соленоидли найчасимон майдонлар. соленоидли майдоннинг таърифи ва асосий хоссалари

DOC 92,0 KB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1
1662886249.doc а а òò s × d n a 0 а òò s s × 0 0 d n a òò s s × 1 0 d n a òò s s × d n a 0 а а 0 n òò s s × d n a 0 òò s s × 0 0 d n a òò s s × 1 0 d n a òò s s × 0 0 d n a òò s s × 1 0 d n a òò s s × 0 0 d n a òò s s × 1 0 d n a а k z y x r j z y x q i z y x p ) , , ( ) , , ( ) , , ( + + ò + + l dx z y x r dx z y x q dx z y …
2
т а ъ р и ф : (м) вектор майдоннинг дивергенцияси ( соханинг хар бир нуктасида нолга тенг булса, яъни div (м)=0 булса, бу вектор майдон шу сохада соленоидли (ёки найчасимон) майдон дейилади. соленоидли майдон учун остроградский формуласига кура =0 (7.1) формулани хосил киламиз, бунда ( - ёпик сирт булиб, ( сохани чегараловчи ташки нормал йуналишида ориентирланган. бу майдонда бирор (0 юзчани оламиз ва унинг чегарасининг хар бир нуктасидан вектор чизиклар утказамиз. бу чизиклар фазонинг вектор найча деб аталувчи кисмини чегаралайди. агар (м) вектор окаётган суюкликнинг тезликлари майдонини ташкил этса, у холда суюклик окиши давомида бундай найча буйлаб уни кесиб утмасдан харакатланади. (0 юзча, бирор (1 кесим, шунингдек найчанинг (0 ва (1 кундаланг кесимлар оралигидаги ( ён сирти билан чегараланган шундай найчанинг бирор кисмини куриб чикамиз. (7.1) тенглик бундай ёпик сирт учун куйидаги куринишни олади : + + =0 (7.2) найчанинг ён сиртида нормаллар вектор майдонига перпендикуляр булгани учун ( …
3
онтур буйича чизикли интеграл вектор циркуляцияси дейилади ва ц билан белгиланади, яъни ц= куйидаги теоремани исботсиз келтирамиз: теорема. агар р(х,у,z) , q(х,у,z) , r(x,у,z) функциялар узаларининг биринчи тартибли хусусий хосилалари билан бирга ( сохада узлуксиз булса, у холда куйидаги формула уринли булади : = = (7.3) бу ерда соs(, cos(, cos( - бирлик вектор нормали нинг ( сиртга йуналтирувчи косинуслари, l – бу сиртнинг чегараси. (7.3) формула стокс формуласи дейилади. бу формулада l контур буйича интеграллаш йуналиши ( сиртнинг танланган томони билан куйидаги коида буйича мослаштирилади: нормалнинг охиридан контурни айланиб утиш соат милига карши йуналишда кузатилади. каррали интегрални сирт буйича интегралга келтириб (7.3) формулани куйидагича кайта ёзиб оламиз: = = (7.4) агар ( соха l контур билан чегараланган оху текисликнинг сохаси булса, у холда dzdx ва dуdz буйича интеграллар нолга айланади ва стокс формуласи грин формуласи = га утади. стокс формуласи эгри чизикли интегралларни ёпик контур буйича хисоблаш имконини беради. …
4
м.х маърузал матни 6. www.ziyonet.uz _1095163765.unknown _1095228167.unknown _1095230819.unknown _1095232482.unknown _1095232887.unknown _1095230957.unknown _1095230524.unknown _1095164331.unknown _1095164467.unknown _1095164119.unknown _1095163917.unknown _1095164078.unknown _1095163554.unknown _1095163727.unknown _1095163764.unknown _1095163709.unknown _1095066704.unknown _1095161255.unknown _1095161851.unknown _1095059018.unknown
5
соленоидли найчасимон майдонлар. соленоидли майдоннинг таърифи ва асосий хоссалари - Page 5

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Faylni Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"соленоидли найчасимон майдонлар. соленоидли майдоннинг таърифи ва асосий хоссалари" haqida

1662886249.doc а а òò s × d n a 0 а òò s s × 0 0 d n a òò s s × 1 0 d n a òò s s × d n a 0 а а 0 n òò s s × d n a 0 òò s s × 0 0 d n a òò s s × 1 0 d n a òò s s × 0 0 d n a òò s s × 1 0 d n a òò s s × 0 0 d n a òò s s × 1 0 d n a а k z y x r j z y x q i z y x p ) …

DOC format, 92,0 KB. "соленоидли найчасимон майдонлар. соленоидли майдоннинг таърифи ва асосий хоссалари"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.