o‘zbekistonda iqtisodiy o‘sish sur‘atlari

PPTX 22 sahifa 6,7 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 22
6-mavzu. о‘zbekistonda iqtisodiy islohotlarning amalga oshirilishi, bozor munosabatlarining shakllanishi 6-mavzu. о‘zbekistonda iqtisodiy islohotlarning amalga oshirilishi, bozor munosabatlarining shakllanishi chinpo’lat minasidinovich fan: o‘zbekistonning eng yangi tarixi 1 reja: 1.bozor munosabatlariga о‘tishning milliy modeli: evolytsiyasi, xususiyatlari va ustuvor yо‘nalishlari. 2.iqtisodiyotdagi muhim tarkibiy о‘zgarishlarning amalga oshirilishi va sanoatning rivojlanishi. 3.qishloq xо‘jaligida yangi iqtisodiy munosabatlarga о‘tishning asosiy yо‘nalishlari va bosqichlari. 4.kichik biznes va xususiy tadbirkorlikning shakllanishi hamda rivojlanishi. 5.zamonaviy transport-kommunikatsiya tizimining shakllanishi. ўзбекистонда иқтисодий ўсиш суръатлари ўзбекистон хитойга сотаётган бир тонна гази учун 233,95 доллар олади. 2018–2021-йилларда ўзбекистон хорижга 496,5 миллион долларлик электр токи сотган. ўзбекистонда 2021 йилда электр энергияси ишлаб чиқариш ҳажми 6,1 % га ошган. давлат статистика қўмитасининг маълумотларига кўра, республикамизда 2021 йилнинг январь–декабрь ойларида йирик корхоналар томонидан 70,1 млрд. квт соат электр энергияси ишлаб чиқарилган. 1980 йилларда республикамизда 107 та пахта тозалаш заводи, 409 та қуритиш-тозалаш цехларига эга бўлган пахта пунктлари ишларди. республикамизнинг тўқимачилик саноати эса етиштирилган пахта толасининг атиги 10%ни …
2 / 22
7 баробар ўзбекистон марказий осиёнинг мева-сабзовот махсулотларини етиштирувчи энг йирик давлатидир 4 баробар 5,6 млн. тонна 22,5 млн. т 1991г. 2017г. 5.6 21.4 жаҳоннинг айрим мамлакатларида кичик бизнесдан фойдаланиш йўналишлари 15 рецессия (лотинча реcессус «чекиниш») — иқтисодиётда (хусусан, макроиқтисодиётда), ишлаб чиқаришнинг нисбатан мўтадил, критик бўлмаган пасайиши ёки иқтисодий ўсишнинг секинлашиши. бу атама ақшда буюк депрессия даврида диссонант сўз депрессияни алмаштириш учун пайдо бўлган. 15 кичик бизнесдан фойдаланиш ишсизлик ва қашшоқлик каби ижтимоий муаммоларнинг кескинлигини пасайтирувчи омил ҳиндистон, албания, бразилия ижтимоий-иқтисодий ва сиёсий барқарорлашув, ўрта синфнинг таркиб топиши франция, буюк британия, бельгия, германия, канада, испания рецессияни бартараф этиш янги бозорларни барпо этиш мамлакатлар исроил, ақш мексика, канада, сингапур, япония ислоҳотларни изчил амалга ошириш хитой, польша, чехия, венгрия, словакия 16 хх асрдаги 61 та йирик кашфиётларидан 48 таси кичик корхоналарда яратилган: антибиотиклар инсулин автоматик узатмалар вертолетлар кинескоплар целлофан ксерокопия шарикли ручкалар «рolaroid» фотокамераси микрокомпьютерлар бир сўз билан айтганда, кичик бизнес ва хусусий …
3 / 22
октабрда "ўзбекистон транспорт ва транспорт коммуникациялари уюшмаси" ташкил этилди. уюшма таркибига "ўзбекистон темир йўллари" давлат-акциядорлик компанияси, "ўзбекистон ҳаво йўллари" миллий авиакомпанияси, “ўзбекистон автомобил ва дарё транспорти агентлиги”, "ўзавтойўл" компанияси, транспорт коммуникациялари қурилиши билан шуғулланувчи республика лойиҳа ва қурилиш ташкилотлари киритилди. 2019 йил 1 феврал – “ўзбекистон автомобил транспорти агентлиги” негизида “ўзбекистон республикаси транспорт вазирлиги” ташкил этилди. ўзбекистон темир йўллари 1992-1996-йил май - узунлиги 295 км бўлган тажан-серахс-машҳад темир йўли қурилиб ишга туширилди. 1994-2002 йил август - 633 км. узунликдаги навоий-учқудуқ-султон увайстоғ-нукус темир йўли қурилиб, фойдаланишга топширилди. 1997-2007 йил 24 август - тошғузор-бойсун-қумқоърғон темир йўли ишга туширилди (33 ойда, 223 километрлик йўл, 9 та бекат). 2011 йил 30 август - “тошкент-самарқанд” йўналишида “афросиёб” тезюрар пойезди ишга туширилди. пойезд 2015 йил 5 сентябрда қаршига, 2016 й 15 сентябрда бухорогача етиб борди (600 км масофа 8 соатдан 3 соат 20 минутга қисқарди). 2014-2016 22 июн - ангрен-поп темир йўли (узунлиги 123,2 км, тунел …
4 / 22
ge22.jpeg image26.png image27.png image28.png image23.png image24.png image25.png image29.png oleobject1.bin image30.jpeg image31.jpeg image32.jpeg image33.png image34.jpeg image35.jpeg image36.gif image37.jpeg image38.jpeg image39.jpeg image40.jpeg image41.jpeg image42.jpeg image43.png image44.png бозор бозор иқтисоди иқтисоди муносабатларининг муносабатларининг ўзига ўзига хос хос сифат сифат белгилари белгилари ва ва хусусиятлари хусусиятлари 1. товаришлабчиқарувчииқтисодийжиҳатданэркинбўлади. 2. товаришлабчиқарувчимулкэгасибўладиёкиижарамулкигаэга бўладивауниўзибилганичаишлатади. 3.товаришлабчиқарувчиўзиишлабчиқарганмаҳсулотинингэгаси, хўжайинидир. 4.бозоргачиқарилгантоварниолди-сотдиқилишсотувчибилан харидорнинэркинваихтиёриймуносабатигаасосланади. 5.бозориқтисодиётимонополизмни, яънияккаҳукмронликниинкор этади. 6.бозордаишлабчиқарувчиэмас, балкиистеъмолчиўзшартиниқўяди, чункипулунингқўлидабўлади. 7.ишлабчиқарилгантоваргасарфқилинадиганмеҳнатхаридорнинг маҳсулотгаталабидаражасимиқдоридабўлишилозим. 8.бозордақандайтоваргаталабошибборса, ўшамаҳсулотниишлаб чиқаришфойдакелтиради. 9.бозориқтисодиётишароитидатоваришлабчиқарувчилар, жамият аъзолариўздаромадларимиқдоригақарабтабақаланадилар. ўзбекистонда ўзбекистонда янги янги давлат давлат ва ва жамият жамият қуришнинг қуришнинг беш беш тамойили тамойили бешинчи–ислоҳотларнибосқичма-босқичамалгаошириш тўртинчи–кучлиижтимоийсиёсатниамалгаошириш, давлатнинг аҳолиниижтимоийночорқатламвагуруҳлариниқўллаб-қувватлаш борасидамасъулбўлиши учинчи–қонунустуворлигиёкибарчафуқароларнингқонунолдида тенглиги иккинчи–давлатнингўзиэскитузумданянгитузумгаўтишдаврида бошислоҳотчибўлиши, яъниунингмамлакатнидавлатчилик, ижтимоийваиқтисодийсоҳалардаянгилашгақаратилган ислоҳотларнингташаббускорибўлишвазифасиниўззиммасига олиши биринчи–иқтисодиётнингмафкураданхолилигиваунингсиёсатдан устунлиги. бошқачаайтганда, аввалиқтисод, кейинсиёсат диаграмма1 1991 2001 2010 2011 ряд 1 18 24 56 62 лист1 ряд 1 ряд 2 ряд 3 1991 18 2.4 2 2001 24 4.4 2 201
5 / 22
0 56 1.8 3 2011 62 2.8 5 для изменения диапазона данных диаграммы перетащите правый нижний угол диапазона. /docprops/thumbnail.jpeg

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 22 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"o‘zbekistonda iqtisodiy o‘sish sur‘atlari" haqida

6-mavzu. о‘zbekistonda iqtisodiy islohotlarning amalga oshirilishi, bozor munosabatlarining shakllanishi 6-mavzu. о‘zbekistonda iqtisodiy islohotlarning amalga oshirilishi, bozor munosabatlarining shakllanishi chinpo’lat minasidinovich fan: o‘zbekistonning eng yangi tarixi 1 reja: 1.bozor munosabatlariga о‘tishning milliy modeli: evolytsiyasi, xususiyatlari va ustuvor yо‘nalishlari. 2.iqtisodiyotdagi muhim tarkibiy о‘zgarishlarning amalga oshirilishi va sanoatning rivojlanishi. 3.qishloq xо‘jaligida yangi iqtisodiy munosabatlarga о‘tishning asosiy yо‘nalishlari va bosqichlari. 4.kichik biznes va xususiy tadbirkorlikning shakllanishi hamda rivojlanishi. 5.zamonaviy transport-kommunikatsiya tizimining shakllanishi. ўзбекистонда иқтисодий ўсиш суръатлари ўзбекистон хитойга сотаётган бир тонна...

Bu fayl PPTX formatida 22 sahifadan iborat (6,7 MB). "o‘zbekistonda iqtisodiy o‘sish sur‘atlari"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: o‘zbekistonda iqtisodiy o‘sish … PPTX 22 sahifa Bepul yuklash Telegram