operatsion tizim turlari

ZIP 21 стр. 2,9 МБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 21
1461747077_62532.ppt слайд 1 иктисодий хисоблаш системаси, жумладан эхм икки кисмдан: техник ва математик таъминотдан иборат. эхм нинг техник кисми деганда ихтиерий физик курилма еки унинг кисми тушунилади. марказий процессор, хотира, киритиш ва чикариш курилмалари кабилар эхм нинг техник кисмига киради. эхм дан фойдаланувчи ишнинг самарали булишига каратилган хар кандай дастур еки усул эхм нинг математик таъминотига киради. эхм нинг математик таъминоти унинг дастурли таъминоти хам дейилади. хозирги кунда эхм математик таъминотининг асосини операцион системалар (ос) ташкил килади. ос нинг асосий вазифаси www.arxiv.uz www.arxiv.uz - фойдаланувчининг масаласини эхм га киритиш ва бажариш. масалани ечилиш жараенини назорат килиш ва бажариш. - авария холатларига бархам бериш, - эхм ресурсларини масалалар уртасида унимли таксимлаш, яъни эхмни нолсиз колишига йул куймаслик; шундай килиб, оc нинг асосий вазифаси одам ва хисоблаш машинаси уртасидаги мулокатни таъминлашдан иборатдир. демак, операцион система компьютер ишга туширилиши билан юкланувчи шундай бир дастурдирки, бу дастур фойдаланувчи эхм билан мулокот килиш воситаси булиб …
2 / 21
ончлилик химоялаш самарадорлик олдиндан аниклаш хусусияти кулайлик www.arxiv.uz ms dosнинг ташкил этувчилари. ms dos операцион система куйидаги кисмлардан иборат: 1.киритиш - чикариш системаси (bios): эхм нинг доимий хотирасига "жойлаштирилган" булиб, операцион системанинг ахборотни киритиш ва чикариш амаллари билан боглик хизматларни бажаради. 2.операцион системасини юкловчи дастур (ipl): дискнинг махсус биринчи секторига жойлашган булиб, асосий вазифа dosнинг эхм тезкор хотирасига юклаш. www.arxiv.uz www.arxiv.uz io.sys ва msdos.sys . дастурлари дискда жойлашган булиб, мураккаб киритиш - чикариш амалларини бажаради. диск файллари руйхатини оддий куринишда уларнинг иккиси хам куринмайди. (мазкур файлларнинг номлари ос версиясига кура узгача булиши хам мумкин,масалан ibmbio.com ва ibmdos.com) 4. буйрук процессори command.com .дискда жойлашган булиб, dos ишини бошкариш учун хизмат килади.фойдаланувчининг бир кайта буйрукларини (вчеак,cd cls cory,...)буйрук процессорини узи бажаради.бундай буйруклар command.com нинг узида жойлашганлигини учун ички буйруклар деб аталади. 5.ms dos ташки буйруклари операцион система . билан биргаликда тавсия этиладиган алохида - алохида файл куринишидаги дастурлардир. мазкур дастурларнинг хар бири …
3 / 21
ios компьютер хотираси ва курилмаларининг ишга ярокли ёки яроксиз эканлигини махсус тест ёрдамида текшириб чикади.курилмалаларда бирор бузуклик мавжуд булиб,ана шу бузукликни четлаб утиш мумкин булсагина, dosни юклаш давом эттирилади ёки шу бузукликка оид хабар экранга чикарилади. 2) мазкур тест муваффациятли якунлашиш билан bios "а:" номли диск юритувида эгилувчан магнитли диск бор ёки йуклигини текширади. агар диск мавжуд булса, dos эгилувчан магнитли улекдан, аксинча эса, каттик магнитли диск ("винчестер")дан юкланади. www.arxiv.uz www.arxiv.uz 3) bios бошкарувни dos ни юкловчи ipl га узатади ва ipl уз навбатида эхм ни созлаб тезкорхотирага id.sys ва msdos.sys диск фойлларни юклайди. 4) бошкарув буйрук процессори command.com га берилади. dos юкланиб булгач, dos олинган эхд ёки кмд да файлларнинг фойдаланувчининг узи аввалдвн минт мухаррирлари ёрдамида таёрланиш м(м) мавжуд булса,аввал command.com аввал cowfig.sys ни сунгра autoxec bat ни ишга буширади.яъни бу 2 файл ёрдамида фойдаланувчи баъзи драйвер ва дастурларни автоматик ишга тушириш имкониятига эга. www.arxiv.uz www.arxiv.uz ms dos билан …
4 / 21
mmand.com файлида мужасамлашган ички буйруклар куйидагилардан иборат: break-тухтатиш; cd- жорий катологни узгартириш ёки курсатиш; cls-экранни тозалаш; copy-файллардан нухса кучириш; date- жорий кунни аниклаш ёки узгартириш; dir- файллар руйхатини экранда куриш; exit-command.сom файлини ишини тугатиш; ren-файл номини узгартириш; rd- катологни учириш; ms - dos ташки буйруклари операцион система билан биргаликда тавсия этиладиган,алохида алохида файл куринишидаги дастурлар булиб, бу буйруклар куйидагилардир: append-берилганларни излаш учун кушимча катологларнинг белгилаш; diskcomp-дискларнинг солиштириш; diskcopy-дискдан нухса олиш; edlin-сода матн мухаррири; fc- файлларни солиштириш; disk- каттик дискни форматлаш; format-дискни фоматлаш; help-dos буйруклари хакида маълумот берувчи; sys-система файлларини диска кучирилади; xcopy- файллардан нухса олиш; www.arxiv.uz www.arxiv.uz windows operatsion tizimining obyektlari www.arxiv.uz www.arxiv.uz windows xp operatsion tizimi yuklangandan so’ng ekranga windows xp operatsion tizimining ish stoli chiqadi. bu rasmda ko’rsatilgan. www.arxiv.uz www.arxiv.uz ish stolda quyidagi ob‘ektlar mavjud bo’ladi: 1 - yorliqlar va papka - har xil dasturlar, papkalar va fayllar belgilari, ular yordamida shu dasturlar ishga tushiriladi yoki shu papka …
5 / 21
turida hamma dastur, papka va fayllar alohida o’zining oynasida bajariladi. oyna - bu ekranning chegaralgan to’rtburchak sohasi. www.arxiv.uz www.arxiv.uz windows ish stolida papka yorliqlar va har xil maxsus belgilar joylashadi. papka -bu so’z bilan nomlangan diskdagi ma‘lumotlar sohasi, uning ichida boshqa papka va fayllar joylanishi mumkin. bu sohada fayl va boshqa papkalar saqlanishi mumkin. yorliq - bu diskda joylashgan fayl yoki dasturgacha yo’llanma. bu yo’llanmaga sichqoncha bilan ikkitali bosish yordamida kirsaq kompyuter yo’llanmaga mos fayl yoki dasturni ochib beradi. bitta fayl yoki dastur bir nechta yorliqlarga ega bo’lishi mumkin. maxsus yoki ish stolninng asosiy papkalar - bu windows dastur ustidan har xil amallarni bajaruvchi maxsus dasturlarga yo’llanma. ular quyidagicha: www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz мой компьютер - maxsus papka yordamida sizning kompyuteringizda joylashgan disklar, papkalar va ular ichidagi fayllarni ko’rish va ular bilan ishlash (har xil amallar bajarish) imkoniyat yaratadi moи документы - maxsus papkada foydalanuvchi tomonidan ish jarayonida yaratilgan matn, …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 21 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "operatsion tizim turlari"

1461747077_62532.ppt слайд 1 иктисодий хисоблаш системаси, жумладан эхм икки кисмдан: техник ва математик таъминотдан иборат. эхм нинг техник кисми деганда ихтиерий физик курилма еки унинг кисми тушунилади. марказий процессор, хотира, киритиш ва чикариш курилмалари кабилар эхм нинг техник кисмига киради. эхм дан фойдаланувчи ишнинг самарали булишига каратилган хар кандай дастур еки усул эхм нинг математик таъминотига киради. эхм нинг математик таъминоти унинг дастурли таъминоти хам дейилади. хозирги кунда эхм математик таъминотининг асосини операцион системалар (ос) ташкил килади. ос нинг асосий вазифаси www.arxiv.uz www.arxiv.uz - фойдаланувчининг масаласини эхм га киритиш ва бажариш. масалани ечилиш жараенини назорат килиш ва бажариш. - авария холатларига бархам бериш, - эхм ресурсларини...

Этот файл содержит 21 стр. в формате ZIP (2,9 МБ). Чтобы скачать "operatsion tizim turlari", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: operatsion tizim turlari ZIP 21 стр. Бесплатная загрузка Telegram