маркетингда товар сиёсати

DOC 125.5 KB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1
1355234129_40867.doc www.arxiv.uz режа: 1. товар сиёсати, товар сифати даражасини аникловчи гурухлар. 2. товарнинг фаолият цикли. 3. бозордаги янги товарлар. маркетингда товар биринчи навбатда маълум эхтиёжни кондиришга хизмат киладиган “восита” сифатида, кейин эса сотиш учун ишлаб чикарилган мухнат махсули сифатида куриб чикилади. маркетинг товарларни энг аввало икки гурухга булиб урганади. 1. якка тартибда фойдаланиладиган товарлар. 2. ишлаб чикаришга оид товарлар. якка тартибда фойдаланиладиган товарларни эса уз навбатида куйидагиларга ажратади: - узок фойдаланиладиган товарлар (музлатгич, телевизор, мебель, автомабил ва бошкалар) буюмлари ахён-ахёнда харид килинади.; - киска муддатларда фойдаланиладиган товарлар (озик-овкатлар, пардоз (косметика) буюмлари ва бошкалар тез-тез сотиб олинади; - турли хизматлар; - эксклюзив хилли товарлар: агар бирор хил товар сотувда булмаса, харидор унинг пайдо булишини кутади, агар бундай товарни тополмаса, бошкасини умуман сотиб олмайди; энг куп манзур буладиган ишлаб чикаришга оид товарлар куйидаги хилларга булинади: 1. биотиббиёт ускуналари; 2. компьютерлар ва периферик курилмалар; 3. эхм дастури таъминоти; 4. курилмаларни синаб куриш учун …
2
ниш, таъмирлаш ва бошка кулайлиги), илова килинадиган хужжатлар (товарниг таъриф-тавсифи, фойдаланиш буйича курсатмалар ва бошкалар). товарларнинг бир кисми “обрули” деган макомга эга ва харидорлар уларни ана шу хислати учунгина унинг истеъмол хусусияти тахлил килиб чикилади, шу жумладан, ракибларнинг товари нимага сотилаётгани сабаблари уртага ташланади. товарнинг истеъмол киймати – унинг истеъмол хусусиятлари мажмуидир. хозирги пайтда хар 10 нафар харидорнинг 8 нафари товарнинг бахосини эмас, унинг истеъмол кимматини биринчи уринга куяди. бундан 10 йил мукаддам эса хар 10 кишининг учтаси шундай фикрда эди. товар мураккаб куп киррали тушунча, бирок бунда энг асосий нарса истеъмол хусусиятлари, яъни товарнинг уз вазифасини бажариш унга эга булган истеъмолчининг эхтиёжларини кондириш хусусиятларидир. товарга асосий талаблар ва унинг эхтиёжига мослашуви. а. истеъмол параметрларининг “каттик” âà “þìøîê” áóëèøèíè òàúìèíëàø êåðàê áóëàäè. òîâàðíèíã èñòåúìîë êèììàòè êàí÷à þêîðè áóëñà, ó óçèíèíã ñèôàò êóðñàòêè÷ëàðè áóéè÷à õàðèäîðëàðíè òàëàáèíè óðãàíèø íàòèæàñèäà àíèêëàíãàí ýõòè¸æëàðãà òàëàáíè áåëãèëîâ÷è áîøêà òàâñèôëàðãà øóí÷à ìîñ êåëàäè. òîâàðëàðíèíã õóñóñèÿòëàðè õàì èíñîí …
3
¸êè êèì¸âèé æàðà¸íëàð íàòèæàñèäà þçàãà ÷èêàäè. áó æàðà¸íëàðãà êàðàá óëàðíèíã ôóíêöèîíàë õóñóñèÿòëàðèíè ñàêêèç òóðãà àæðàòèø ìóìêèí: êèì¸âèé, ôèçèê-êèì¸âèé, ìåõàíèê òåðìèê, îïòèê, àêóñòèê, ýëåêòðèê âà ìàãíèò (òîðòèø) õóñóñèÿòëè òóðëàðè. 2.òîâàðëàðíèíã ýñòåòèê õóñóñèÿòëàðè äåéèëãàíäà óëàðíèíã øàêëè, òóçèëèøè âà ïàðäîçè òóøóíèëàäè. òîâàðëàðíèíã áó õóñóñèÿòëàðè èñòåúìîë÷èëàðãà áàäèèé çàâê áàãèøëàé îëèøè êåðàê. ìóòàõàññèñëàðíèíã êóçàòèøè÷à 40 ôîèç õàðèäîðëàð òîâàðëàðíèíã ýñòåòèê õóñóñèÿòëàðè êîíèêàðëè áóëìàãàíè ìàãàçèíäàí õàðèä êèëìàñäàí ÷èêèá êåòàäèëàð. óëàðíèíã 20 ôîèçèãà ìàäàíèé âà õóæàëèê ìîëëàðèíèíã øàêëè ¸êìàñ ýìèø 40 ôîèç êèçëàð âà 30 ôîèç éèãèòëàð ìàãàçèíëàðäà çàìîíàâèé ôàñîíäà òèêèëãàí ìîëëàðíè òîïîëìàé àòåëüåëàð õèçìàòèäàí ôîéäàëàíèàøð ýêàí. товарларнинг эстетик õóñóñèÿòëàðèãà ìèñîëëàð: -ìàãíèòàôîí øàêëèíèíã óçèãà õîñëèãè (îðèãèíàëëèãè); -ôîèç õèñîáèãà ÿíãèëèê äàðàæàñèãà êàðàá áàõî áåðèëàäè; -ìåáåëíèíã çàìîíàâèé óñóëãà ìîñëèãè; -óñò êèéèì áè÷èìèíèíã âà ïîéàáçàë ìîäåëèíèíã çàìîíàâèé, ìîäàãà ìîñëèãè. çàìîíàâèé ìîäà “модалар уйи”, “ìîäàëàð æóðíàëè”, àðòèñòëàð âà òåëåâèäåíèå äèêòîðëàðè îðêàëè òàøâèêîò êèëèíàäè; - ñòåðåêîìïëåêñ êîìïîçèöèÿñèíèíã ïëàñòèêëèãè; - òîâàð êîìïîçèöèÿñèíèíã êèíåòèêàñè; - îøõîíà æèõîçëàðèíèíã àíñàìáèëëèêêà ÿêèíëèãè; òîâàðëàðíè òàøêè áåçàãè; - òîâàðëàð êóøèì÷à …
4
ухталиги (мустахкамлиги)- уларнинг бузилмай ишлашини, чидамлилигини, ремонтга яроклилигини, ташки мухитга инертлигини билдиради. б. булажак харидорларнинг олдиндан аникланган муайян гурухига аник мулжаллаб товарни лойихалаш. бунда сотувчи (ишлаб чикарувчи) товарлар ва хизматларни таклиф этаркан, “уртача” харидор эхтиёжларини эмас, балки аник харидорлар (пиравард истеъмолчилар)ни мулжаллаб иш тутиши энг асосий масаладир. 1. ýêñïîðòãà òîâàð ÷èêàðèøíè ìóëæàëëà¸òãàí òàøêè áîçîðíèíã çàðóð áóëàäè. òîâàðíèíã давлат стандарти талабларига мос келишининг узи мутлако етарли эмас. товар халкаро ташкилотлар-халкаро электроника комиссияси (мэк). халкаро темир йул транспорти уюшмаси, халкаро фукаро авиацияси ташкилоти (икао) ва бошкаларнинг стандарт ва меъёрлари асосида яратилиши шарт. юкоридаги гапларни хисобга олган холда, экспортга чикариладиган товар деб, экспорт килинишга мулжалланаётган давлат ёки давлатларнинг бозор сегментлари талаб-эхтиёжларини жиддий тахлил килгандан сунгина яратилга товарга айтилади. экспорт килинадиган товарни ишлаб чикариш чогида шунингдек, келажакда бу талабларнинг узгариши эхтимолини хисобга олиш, хукукий, сервис ва реклама таъминотини кузда тутиш керак. шунда тайёрланган товаргина экспорт муваффакиятини ва унинг юксак иктисодий самарасини таъминлайди. 2.“бозорда якинлик” …
5
иги, хизмат килиш муддати, дизайн). 2. хизматга яроклилиги. 3. нархнинг сифат ва истеъмол кимматига муофик келиши. 4. товарга кушиб жунатиладиган хужжатлар. 5. сотишдан кейинги сервис сифати. 6. хилнинг куплиги, танлов имконияти. масалан “ôèëèïñ” ôèðìàñè 25 òà òåëåâèçîð èøëàá ÷èêàðèø êîðõîíàñèäàí çè¸ä òåëåâèçîð òóðëàðèíè èøëàá ÷èêàðàäè. ßíãè òîâàð ó÷óí áîçîð ÿíãèëèãè çàðóð. ßíãè òîâàðëàð èêêè õèë áóëàäè. 1.ßíãè êàøô ýòèëãàí òîâàð àéðèì îðçóëàðíè ðó¸áãà àéëàíòèðàäè. áóíäàé òîâàðëàð áîøëàíãè÷ ñàðôëàðíè êîïëàø ó÷óí ýíã þêîðè áàõîäà ñîòèëàäè. èíñîíèÿò ïàéäî áóëãàíäàí áåðè áóíäàé òîâàðëàð 200 õèë àòðîôèäà áóëãàí. 2.ßõøèëàíãàí òîâàð. ìèñîëèìèçäà-ïàòåôîí. áóíäà âàëëèê ïëàñòèíêà (òîâîê)ãà àëìàøòèðèëãàí, íàòèæàäà ýíäè óçîê õèçìàò êèëàäèãàí, ñèôàòè ÿõøèëàíãàí, óðíàòèøè êóëàé áóëãàí 6 êóïàéòèðèø èìêîíè òóãóëãàí. ïëàñòèíêàãà ¸çèø èìêîíèÿòè áóëìàñà õàì õàð êàëàé òîâàð ñåçèëàðëè ÿõøèëàíãàí. àéðèì ÿõøèëàíãàí òîâàðëàðíèíã øóí÷àëèê èñòåúìîë êèéìàòè îøèá êåòãàíêè, íàðõíè ìîíîïîëëàøòèðèøãà èìêîí áåðãàí. ëåêèí òîâàðíè ÿõøèëàø õàðèäîð ó÷óí ìàêáóë âà èôîäàëè áóëèøè êåðàê. ôðàíöóç èøáèëàðìîíëàðèíèíã áàõîëàøëàðè÷à, áîçîðäàãè ôèðìà, òîâàðëàðíèíã óçàðî ìóíîñàáàòè êóéèäàãè÷à áóëèøè êåðàê. 50 …

Want to read more?

Download the full file for free via Telegram.

Download full file

About "маркетингда товар сиёсати"

1355234129_40867.doc www.arxiv.uz режа: 1. товар сиёсати, товар сифати даражасини аникловчи гурухлар. 2. товарнинг фаолият цикли. 3. бозордаги янги товарлар. маркетингда товар биринчи навбатда маълум эхтиёжни кондиришга хизмат киладиган “восита” сифатида, кейин эса сотиш учун ишлаб чикарилган мухнат махсули сифатида куриб чикилади. маркетинг товарларни энг аввало икки гурухга булиб урганади. 1. якка тартибда фойдаланиладиган товарлар. 2. ишлаб чикаришга оид товарлар. якка тартибда фойдаланиладиган товарларни эса уз навбатида куйидагиларга ажратади: - узок фойдаланиладиган товарлар (музлатгич, телевизор, мебель, автомабил ва бошкалар) буюмлари ахён-ахёнда харид килинади.; - киска муддатларда фойдаланиладиган товарлар (озик-овкатлар, пардоз (косметика) буюмлари ва бошкалар тез-тез сотиб олин...

DOC format, 125.5 KB. To download "маркетингда товар сиёсати", click the Telegram button on the left.