нукта, сирт, фазо, туплам, кесишув, тенглама

DOC 263,0 KB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1
1662886502.doc 0 ) 1 ( ) 2 ( 2 2 2 = - + - + z y x 0 4 2 2 2 = + + + z y x 0 ) , , ( = z y x f ) ; ; ( z y x m = cm r = r c z b y a x = + + - + - 2 2 2 ) ( ) ( ) ( 2 2 2 2 ) ( ) ( ) ( r c z b y a x = - + - + - 0 ) , , ( = z y x f 0 = = = c b a 2 2 2 2 r z y x = + + 0 2 2 2 2 2 2 1 1 1 3 2 1 2 2 2 = + + + + + + + …
2
тенгламаси берилган бўлса, сирт берилган дейилади. сиртлар учун ҳам қуйидаги икки масала ечилади: 1. фазода сиртнинг умумий хоссасидан фойдаланиб, унинг тенгламасини тузиш. 2. фазода бирор сирт тенгламаси билан берилган бўлса, шу тенглама билан берилган сиртни ясаш. масала: c (a;b;c) нуқтадан баробар узоқликда тўрган нуқталар геометрик ўрнининг тенгламасини тузинг. ечиш: масалада тенгламаси тузилиши талаб қилинаётган сирт бу, равшанки – сферадир. фзода декарт координата системасини қараймиз. сирт устидан координаталари ўзгарувчи нуқта оламиз, масала шартига кўра ўзгармас ёки ёки (28.3) z y o x (28.3) тенглама сферанинг каноник тенглама c (a;b;c) унинг маркази ва r радиуси дейилади. хусусий ҳолда бўлса (28.3) қуйидаги (28.4) кўринишни олади. (28.4) тенглама маркази координата бошида ва радиуси r бўлган сферани ифодалайди. қуйидаги (28.5) тенглама билан ифодаланадиган сиртда иккинчи тартибли сирт дейилади, бу ерда . (28.5) тенглама иккинчи тартибли сиртнинг умумий тенгламаси дейилади. биз бўлган ҳолни, яъни (28.6) тенгламага қараймиз. равшанки (28.3) тенгламада қавсларни очиб чиқсак (28.6) тенглама ўхшаш …
3
ккинчи тартибли сиртлар орасида айланма сиртлар учрайди. масалан: айланани ох ўқи атрофида айлантирсак сфера ҳосил бўлади. энди айланма сиртлар ҳақида тушунчалар билан танишамиз: уоz текисликда бирор l чизиқ (r – 40) f (y;z) = 0 тенглама билан берилган бўлсин. l чизиқнинг oz ўқ атрофида айланашидан ҳосил бўлган сирт тенгламасини тузамиз. қулайлик учун l чизиқнинг ҳамма нуқталари учун бўлсин. нуқтаизланаётган айланма сиртнинг ихтиёрий нуқтаси бўлсин. нуқтаси l чизиқнинг нуқтасини айланиш вақтидаги бирор ҳолати деб қараш мумкин n нуқтаoz ўқи атрофида айланганда маркази нуқтада бўлим радиуси у га тенг бўлган айлана ҳосил бўлади, бу айлана ҳамма вақт хоу текисликка параллел текисликда ётади. шунинг учун м ва n нуқталарнинг аппликаталари бир хил, яъни z=z бўлади. , бўлганидан бўлганидан z ва у ларнинг ифодаларини l чизиқнинг тенгламаси f (y;z) = 0 га қўйсак ҳосил бўлади. бу тенглама айланма сирт тенгламасидир. агар l чизиқни ҳамма нуқталари учун бўлмаса, у ҳолда бўлади, бу ҳолда pn = …
4
. 2. м.камолов – “аналитик геометрия” тошкент 1972йил. 3. www.ziyonet.uz _1194528082.unknown _1194529429.unknown _1194529893.unknown _1194531118.unknown _1194531408.unknown _1194531525.unknown _1194531570.unknown _1194531456.unknown _1194531383.unknown _1194530997.unknown _1194531064.unknown _1194529930.unknown _1194529556.unknown _1194529719.unknown _1194529493.unknown _1194529014.unknown _1194529171.unknown _1194529293.unknown _1194529081.unknown _1194528640.unknown _1194528738.unknown _1194528531.unknown _1194528153.unknown _1194528476.unknown _1194361623.unknown _1194362294.unknown _1194362527.unknown _1194363679.unknown _1194362448.unknown _1194361869.unknown _1194362269.unknown _1194361813.unknown _1194361439.unknown _1194361528.unknown _1194361561.unknown _1194361500.unknown _1194360327.unknown _1194360449.unknown _1194360046.unknown
5
нукта, сирт, фазо, туплам, кесишув, тенглама - Page 5

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Faylni Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"нукта, сирт, фазо, туплам, кесишув, тенглама" haqida

1662886502.doc 0 ) 1 ( ) 2 ( 2 2 2 = - + - + z y x 0 4 2 2 2 = + + + z y x 0 ) , , ( = z y x f ) ; ; ( z y x m = cm r = r c z b y a x = + + - + - 2 2 2 ) ( ) ( ) ( 2 2 2 2 ) ( ) ( ) ( r c z b y a x = - + - + - 0 ) , , ( = z y x f 0 = = = c b a 2 2 2 2 r …

DOC format, 263,0 KB. "нукта, сирт, фазо, туплам, кесишув, тенглама"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.