сийдик ҳайдовчи дори воситалар

PPT 28 стр. 2,0 МБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 28
fakultet va gospital terapiya kafedrasi сийдик ҳайдовчи дори воситалар сийдик ҳайдовчи дори воситалар деб, организмда сувни киритилишига нисбатан чиқишини кўпайтирувчи дори воситаларига айтилади. сурункали юрак етишмовчиликларида диуретиклар бемор организмидан натрийни чиқариш ва шишдаги суюқликларни сийдик орқали ҳайдаш мақсадида тавсия этилади. ўткир юрак етишмовчиликларида эса циркуляцияланаётган қон ҳажмини камайтириш ва ўпка дегидратацияси учун ишлатилади. таъсир механизмига кўра сийдик хайдовчи воситалар таснифи 1. каналчаларда реарбсорбцияни камайтирувчи препаратлар (салуретиклар): дихлотиазид, циклометиазид, клопамид , оксодолин, фуросемид, этакрин кислотаси, меркузал. 2. карбоангидраза ингибиторлари: диакарб 3. осмотик диуретиклар: маннит, мочевина, сорбит 4. альдостерон антогонистлари (калий сақловчи диуретиклар) спиронолактон (верошпирон), триампур (триамперен) амилорид 5. кислота ҳосил қилувчилар: аммоний хлорид, кальция хлорид (фильтрацияни оширувчи) теобромин, теофиллин, эуфилин6. юрак ишини яхшиловчи ва буйрақлар микроциркуляциясини яхшиловчи 7. вазопресин ажралишини тормозловчилар: гипертоник суюқликлар, алькоголь 8. ўсимликлардан тайёрланадиган препаратлар (сийдик хайдовчи ва яллигланишга карши воситалар): можжевельник мевалари, березовые почки, полевой хвощ, лист толоқнянки сийдик ҳайдаш кучига қараб таснифи кучли: фуросемид (лазикс), этакрин …
2 / 28
итаси булардан фарк килиб таъсири 24 соатгача давом этади. 2). уртача тезликда ва узок таъсир килувчи дори воситалар: гидрохлортиазид (гипотиазид, дихлотиазит) циклометазид, мефрузид, индапамид (арифон), ксипамид (аквафор), клопамид (бринальдикс), метазолон, оксодолин (гигротон, хлортолидон), амилорид (мидамор), триамтерен (птерофен), ацетазоламид (диакарб), дихлорфенамид (даранид). самараси 1-4 соатдан сунг бошланади ва 9-24 соатгача давом этади. куйидаги дори воситалар буларнинг ичида алохида ахамиятга эга. i. триамтерен - самараси 15-20 минут утгач бошланади. ii. метазолон, индапамид, оксодолин 1-1,5 ва 3 кунгача давом этади. салуретиклар – сийдик хосил булиш жараёнида натрий реабсорбциясини тухтатади, натижада 2 ламчи сийдикда натрий микдори ошади ва хар бир na иони узи билан бирга 4 молекула сувни олиб чикиб кетади. натижада диурез ошади. бирок бу препаратлар na билан бирга k вa cl реабсорбциясини хам блоклайди вa oрганизмда гипохлоромия ва гипокалиймия кузатилади. натижада организм кузгалувчанлиги ошиб кетади. шунинг учун бу гурух препаратлар билан бирга k сакловчи препаратлар берилади. салуретиклар кўлланилади: артериал гипертензияда гипертоник кризда …
3 / 28
и биотрансформацияга учрайди. буйраклар оркали фильтрланиш ва каналлар секрецияси (75 %) билан, кисман жигар оркали ут билан ажралади. буйракнинг уткир ва сурункали етишмовчилигида буларнинг сийдик билан ажралиши камаяди, бирок ичаклар оркали ажрала бошлайди. кондан ярим чикиш даври 30 дакикадан 90 дакикагача булади. суткасига 1 ёки 2 марта берилади. ножуя таъсирлари : 1. кон босимининг тушиб кетиши (гипотония). 2. куритувчи таъсири хисобига кон ивишини, тромб хосил булишини кучайтириши мумкин. 3. гипонатриемия (кон плазмасига натрий микдори 135-150 ммоль/л) м.н.с зарарланиши мумкин. бунда куйидаги симптомлар кузатилади: кунгил айниши, кусиш, диарея, холсизлик ва б. tiazidlar — gipotiazid, siklotiazidlarning ta’sir mexanizmi hali oxirigacha aniqlanmagan, ma’lumotlarga ko'ra, moddalar natriyning qayta so'rilishida faol qatnashadigan fermentlarni falajlab, natriyning qayta so'rilishini kamaytiradi, natriy, uning ketidan suyuqlik organizmdan chiqib ketadi. natriy buyrak kanalchalarini asosan distal tomonining boshlanishida qayta so'riladi. natriy bilan kaliy hamda xloming chiqishi oshadi, siydikda xlor hajmi— kislotalilik oshib ketadi, qonda esa gipoxloremik alkaloz kuzatiladi. tiazidlarning siydik haydash …
4 / 28
терон антогонислари булиб, буйрак дистал каналчаларида nа реабсорбциясини сусайтиради ва к реабсорбциясини эса кучайтиради. (алдостерон оранизмда nа сурилишини кучайтиради к сурилишини сусайтиради) кўлланилиши: бирламчи ва иккиламчи гипералдостеронизм сурункали юрак етишмовчилигида жигар циррозидаги асцитик синдромда нефротик синдромда кўлланилмайди: гиперкалиймияда карбоангидраза ингибиторлари: диокарб. кўлланилиши: секин ривожланаётган энсефалопатияда глаукомада кичик эпилепсияларда ўпка ,юрак етишмовчилигидан келиб чиккан шишларда кўлланилмайди: ўпкани сурункали обструктив касаллигида диуретикларнинг таъсир жойи 1.нефроннинг дистал кисми дихлотиазид, циклометазид, клопамид, оксадолин. 2.генли ковузлогининг кутарилувчи кисмидаги фурасемид, этакрин к-та 3.буйрак найчаларининг дистал кисми триамптерен, амилорид, спиринолактон. 4. буйрак найчаларининг проксимал кисми эуфиллин 5. буйрак найчаларининг хамма кисми маннит дозы и временные характеристики действия диуретиков лс путь введения средняя доза, г начало действия максимум действия длительность действия разовая суточная диакарб внутрь 0,25-0,5 0,5 1-1,5 ч 2-4 ч 6-12 ч фуросемид внутривенный внутрь 0,02-0,06 0,04-0,12 до 0,3 до 0,5 5-10 мин 30-60 мин 20-60 мин 1-2 ч 2-4 ч 6-8 ч урегит внутривенный внутрь 0,05 …
5 / 28
asosiy ko‘rsatkichlar diuretiklar ko'rsatkichlar 1 .furosemid yurak, jigar kasalligi tufayli paydo bo'lgan shishlarda; miya, o’pka shishida, zahar va dori moddadar bilan zaharlanganda, gipertoniya kasalligida. 2. tiazid diuretiklar yurak, jigar, buyrak yetishmovchiligi tufayli paydo bo'lgan shishlarda, gipertoniya kassalligida. 3. kaliyni tutib qoluvchi diuretiklar kelib chiqishi turlicha bo'lgan uncha katta bo'lmagan shishlarda, boshqa diuretiklar ta’sirini korreaksiyalashda. 4. osmotik diuretiklar miyaning o'tkir shishi, o'pkaning, hiqildoqning o'tkir shishlarida, zaharlar bilan zaharlanganda, anuriyaning oldini olishda. 5. karboangidraza ingibitorlari yurak kasalligi tufayli kelib chiqqan uncha katta bo'lmagan shishlarda, glaukoma, tutqanoqda. 6. simob diuretiklar yurak yetishmovchiligi, jigar sirrozi tufayli paydo bo'lgan shishlarda, boshqa diuretiklar ta’siri bo'lmaganda. 7. ksantin diuretiklari yurak kasalligi tufayli paydo bo'lgan uncha katta bo'lmagan shishlarda. 8. kislota hosil qiluvchi diuretiklar simob diuretiklarning ta’sirini kuchaytirish uchun. peshos konkrementlarining hosil bo'lishiga va ularning organizmdan chiqishiga ta’sir etuvchi moddalar аllopurinol, etamid, urodan, sistenal, fitolizin moddalar organizmda purin almashinuvi izdan chiqqanda, ya’ni qonda peshob kislotaning hajmi oshganda, mikrokristallar …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 28 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "сийдик ҳайдовчи дори воситалар"

fakultet va gospital terapiya kafedrasi сийдик ҳайдовчи дори воситалар сийдик ҳайдовчи дори воситалар деб, организмда сувни киритилишига нисбатан чиқишини кўпайтирувчи дори воситаларига айтилади. сурункали юрак етишмовчиликларида диуретиклар бемор организмидан натрийни чиқариш ва шишдаги суюқликларни сийдик орқали ҳайдаш мақсадида тавсия этилади. ўткир юрак етишмовчиликларида эса циркуляцияланаётган қон ҳажмини камайтириш ва ўпка дегидратацияси учун ишлатилади. таъсир механизмига кўра сийдик хайдовчи воситалар таснифи 1. каналчаларда реарбсорбцияни камайтирувчи препаратлар (салуретиклар): дихлотиазид, циклометиазид, клопамид , оксодолин, фуросемид, этакрин кислотаси, меркузал. 2. карбоангидраза ингибиторлари: диакарб 3. осмотик диуретиклар: маннит, мочевина, сорбит 4. альдостерон антогонис...

Этот файл содержит 28 стр. в формате PPT (2,0 МБ). Чтобы скачать "сийдик ҳайдовчи дори воситалар", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: сийдик ҳайдовчи дори воситалар PPT 28 стр. Бесплатная загрузка Telegram