иккита ва ундан ортиқ гетероатомдлар сақлаган 6 ва 7 аьзоли гхб вакиллари

DOCX 116,9 KB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1
1540970878_72770.docx s n h s n c l c h 2 c h 2 c h 2 n c h 3 c h 3 h c l ôåíîòèàçèí àìèíàçèí òèí÷ëàíòèðóâ÷è âîñèòà s n h s n cl ch 2 ch 2 ch 2 n ch 3 ch 3 hcl фенотиазин аминазин тинчлантирувчи восита o s n h o s nh n n 1 2 4 5 6 10 11 n n c l n h c h 3 o 1 2 4 5 6 10 11 n n o c h 3 c l 1 2 4 5 6 10 11 c 6 h 5 c 6 h 5 áåíçî-1,4 äèàçåïèí ýëåíèóì (2-ìåòèë-4-îêñî-5-ôåíèë- 7-õëîðáåíçî-1,4-äèàçåïèí) äèàçåïèí (1-ìåòèë-2-îêñî-5-ôåíèë 7-õëîðáåíçî1,4-äèàçåïèí) ðóõèé êàñàëëàðíè äàâîëàøäà c 6 h 5 o h n n o 2 n íèòðîçåïàì n n 1 2 4 5 6 10 11 n n cl nhch 3 o 1 2 4 …
2
ктим урацил тимин n n n h 2 o h n n n h 2 h o öèòîçèí n n nh 2 o h n n nh 2 ho цитозин иккита ва ундан ортиқ гетероатомдлар сақлаган 6 ва 7 аьзоли гхб вакиллари режа: 1. пиримидин 2. барбитур кислота 3. диазепинлар иккита ва ундан ортиқ гетероатом сақлаган 6 ва 7- аьзоли гхб вакиллари кўрсатилганлар ичида айникса пиримидин ва пиразин хамда уларнинг хоссалари жуда катта ахамиятга эга. пиримидин кучсиз асосга эга кристалл модда. айниқса пиримидиннинг "он" ва "nh2" хосилалари — урацил, тимин, цитозинлар нуклеин кислоталар таркибий кисмлари бўлиб, мухим роль ўйнайди. буларда лактим-лактам таутометрия мавжуд: барбитур кислота бу кислота сирка кислотага нисбатан 5-6 марта кучлидир. бу кислотанинг 5,5- диалмашинган хоссалари тиббиётда катта ахдмиятга эга ва барбитуратлар деб номланган. барбитуратлар ухлатувчи дори хисобланади,масалан: люминал- тинчлантирувчи, уйқу келтирувчи ва талвасага қарши восита. фенотиазин ва унинг хосилалари: (рухий касалликлларни) 7 аьзоли гхбларнинг вакилларини оксипин, тиепин, …
3
ди. организм патологиясининг баъзи бир ўзгаришларда уратлар мускулларда тўпланади, масалан, буйрак тошлари холида. тиббиётда метилланган ксантинлар катта ахамиятга эга. теофилин (1,3-диметил ксантин) чой барги таркибида сақланади, кучли сийдик хайдовчи восита сифатида ишлатилади. теобромин(1,7-диметилксантин) какао ўсимлиги таркибида учрайди ва одатда какаодан олинади. у сийдик хайдаш билан бирга марказий асаб системасини кўзғатувчи таъсир курсатади. кофеин (1,3,7-уч метилксантин) кофеда айникса чойда кўп булади. у марказий асаб системасига кўзғатувчи таъсир кўрсатади ва ишчанликни оширади. кофеин, шунингдек юрак фаолиятини ва сийдик ажралишини хам амалга оширади. рак хужайраларига кирғин беради. 60 дан ортик ўсимликлар жумладан чойда, какао уруғида ва кофеда учрайди. кофеин инсонни асаб системаларини яхшилайди, стумуллайди, чарчашни ва "бодрийлик" ни сарф этади. юрак артерияларини кенгайтиради, қон айланиш, бош оғриғини қолдиради. кофеин - кофе таркибидаги 500 та кимёвий моддани биттаси. кофеинсиз кофе — қонда холестренни микдорини оширади. американинг гардвард институтининг 121700 медсестраларда синов утказилганда кўкракда хосил бўлмаган, кофеин, кофе ичмаганларга кўкрак раки яра хосил бўлган. кофеин …
4
.emf image3.emf image4.png
5
иккита ва ундан ортиқ гетероатомдлар сақлаган 6 ва 7 аьзоли гхб вакиллари - Page 5

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Faylni Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"иккита ва ундан ортиқ гетероатомдлар сақлаган 6 ва 7 аьзоли гхб вакиллари" haqida

1540970878_72770.docx s n h s n c l c h 2 c h 2 c h 2 n c h 3 c h 3 h c l ôåíîòèàçèí àìèíàçèí òèí÷ëàíòèðóâ÷è âîñèòà s n h s n cl ch 2 ch 2 ch 2 n ch 3 ch 3 hcl фенотиазин аминазин тинчлантирувчи восита o s n h o s nh n n 1 2 4 5 6 10 11 n n c l n h c h 3 o 1 2 4 5 6 10 11 n n o c h 3 c l 1 2 4 5 6 10 11 c 6 h 5 c 6 h 5 áåíçî-1,4 äèàçåïèí ýëåíèóì (2-ìåòèë-4-îêñî-5-ôåíèë- 7-õëîðáåíçî-1,4-äèàçåïèí) äèàçåïèí (1-ìåòèë-2-îêñî-5-ôåíèë 7-õëîðáåíçî1,4-äèàçåïèí) ðóõèé êàñàëëàðíè äàâîëàøäà …

DOCX format, 116,9 KB. "иккита ва ундан ортиқ гетероатомдлар сақлаган 6 ва 7 аьзоли гхб вакиллари"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.