кимёвий мувозанат

DOC 106.0 KB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1
1403331928_44545.doc [ ] ( ) 1 2 2 i i z · å f f f m n ± + - = · lg , f z = - · 0 5 2 m m m 1 + v k a a a b a m b n , = · · 1 k a a k a a a m b n c p d q 1 2 × × = × × k k a a a a c p d q a m b n 1 2 = × × k k k к мув т 1 2 = = . a a a a к c p d q a m b n т × × = к a a a a f f f f k f k c d a b т c p d q a m b n c p d q …
2
асалан 0,1 н нсi да н( ва сi- ионларининг мувозанат концентрацияси 0,1 г ион(л, бу ионларнинг активликлари эса, ҳар бири 0,081 г-ион(л га тенг ва қуйидагича символлар билан ёзилади: (н(( ( (сi( ( 0,1 г.ион(л; ан( ( аci-( 0,081г.ион(л. яъни 0,1н ли нсi эритмаси ўзини эритмада 0,081 г.ион(л дек тутади. активлик бу эритманинг идеал эритма эмаслиги ўлчовидир.активлик бу ҳисобланган ёрдамчи термодинамик фукнциядир, бу катталикни термодинамик тенгламалардаги концентрация ўрнига қўйилса идеал системалар учун бўлган тенгламарни кўрилаётган реал эритмалар учун қўллаш имконини беради.бунда асосий сабаб электростатик кучлардир, лекин бошқа эффектларининг оз бўлсада таъсири бўлади. электростатик кучлар- бу зарядланган заррачалар, яъни ионлардир. активлик мувозанат концентрацияси билан қуйидаги тенглама орқали боғланган: а(f ( ( (1) f-активлик коэффициенти, ўлчовсиз катталикдир. активлик коэффициенти ион заряди (z) ва ион кучининг (() функциясидир: (( (2) ион кучи кичик бўлган эритмаларда электростатик кучлар кичик бўлади, шунинг учун f(1, а(((. бир валентли ионлар учун ((0,005 бўлганда активлик коэффициентини эритманинг осмотик …
3
гламадаги [ ] f билан алмаштирилса, у ҳолда (6) ғ + кс-концентрацион мувозанат константаси. кс-реакцияга киришувчи моддалар табиати ва температуранинг функцияси бўлибгина қолмай балки ион кучининг функциясидир. агар ((0, f(1, у ҳолда кс(кт бўлади. айрим ҳолларда кт ни тажриба йўли билан, яъни эритма ион кучининг нольга тенг бўлган қиймати билан кс ни экстраполяция қилиб топиш мумкин. агар эритмада асосий реакция компонентларидан ташқари ёнаки реакцияга киришувчи бегона моддалар ҳам иштирок этса ва бу бегона моддалар асосий реакция компонентлари билан рақобат реакциясига киришса, у ҳолда системада мувозанат ҳолатига келгандан кейингина содир бўлади. масалан, ғе3( ( ғ-( ғе/2( асосий реакция нсi бор эритмада бораяпти дейлик. у ҳолда системада асосий реакция билан биргаликда қўйидаги рақобат реакциялари ҳам бориши мумкин: fе3=+сi- fеcl2= fеcl2= + cl-fecl2= + ....+ fecl4- f- +h= hf fef2= + f- fef2= +....+ fef63- мувозанат пайтида фтор билан боғланмаган темир эритмада қўйидаги кўринишларда бўлиши мумкин: ғе3қ,/есi2=,ғесi2=, /есi3, /есi4- фтор эса ғ- ва …
4
рида кўрсатилганига мувофиқ қуйидагини ёзиш мумкин: бундан кт=кс.f=kш.( .f кш- шартли ёки эффектив мувозанат константаси кш-реакцияга киришувчи моддалар табиати ,температура,ион кучи ва рақобат реакциясига киришувчи бегона моддалар концентрациясига ҳам боғлиқдир. агарда эритманинг ион кучи ва асосий реакция компонентлари билан рақобат реакциясига киришувчи бегона моддалар концентрациялари доимий бўлса, кшартли берилган реакция учун, асосий реакция компонентларининг дастлабки концентрацияларига боғлиқ бўлмаган доимий қийматдир. ҳар бир кимёвий реакцияда кўплаб кш бўлиши мумкин. маълумотномаларда фақат оддий реакцияларнинг термодинамик мувозанат константалари берилган бўлади. концентрацион ва шартли мувозанат константалари маълумотномаларда берилмайди. агар реакция мураккаб бўлса, яъни бир неча босқичларда борса, у ҳолда бундай реакцияларнинг ҳам термодинамик мувозанат константалари берилмайди. бироқ мураккаб реакцияларнинг мувозанат константаларини оддий реакцияларнинг мувозанат константалари орқали ифодалаб ҳар доим ҳисоблаш мумкин. масалан: сн3сооnақн2о(сн3соонқnаон сн3соо-қн2о( сн3соонқон-ушбу реакциянинг мувозанат константасини гидролиз константаси дейилади ва у қуйидаги кўринишга эга: сн3сооnа нинг гидролиз реакциясини иккита босқичда борадиган ва 2 та мувозанат константасига эга бўлган деб тасаввур этиш мумкин: …
5
д. уэст д. основў аналитической химии. в 2-х томах. пер. с англ. под ред.ю. а. золотова. м. «мир». 1979 г. 6. фритц дж. шенк г. количественнўй анализ. пер. с англ. род ред. ю. а. золотова. м. «мир». 1978 г. 7. ушакова н. н. курс аналитической химии. м. издательство мгу 1984 г. 8. дорохова е. н., прохорова г. в. задачи и вопросў по аналитической химии. м. издательство мгу 1978 г. _1205587467.unknown _1205587472.unknown _1205587477.unknown _1205587484.unknown _1205587485.unknown _1205587486.unknown _1205587478.unknown _1205587475.unknown _1205587469.unknown _1205587470.unknown _1205587468.unknown _1205587463.unknown _1205587465.unknown _1205587466.unknown _1205587464.unknown _1205587461.unknown _1205587462.unknown _1205587460.unknown

Want to read more?

Download the full file for free via Telegram.

Download full file

About "кимёвий мувозанат"

1403331928_44545.doc [ ] ( ) 1 2 2 i i z · å f f f m n ± + - = · lg , f z = - · 0 5 2 m m m 1 + v k a a a b a m b n , = · · 1 k a a k a a a m b n c p d q 1 2 × × = × × k k a a a a c p d q a m b n 1 2 = × × k k k к мув т 1 2 = = . a a a a к c p d q a m b n т × × …

DOC format, 106.0 KB. To download "кимёвий мувозанат", click the Telegram button on the left.

Tags: кимёвий мувозанат DOC Free download Telegram