суюкликнинг тешик ва найчалардан окиши. суюкликнинг юпка девордаги тешикдан окиши.

DOC 135,0 KB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1
1404729185_54526.doc x 2 s s e = x x 0 = x = + + 1 1 2 1 2 z p q v g q v z p q v 2 2 2 2 2 2 2 x g + + + x ) / ( 1 ) ( 2 1 2 1 2 s s h p p q v a - + + - = x g 1 / 1 2 q ) 8 ( 0 £ q 45 . 0 = = j m x j , , m q 0 13 = q 1 , 97 . 0 = = = x j m 995 . 0 = = j m 2 2 ) ( 1 2 4 t h h d d qh d m q - = p qdt sdh - = qhdt ms sdh 2 0 - = qh ms sdh dt …
2
н хам инерция кучи таьсирида маьлум масофагача давом этади.сунгра эса торайиши тухтаб, оким узгармас кесими окимча куринишида харакат килади. окимчанинг торайиши тахминан тешик диаметрига тенг масофада тухтайди.торайишни хисоблаш учун,одатда сикилиш коэффициенти киритилади: бу коэффициент юкорига айтилганга асосан бирдан кичик ва тажрибаларда аникланишча = о,61- о,64 атрофида булади. биз тешикдан окаётган сую.клик тезлик учун формула чикаришда деб кабул килган эдик. амалдаги тезликни хисоблаш учун . embed equation.3 формуладаги махаллий каршилик коэффициенти ни хисобга олган холда куйидаги формулани оламиз: тор тешиклар учун эса булгани сабабли деб хисоблаб, куйидагини оламиз: юкорида курганимиздек, р1 = р2 хол учун бу формулани торичелли формуласи билан солиштирсак, амалий ва назарий тезликлар уртасида куйидаги узгариш, яъни муносабатни оламиз: торичелли формуласи: (47) билан солиштирсак куйидаги муносабатни оламиз: бундан куринади-ки амалий тезлик назарий тезликдан кичик экан. одатда, амалий тезликнинг назарий тезликка нисбатини тезлик коэффициенти деб аталади ва φ билан белгиланади: ни билан солиштириш натижасида тезлик коэффицентини хисоблаш учун ушбу формулани …
3
булганда тулик амалга ошади.цилиндрик найчалар учун бу холда булади. цилиндрик найчалардан окишда окимчанинг сикилиши булмагани учун сарф ортади, лекин каршилик катта булгани учун тезлик камрок булади. найча турлари. цилиндрик найчаларнинг камчиликлари шулардан иборатки, уларнинг узунлиги етарли булиб, окимга тулик кенгайишига улгурса. у холда каршилик ортиб кетади. агар у калтарок булса, окимча тулик кенгаймаслиги натижасида сарф коэффициенти камайиб кетади. конуссимон кенгаювчи найчаларда киришда окимча жуда куп тораяди, сунгр эса тез кенгая бошлайди ва найчани тулдиради. шунинг учун сикилиш коэффициенти . конуссимон бурчаги булганда эса окимча тулик кенгая олмайди ва натижада найча деворларига тегмай окади. кенгаювчи найчаларда тезлик сикилиши ва сарф коэффициентлари да конуссимон кенгайиш бурчагига боглик булиб уларнинг кийматлари уртача булади. конуссимон тораювчи найчаларда хам коэффициентлар конуслик бурчаги га боглик. бундай натижаларда киришда окимча тораяди ва сунг кенгаяди. тораювчи найчаларда тезлик коэффициенти конуслик бурчаги ортиши билан ортиб боради: сарф коэффициенти эса аввал ортиб бориб, да энг катта кийматга (m=0.946) эришади, сунгра …
4
сувнинг сатхи dh га узгаради. бу вакт ичида окиб кетган суюклик микдори идишдаги суюкликнинг камайиши qdt га тенг, яъни бу ерда манфий ишора суюклик камайганини билдиради.сарфни формула билан хисобласак, у холда (54) формула куйидагича ёзилади. бу тенгликдан куриниб турибдики агар сарф коэффициенти m ни идиш бушаши давомида узгармайди десак, у холда идишнинг бушаш вакти куйидагича хисобланади. вакт давомида суюкдлик сиртида ёки идиш кесими юзи s нинг сатх h нинг узгаришига караб узгариши s=f(h) маълум булса, у холда тенгликнинг унг томонидаги интегрални хисоблаш мумкин.призматик идишлар учун s=const эканлигини назарда тутиб, идишнинг ихтиёрий сатхи суюкликдан бушаш вактини хисоблаймиз: ёки идишдаги суюкликнинг дасилабки сатхини hq десак, дастлабки хажми vq=s*hq булади.у холда идишнинг дастлабки сатхи hq суюкликдан бушаш вакти билан куйидагича богланади. бу формуладан куриниб турибдики, узгарувчан босимда идишнинг бушаш вакти шу бушаганча хажмли суюкликнинг узгармас hq босимда окиб кетиши учун кетган вактга караганда ики баробар куп экан. тенгламадан суюклик сатхининг h1 дан н2 …
5
77451179.unknown _1077451106.unknown _1077441872.unknown _1077442257.unknown _1077442286.unknown _1077442159.unknown _1077441776.unknown _1077441833.unknown _1077441753.unknown _1077439357.unknown _1077439760.unknown _1077440505.unknown _1077440742.unknown _1077439811.unknown _1077439479.unknown _1077439517.unknown _1077439388.unknown _1077438980.unknown _1077439130.unknown _1077439238.unknown _1077439065.unknown _1077438883.unknown _1077438939.unknown _1077437718.unknown

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Faylni Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"суюкликнинг тешик ва найчалардан окиши. суюкликнинг юпка девордаги тешикдан окиши." haqida

1404729185_54526.doc x 2 s s e = x x 0 = x = + + 1 1 2 1 2 z p q v g q v z p q v 2 2 2 2 2 2 2 x g + + + x ) / ( 1 ) ( 2 1 2 1 2 s s h p p q v a - + + - = x g 1 / 1 2 q ) 8 ( 0 £ q 45 . 0 = = j m x j , , m q 0 13 = q 1 , 97 . 0 = = = x j m 995 . 0 = = j m 2 2 ) ( …

DOC format, 135,0 KB. "суюкликнинг тешик ва найчалардан окиши. суюкликнинг юпка девордаги тешикдан окиши."ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.