aralash distrofiyalari

PPT 15 стр. 3,2 МБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 15
аралаш дистрофиялар 3 - маъруза “аралаш дистрофиялар” аралаш дистрофиялар ад, бу – моддалар алмашинуви бузилишидан пайдо бўладиган структур ўзгаришларнинг бир вақтнинг ўзида ҳам паренхимада, ҳам стромада жойланиши. ад – мураккаб оқсиллар: хромопротеидлар, нуклеопротеидлар, липопротеидлар, ҳамда минераллар алмашинуви бузилишида кузатилади. хромопротеидлар алмашинуви бузилиши хромопротеидлар, бу – рангли оқсиллар, яъни эндоген пигментлардир. уларнинг физиологик аҳамияти жуда кўп: - нафасда, кислороднинг тўқимага ташилиши – гемоглобин; - ўт-сафро синтези – билирубин; - инкрет синтези – серотонин; -тананинг нурдан сақланиши– меланин; - тўқимадаги темир захираси – ферритин; - витаминлар сўрилиши – липохромлар. infringement of an exchange of these difficult fibers concerns to mixed disproteinoses as in process are involved parenchima, stroma and a wall of vessels. chromoproteids nucleoproteids lipoproteids at the heart of endogenous pigmentation (hemosiderosis, the jaundice, skin hyperpigmentation) lays infringement of an exchange of endogenous pigments which play the important role in an organism life. so, a pigment of a skin melanin protects …
2 / 15
итин шок ҳолатларида, адреналиннинг антогонисти сифатида кўпаяди classification endogenous pigments homoglobinogebnous, representing various derivatives of haemoglobin; proteinogenous (or tirozinogenous), connected with an exchange тирозина; lipidogenous (or lipopigments), formed at an exchange of fats. in this connection allocate the pigments formed in a blood channel (hematoporfirin, bilious pigments, a malarial pigment) and the pigments formed out of a blood channel (hemoseredine). шок – жигарда фаол sh-ферритин миқдори кўпайиши аралаш дистрофиялар гемосидерин бу, гем парчаланганда коллоидли темир гидрооксиди кўринишида пайдо бўлади. моноцитар-макрофагал ҳужайралар ичида жойлашиб, оқсил, гликозамингликанлар ва липидлар билан бирикиб пайдо бўлади. цитоплазмасида гемосидерин бор ҳужайралар – сидеробластлар дейилади. гемосидерин меёрда талоқ, жигар, суяк кўмиги, лимфа тугини ретикуляр ва эндотелий ҳужайраларида учрайди. гемосидерин алмашинуви бузилиши – гемосидероз касаллиги дейилади. гемосидерознинг умумий ва маҳаллий формалари мавжуд. умумий гемосидероз – қоннинг интраваскуляр гемолизида учрайди. у, қон касалликлари – лейкоз, анемияда; гемолитик захарланишларда, инфекцияларда (қайталама тиф, бруцеллез, безгак); бошқа гуруҳдаги қон қуйилганда ривожланади. маҳаллий …
3 / 15
sis, unaerobic infections, a malaria). аралаш дистрофиялар маҳаллий гемосидерозга мисол ўпка гемосидерози. сабаблари: ревматик митрал порок, кардиосклерозда ўпкада қоннинг димланиши. ўпкада сурункали веноз димланиш, томир девори ўтказувчанлигининг ошиши. ўпкага диапедез қон қуйилишлар. альвеолалар оралиғида, томирлар атрофида кўп миқдорда сидеробластларнинг тўпланиши. сидеробластларнинг альвеолалар бўшлиғига тушиши ва балғам билан ажралиши – “юрак пороги ҳужайраси” дейилади. at long venous stagnation in the lungs, arising owing to chronic warm insufficiency, are observed plural diapeptidase hemorrhages. formed thus hemosiderin it is absorbed mononuclear by cages of alveoluses. аралаш дистрофиялар билирубин – ўт-сафро пигменти 1. рэсда эритроцит парчаланиши, гемнинг ажралиши. 2. гем протопорфирин халқаси темирни йўқотиши. 3. биливердин пайдо бўлиши. 4. биливердиннинг оқсил билан қўшилиб боғланган билирубинга айланиши. 5. гепатоцитларнинг глюкурон кислотаси ёрдамида қондан билирубинни олиб ўт капиллярига хайдаши. 6. ундан нажасда стеркобиллин, сийдикда уробилин пайдо бўлиши. билирубин алмашинуви бузилиши – сариқлик (желтуха) дейилади. сариқликнинг 3та формаси мавжуд: 1. гемолитик сариқлик (инфекция: сепсис, безгак, қайталама тиф; …
4 / 15
– лимон ранги. 3.механик сариқлик – аппелсин ранги. аралаш дистрофиялар патологик гемоглобиноген пигментлар 1. гематоидин. 2. гематин (безгак гематини, нсiли гематин, формалинли гематин). 3. порфирин. гематоидиннинг пайдо бўлиши ва жойланиши пайдо бўлиши: 1.ҳужайра ичида пайдо бўлади. 2.ҳужайра ташқарисида, некроз таркибида тўпланади. жойланиш жойи: 1.гематомаларда. 2. чандиқланаётган инфаркт ўчоғида. in a hematoma the pigment hematoidin is formed also. if to investigate a hematoma prescription more than 7-10 days on periphery and in live cages it is possible to find out a brown pigment hemosiderin, and in the centre of dead fabrics - crystals hematoidin. аралаш дистрофиялар безгак гематини пайдо бўлиш механизми 1.безгак плазмодийсининг эритроцитга кириши. 2.гемоглобиндан глобиннинг ажралиши. 3.гемнинг оксидланиши. 4.плазмодийнинг ичида қора рангли пигментнинг пайдо бўлиши. жигар гемамеланози аралаш дистрофиялар хлорид кислотали гематиннинг пайдо бўлиш механизми. меъда яраси ва эрозиясидан қон кетади. гемоглобин хлорид кислотаси таъсирида парчаланади. меъда яраси юзасида қора рангли нсiли гематин пайдо бўлади. касал қусганда кофе қуйқасига …
5 / 15
адренохром. 3.энтерохромаффин ҳужайра пигменти. меланин юнонча melas – қора деган, кулранг-қора рангли пигмент. тери, соч ва кўзнинг ранги меланинга боғлиқ. меланин ўзида углерод, азот ва олтингугурт ушлайди. меланогенезнинг бошқарилиши нерв ва эндокрин тизим орқали амалга оширилади. меганостимулловчи, актг, қолқонсимон без, жинсий без гормонлари таъсирида м кўпаяди. парасимпатик нерв тизими ва мелатонин камайтиради. меланин алмашинуви бузилиши меланоз дейилади. умумий ва маҳаллий меланоз турлари бор. умумий меланоз – кахексия, авитаминоз, захарланиш ва эндокрин касалликларида кузатилади, аддисон касаллигида. melanin (from греч. melanos - black) - endogenous tiro-zinogennyj the pigment - is a physiological accessory malpigies a layer epidermis and an epithelium of hair bulbs. the hair colour is connected with melanin adjournment, an eye, skin. a source of this pigment - amino acid тирозин. enzyme tyrozinaze catalyzes oxidation of tyrozine to дигидрооксифенилаланина which is considered as promelanin. протеиноген пигментлар маҳаллий меланознинг турлари. 1. сепгил. 2. туғма хол – тери юзаси билан бир хил …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 15 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "aralash distrofiyalari"

аралаш дистрофиялар 3 - маъруза “аралаш дистрофиялар” аралаш дистрофиялар ад, бу – моддалар алмашинуви бузилишидан пайдо бўладиган структур ўзгаришларнинг бир вақтнинг ўзида ҳам паренхимада, ҳам стромада жойланиши. ад – мураккаб оқсиллар: хромопротеидлар, нуклеопротеидлар, липопротеидлар, ҳамда минераллар алмашинуви бузилишида кузатилади. хромопротеидлар алмашинуви бузилиши хромопротеидлар, бу – рангли оқсиллар, яъни эндоген пигментлардир. уларнинг физиологик аҳамияти жуда кўп: - нафасда, кислороднинг тўқимага ташилиши – гемоглобин; - ўт-сафро синтези – билирубин; - инкрет синтези – серотонин; -тананинг нурдан сақланиши– меланин; - тўқимадаги темир захираси – ферритин; - витаминлар сўрилиши – липохромлар. infringement of an exchange of these difficult fibers concerns to mixed disproteinose...

Этот файл содержит 15 стр. в формате PPT (3,2 МБ). Чтобы скачать "aralash distrofiyalari", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: aralash distrofiyalari PPT 15 стр. Бесплатная загрузка Telegram