банклар ва уларнинг вужудга келиш тарихи

PPTX 15 sahifa 211,2 KB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 15
слайд 1 мавзу: банклар ва уларнинг вужудга келиш тарихи банкларнинг келиб чиқиши банкларнинг моҳияти. банк деб пул маблағларини йиғувчи, сақлаб берувчи, кредит-ҳисоб ва бошқа ҳар хил воситачилик операцияларини бажарувчи муассасага айтилади. банклар пайдо бўлишининг асоси товар-пул муносабатларининг ривожланиши ҳисобланади. товар-пул муносабатларининг юзага келиши ва уларнинг ривожланиб бориши барча ижтимоий-иқтисодий тузумларда банкларнинг мавжуд бўлишини тақозо қилади. банклар ўрта асрларда пулдорлар томонидан пулни қабул қилиш ва бошқа давлат, шаҳар пулига алмаштириб бериш асосида келиб чиққан. кейинчалик пулдорлар ўз бўш турган маблағларидан фойда олиш мақсадида уларни вақтинча фойдаланишга маблағ зарур бўлган субъектларга беришган. банк сўзи итальянча «banko» сўзидан олинган бўлиб «стол», аниқроғи «пуллик стол» деган маънони англатади. ўрта асрларда италиялик пулдорлар ҳамёнларидаги, идишлардаги монеталарни стол устига қўйиб ҳисоб-китоб қилганлар. банкларнинг вужудга келиш тарихи қадимги бобил qadimgi gretsiyada pul almashtiruvchi odamlarni “trapezida” (grekcha-stol), qadimgi rimda “mensarilar” (lotincha-stol) deb atashgan. иқтисодий манфаатлар банк жамғарманинг эгаси эга: маблағлардан фойда олиш лойиҳаси эҳтиёж сезмоқ: капитал эга: жамғарма …
2 / 15
faoliyati rivojlanishiga quyidagi omillar ta’sir ko’rsatadi: davlat va aholi tomonidan banklarga bo’lgan ishonchning ortishi ularning ixtiyoridagi vaqtincha bo’sh pul mablag’larni bankka jalb qilish imkonini beradi. keyinchalik ishlab chiqaruvchi koxonalar ham o’z pul mablag’larini depozit sifatida banklarga joylashtira boshladi xvi asrda amerikadan yevropaga juda katta miqdorda oltin va kumushning kirib kelishi italiya va gollandiya banklarining monopoliyasiga barham berdi. natijada yevropada banklararo raqobat shakllandi. banklar faoliyati rivojlanib borishi bilan ular endigna qimmatli qog’ozlar bzorida paydo bo’lgan. shu tariqa banklarning yangi operatsiyalari paydo bo’ldi. banklar o’zining spitsifik ya’ni “o’ziga xos” xususiyatiga ko’ra milliy to’lov tizimining tayanchiga aylantirildi. endi iqtisodiyotdagi barcha to’lovlar banklar orqali o’tadigan bo’ldi. bu banklarning iqtisodiyotdagi mavqeini keskin oshirdi. markaziy bank birinchi markaziy bank 1650-yilda shvetsiyaning riks banki; 1694-yilda angliya markaziy banki; 1800-yilda fransiya markaziy bani; 1893-yilda italiya markaziy banki ; 1913-yilda aqsh federal zaxira tizimi tashkil etildi. № банкнинг номи лицензия берилган сана лицензия рақами 1 ўзбекистон республикаси ташқи иқтисодий …
3 / 15
банки 07.04.2001 69 14 “трастбанк” хусусий очиқ акциядорлик биржа банки 21.06.1994 44 15 “парвина-банк” хусусий ёпиқ акциядорлик-тижорат банки 10.05.1994 40 16 “алп жамол банк” хусусий очиқ акциядорлик-тижорат банки 16.03.1998 72 17 “туркистон” хусусий очиқ акциядорлик-тижорат банки 16.03.1998 57 18 “ўктамбанк” хусусий очиқ акциядорлик-тижорат банки 30.10.1998 60 19 “самарқандбанк” акциядорлик-тижорат банки 30.12.2000 67 20 “универсал банк” хусусий очиқ акциядорлик-тижорат банки 20.03.2001 68 21 “равнақ банк” хусусий очиқ акциядорлик-тижорат банки 23.06.2001 70 22 “давр-банк” хусусий ёпиқ акциядорлик-тижорат банки 29.09.2001 71 23 “кредит-стандарт” очиқ акциядорлик-тижорат банки 16.08.2003 73 24 ўзбекистон-германия “савдогар” акциядорлик -тижорат банки 12.05.1995 42 25 “ўзкдб банк” ёпиқ турдаги акциядорлик тижорат банки 01.03.1997 5 26 “ўзбекистон-туркия банки” ёпиқ акциядорлик-тижорат бнки 13.05.1993 1 27 “royal bank of scotland o'zbekiston mb” ёпиқ акциядорлик жамияти 16.12.1996 4 28 эрон “содерот” банкининг ўзбекистон республикаси тошкент шаҳридаги шўъба банки 21.08.1999 2-д 29 “invest finance bank” хусусий очиқ акциядорлик-тижорат банки 24.12.2007 75 30 “amirbank” хусусий очиқ акциядорлик-тижорат …
4 / 15
банклар ва уларнинг вужудга келиш тарихи - Page 4
5 / 15
банклар ва уларнинг вужудга келиш тарихи - Page 5

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 15 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"банклар ва уларнинг вужудга келиш тарихи" haqida

слайд 1 мавзу: банклар ва уларнинг вужудга келиш тарихи банкларнинг келиб чиқиши банкларнинг моҳияти. банк деб пул маблағларини йиғувчи, сақлаб берувчи, кредит-ҳисоб ва бошқа ҳар хил воситачилик операцияларини бажарувчи муассасага айтилади. банклар пайдо бўлишининг асоси товар-пул муносабатларининг ривожланиши ҳисобланади. товар-пул муносабатларининг юзага келиши ва уларнинг ривожланиб бориши барча ижтимоий-иқтисодий тузумларда банкларнинг мавжуд бўлишини тақозо қилади. банклар ўрта асрларда пулдорлар томонидан пулни қабул қилиш ва бошқа давлат, шаҳар пулига алмаштириб бериш асосида келиб чиққан. кейинчалик пулдорлар ўз бўш турган маблағларидан фойда олиш мақсадида уларни вақтинча фойдаланишга маблағ зарур бўлган субъектларга беришган. банк сўзи итальянча «banko» сўзидан олинган бўлиб «сто...

Bu fayl PPTX formatida 15 sahifadan iborat (211,2 KB). "банклар ва уларнинг вужудга келиш тарихи"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: банклар ва уларнинг вужудга кел… PPTX 15 sahifa Bepul yuklash Telegram