moliya tizimi

PPTX 18 стр. 4,3 МБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 18
тад¢и¢от мавзусининг долзарблиги toshkent amaliy fanlar universiteti “moliya va buxgalteriya hisobi” kafedrasi “moliya” fanidan “moliya tizimi” mavzusida taqdimot toshkent-2023 reja: молия тизимининг соҳа ва бўғинлари давлат молия тизими, унинг таркиби ва тузилиши давлат молияси таркибида унинг бўғинлари ва соҳаларининг тутган ўрни хўжалик юритувчи субъектлар молияси 3-mavzu: moliya tizimi таянч сўзлар молиявий тизимнинг соҳалари ва бўғинлари фаолият жараёнида турли пул фондлари(дан) шаклланадиган ва фойдаланиладиган молиявий муносабатлар турли соҳаларининг мажмуи молиявий тизим дейилади. молия тизими хўжалик субъектлари, уй хўжаликлари, давлат ва махсус молия институтларининг пул маблағларини тақсимлайдиган ва ишлатадиган молия муносабатларининг бир-бири билан боғлиқ ва биргаликда ҳаракат қиладиган категориялари, бўғинлари ва соҳаларининг йиғиндисини ифодалайди молия тизими хўжалик юритувчи субъектлар молияси давлат молияси ва маҳаллий молия тижорат корхоналари ва ташкилотлари молияси молиявий воситачилар молияси нотижорат ташкилотлар молияси давлат бюджети давлат мақсадли фондлари давлат кредити молиявий тизимнинг соҳалари ва бўғинлари уй хўжаликлари молияси давлат бюджети республика бюджети қорақалпоғистон республикаси бюджети ва маҳаллий бюджетлар қорақалпоғистон …
2 / 18
moliyalashtiriladi,xo‘jalik subyektlari va davlat o‘rtasidagi taqsimlash nisbatlari belgilanadi davlat byudjeti orqali jamiyatda yaratilgan yalpi ichki mahsulot va milliy daromadning qiymati jamiyatdagi umumiy ehtiyojlarni qondirish zaruriyati tufayli qayta taqsimlanadi yaim qiymatini qayta taqsimlash funksiyasi mablag‘larning byudjetga kelib tushishi, byudjet ajratmalarining ishlatilishi, byudjet intizomiga rioya qilinishi, byudjetdan mablag‘ oluvchilarning xo‘jalik moliyaviy faoliyati nazorat qilinadi nazorat funksiyasi davlat byudjetining funksiyalari давлат бюджети 8 davlat moliyasining muhim bo‘g‘inlaridan yana biri – davlatning byudjetdan tashqari maqsadli jamg‘armalari bo‘lib, ular jamiyatning ayrim ehtiyojlarini mablag‘ bilan ta’minlash maqsadida davlat tomonidan jalb qilingan moliyaviy resurslarni taqsimlash va ishlatish shakli hisoblanadi. bu fondlarning asosiy tayinlanishi maxsus maqsadli ajratmalar va boshqa qator manbalar hisobidan davlatning aniq maqsadli tadbirlarini moliyalashtirishdan iborat. byudjetdan tashqari maqsadli fondlarning turlari, maqsadli tayinlanishi, ularga egalik qilish huquqi, amal qilish davomiyligi turlicha bo‘lishi mumkin. u yoki bu fondni tuzish to‘g‘risida qaror qabul qilishda davlat va jamiyat taraqqiyoti oldida turgan vazifalarning ustuvorligi muhim ahamiyatga ega. davlat byudjeti tarkibida …
3 / 18
iy; -vaqtinchalik -maxsus soliqlar; -davlat budjetidan ajratmalar. kimga tegishliligiga ko’ra markazlashish darajasiga ko’ra maqsad va vazifalariga ko’ra davlat; davlatlararo; xalqaro markazlashgan; markazlashmagan ijtimoiy; sug’urta; iqtisodiy; kredit; ilmiy-tadqiqot; investitsion; ekologik; siyosiy va boshqalar маблағлардан фойдаланишнинг мақсадли йўналтирилганлиги белгиси бўйича давлат мақсадли фондларини қуйидаги гуруҳларга бирлаштириш мумкин социал мўлжалланган (йўналишга эга бўлган) давлат мақсадли фондлари (нобюджет фондлар ёки бюджетдан ташқари фондлар) тармоқлараро ва тармоқ характерига эга бўлган давлат мақсадли фондлари (нобюджет фондлар ёки бюджетдан ташқари фондлар) айрим ҳолатларда (ҳолларда) ҳудудий йўналтирилган (мўлжалланган) давлат мақсадли фондлари (нобюджет фондлар ёки бюджетдан ташқари фондлар) ташкил қилиниши (шакллантирилиши) мумкин давлат мақсадли фондлари молия тизими “давлат молияси ва маҳаллий молия” соҳасининг ўзига хос бўғини ҳисобланади ...нинг ўзига хослиги давлатнинг марказлаштирилган фондларига маблағларни жалб қилиш бўйича молия-кредит муносабатларининг алоҳида шакллари билан белгиланади давлат, юридик ва жисмоний шахслар ўртасидаги пул муносабатларининг ўзига хос алоҳида шаклидан иборатдир. бунда давлат, асосан, маблағларни қарзга олувчи ва шунингдек, кредитор ва гарант (кафил) сифатида …
4 / 18
и ва улар, охир оқибатда давлат томонидан ўрнатилган қоидаларга мувофиқ равишда қайта тақсимланиб, барча даражадаги бюджетлар ва нобюджет фондларининг даромадларини шакллантиради бир вақтнинг ўзида бюджет (молиявий) маблағлар(и)нинг катта қисми тўғридан-тўғри бюджетдан молиялаштириш, бюджет ссудалари ва давлат кафолатлари шаклида корхоналарнинг жорий ва инвестицион фаолиятларини молиялаштиришга йўналтирилиши мумкин молия тизимининг бу соҳаси тижорат корхоналари ва ташкилотлари молияси, молиявий воситачилар молияси ва нотижорат ташкилотлар молияси каби бўғинлардан ташкил топади бу гуруҳга кирувчи хўжалик юритувчи субъектларнинг молиявий муносабатлари тадбиркорлик фаолиятини таш-кил этиш, даромадлар ва харажатларни шаклантириш, мулкка эгалик қилиш, ўз зиммаларига олган мажбурият-ларини бажариш шаклларига боғлиқ равишда ўзига хос бўлган хусусиятларга эгадир. бир вақтнинг ўзида, тижорат корхоналари ва ташкилотлари молияси муҳим аҳамият касб этиб, айнан шу ерда молиявий ресурсларнинг асосий қисми шакллантирилади. мамлакатнинг умумий молиявий аҳволи ана шу корхоналар молиясининг аҳволи билан белгиланади тижорат корхоналари ва ташкилотлари молияси бозор муносабатлари шароитида корхоналар ўзларининг фаолиятларини тижорий ҳисоб асосида амалга оширадилар уларнинг харажатлари ўз даромадлари ҳисобидан …
5 / 18
ишишга йўналтирилганлиги эълон қилинган мақсадларга эришиш учун олинган фойдадан восита сифатида фойдаланиш бозор хўжалигининг иқтисодий самарадорлиги ва фаолиятнинг социал самарадорлигини биргаликда қўшиб олиб бориш нотижорат ташкилотлари фаолиятининг молиявий манбаларини бюджет ассигнованиялари (бюджетдан ажратмалар) тижорат фаолиятидан олинадиган даромадлар тижорат тузилмалари ва хусусий шахсларнинг қурбонликлари (ҳомийлик ёрдамлари) таъсисчилардан доимий равишда ва бир вақтнинг ўзида тушиб туриши мумкин бўлган тушилмалар қонун билан таъқиқланмаган бошқа тушилмалардан келган тушилмалар нотижорат фаолиятни молиявий жиҳатдан қўллаб-қувватлаш шакллари тўғридан-тўғри (бевосита) эгри (билвосита) тўғридан-тўғри (бевосита) бюджет инвестициялари носолиқли имтиёзларни тақдим этиш солиқли имтиёзлаштириш ҳадя этувчилар учун имтиёзлар қурбонлик (ҳомийлик) қилувчи юридик шахслар учун имтиёзлар нотижорат ташкилотларининг фаолияти учун биноларни ижарага олиш, ер майдонларини ажратиш лицензиялаштиришнинг соддалаштирилган тизимини ўрнатиш (белгилаш) алоқа хизматлари ва коммунал хизматларни тўлашда имтиёзли тарифлардан фойдаланиш ва бошқалар ҳамкорликда молиялаштириш давлат социал буюртмаси фойдаланилган адабиётлар рўйҳати маликов т. молия. ўқув қўлланма. –т.: “иқтисод-молия”, 2018. -274 б. маликов т.с. бюджет-солиқ сиёсати. ўқув қўлланма.–т.: “иқтисод-молия”, 2018.-420 б. маликов т.с., …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 18 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "moliya tizimi"

тад¢и¢от мавзусининг долзарблиги toshkent amaliy fanlar universiteti “moliya va buxgalteriya hisobi” kafedrasi “moliya” fanidan “moliya tizimi” mavzusida taqdimot toshkent-2023 reja: молия тизимининг соҳа ва бўғинлари давлат молия тизими, унинг таркиби ва тузилиши давлат молияси таркибида унинг бўғинлари ва соҳаларининг тутган ўрни хўжалик юритувчи субъектлар молияси 3-mavzu: moliya tizimi таянч сўзлар молиявий тизимнинг соҳалари ва бўғинлари фаолият жараёнида турли пул фондлари(дан) шаклланадиган ва фойдаланиладиган молиявий муносабатлар турли соҳаларининг мажмуи молиявий тизим дейилади. молия тизими хўжалик субъектлари, уй хўжаликлари, давлат ва махсус молия институтларининг пул маблағларини тақсимлайдиган ва ишлатадиган молия муносабатларининг бир-бири билан боғлиқ ва биргаликда ҳаракат...

Этот файл содержит 18 стр. в формате PPTX (4,3 МБ). Чтобы скачать "moliya tizimi", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: moliya tizimi PPTX 18 стр. Бесплатная загрузка Telegram