aorta aterosklerozi

PPTX 44 стр. 3,0 МБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 44
слайд 1 aorta aterosklerozi аорта атеросклерози, 1- ва 2-даврлари макро- ва микро- ўзгаришлари сабаби: атеросклероз механизми: липидлар ва холестериннинг аорта интимасига шимилиши. макро: аорта интимаси силлиқлиги бузилган, 1-даврида - артериялар тешиги атрофида сариқ рангли ёғ томчилари ва пилакчалари пайдо бўлган; 2- даврида – оқиш рангли қаттиқлашган фиброз пилакчалар пайдо бўлган. оқибати: кейинги даврларга ўтиши. . аорта атеросклерози, 3- ва 4-даврлари макро- ва микро- ўзгаришлари сабаби: аетросклероз механизми: липидлар ва холестериннинг аорта интимасига шимилишига бириктирувчи тўқима ҳужайраларининг жавоб реакцияси. макро: 3 – даврида – атероматоз пилакчалар юзаси, яъни аорта интимаси ёрилиб яраланади, юзасида тромблар пайдо бўлади. 4-даврида – атероматоз некрозлар таркибида кальциноз ривожланади. оқибати: асоратлар ривожланиши – тромбоз, аневризма, аортанинг ёрилиши jigar stazi jigar kesmasi muskat yong'oqqa o'xshaydigan ola-bula ko'rinishda bo'ladi (muskatsimon jigar) sabab- 1) yurakdan otilib chiqadigan qon miqdori kamayishi va artеriolalarning torayishi tufayli jigarda artеria qon aylanishining kamayishi; 2) o‛ng yurak bo‛lmasi bilan pastki kavak vеnada qon bosimi kеskin …
2 / 44
klеrozi ham qayd qilinad 4 yurakning qongir atrafiysi sabab- 1) nеyrotik, 2) dis­funksional atrofiya, 3) qon bilan ta’minlanish yyеtishmovchiligiga aloqador atrofiya, 4) fizik va kimyoviy omillar ta’siridan bo‛ladigan atrofiya, 5) mехanik omillar (bosim) dan bo‛ladigan atrofiya og`ir uzoq davom etuvchi yuqumli kasalliklar, xavfli o`smalar - mexanizmi- hujayralarining sitoplazmasida qo‛ng‛ir rangi bilan ajralib turadigan lipofussin pigmеnti bo‛lakchalari paydo bo‛ladi. bu pigmеnt tabiatan yog‛-­oqsilli bo‛lib, hujayra eskirgan mahallarda yuzaga kе­ladi. lipofutsin gеpatositlar, nеyronlar va kardiomio­sitlarda hammadan ko‛ra ko‛proq topiladi. hujayralarda ko‛p miqdor lipofussin paydo bo‛lishi natijasida o‛sha or­ganlar qo‛ng‛ir tusga kirib qoladi. . makroskopik-atrofiyaga uchragan yurakda yurak qorinchalari­ning dеvorlari yupqa tortib, yurak bo‛shliqlari kеngayib kе­tadi.toj arteriyalari to`laqonli tusda oqibati –yurak yetishmovchiligi, yurak mushak tolalari yupqalashadi, miokard lipofussinozi rivojlanishi opka venoz tolaqonlilik упкада kон узоk димланиб kолиши жиддий оqибатларта олиб келади, бу юрак касалликларида курилади. юрак ишининг бузилиши упкада веноз qон билан бир qаторда артериал qoн тупланиб qолишига олиб боради. юрак порогида (асосан …
3 / 44
лимфайланишининг бузилиши qушилади. лимфайланиши етишмовчилиги келиб чиради, (бу—лимфостаз ва оралир to`qimaning лимфадан шишуви. xодисалари билан ифодаланади. упкада янгi бiриктiрувчi тo`qima ва склероз пайдо булишига олиб келади. уpка зичлашади vа гемосидерин тупланиб qолганлиги туфайли qo`ngir-ризгиш рангда зангсимон тусли булиб кузга таш ланади (упка гемосидерози). гемосидерин билан тулган м акроф аглар (сидероф аглар) б ал гам д а пайдо булади ва «ю рак пороги руж айралари» деб аталади. , .... buyrak gidronefrozi buyrak tosh kasallig mexanizmi: toshlar paydo bo'lishida (litogenezda) quyidagilar muhim ahamiyatga ega: 1) infeksiya, mahalliy yallig'lanish jarayoni bo`lish i; 2) o`t kislotalari va o‘t b ilan birga ajralib chiqadigan boshqa anorganik moddalar biosintezining buzilishi; 3) paratireoid bezlar giperfunktsiyaga uchrab, giperkalsiemiya boshlanishi; 4) idiopatik giperkalsiemiya; 5) suyaklar shikastlanganida, bene — bek — shaumann sarkoidozi, gipervitaminozlar mahalida, ishqorlar, kalsiy tuzlari uzoq ichib yurilganida, qattiq suv iste’mol qilinganida boshlanadigan giperkalsiemiya; 6) har qanday sabablarga ko`ra boshlangan giperkalsiuriya (siydik bilan ko`p miqdor kalsiy chiqishi) …
4 / 44
lishi –gidronefroz natijada buyrak parenximasi atrofiyalanadi. miokart infarkt mexanizmi:oq yoki gеmorragik tojli oq infarkt bo‛lishi mumkin. кo‛proq chap qorinchada va qorinchalar o‛rtasidagi to‛siqda uchraydi. o‛ng qorincha va yurak bo‛lmalarida kamroq bo‛ladi. nеkroz boshlangan joy qayеrdaligiga qarab quyida­gilar tafovut qilinadi: 1) subendokardial infarkt (bunda jarayon endokard tagida boshlangan bo‛ladi), 2) subepikardi­al infarkt (nеkroz epikard tagida boshlanadi), 3) transmu­ral infarkt (bunda infarkt butun miokard bag‛rini o‛z ichi­ga olgan bo‛ladi). makroskopik- noto‛g‛ri shaklda bo‛lishi bilan ajralib tu­radi.nеkroz bo‛lgan joy atrofida rеaktiv yallig‛lanish boshla­nishi munosabati bilan endokardda trombotik, pеrikardda esa fibrinoz karashlar paydo bo‛ladi. sabab- gipеr­toniya kasalligi bilan atеrosklеroz mahalida boshlanadi. tromboembol tomirga tiqilishi natijasida yuzaga keladigan ishemiya oqibati oqibati-hamisha chandiq to‛qima paydo bo‛ladi. a-yadrolar lizisi , mioplazmalar parchalangan miokard qism b-qon tomirlar to`laqonliligi va hujayrakar infiltratsiyasi v-saqlanb qolgan miokard gematoksilin va eozin bn boyalga oyoqning quruq gangrenasi sabab- kеk­sa odamlar oyoqlarining artеriyalari tortishib, torayib qolganida va ularda tromboz paydo bo‛lganida, badan kuyga­ni, badanni …
5 / 44
оқибати: қизил жигарланиш, қайта сўрилиш. крупоз пневмония, ўпканинг қизил жигарланиши сабаби: пневмококк, баъзида фридлендер таёқчаси. механизми: пневмококк таъсирида ўпка тўқимасида ўта сезувчанлик реакциянинг тезкор тури ривожланиб, ўпканинг бир бўлагига тўлиқ ҳолда қон қуйилади, геморрагик-фибриноз яллиғланиш ривожланади. макро: ўпка бўлаги кескин катталашган, хавосизланиб, зичлашган, тўқ қизил рангга кирган. кесиб кўрилганда ўпка тўқимаси зич қизил рангли жигарга ўхшаб қолган. оқибати ва асоратлари: қайта сўрилиш, карнификация, абсцессланиш, гангрена. 5 6 yo`g`on ichak nam ganggrenasi аpендицитнинг этиологияси унча маълум эмас. у аутоинфекцион касалликдир, ичакда яшайдиган флора (ичак таёкчаси, энтерококк) шу касаллик кузгатувчиларига айланиб колади, деб хисобланади. ашофф назариясига мувофик, чувалчангсимон усимта бушлигида ичак суюклиги туриб коладиган булса, организмнинг уз флораси шу касаллик кузгатувчисига айланиши мумкин. усимта бушлигига ичак суюкдиги (ёки усма, паразитлар, ёт таналар) тикилиб колганида унда хосил булиб турадиган шилимшикнинг чикиб кетиш йули бекилади, натижада усимта жуда кенгайиб, деворининг кон билан таъминланиши издан чикади. шунда шиллик парда юза эпителийсининг зарарланиши сапрофит микробларнинг ичкарига …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 44 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "aorta aterosklerozi"

слайд 1 aorta aterosklerozi аорта атеросклерози, 1- ва 2-даврлари макро- ва микро- ўзгаришлари сабаби: атеросклероз механизми: липидлар ва холестериннинг аорта интимасига шимилиши. макро: аорта интимаси силлиқлиги бузилган, 1-даврида - артериялар тешиги атрофида сариқ рангли ёғ томчилари ва пилакчалари пайдо бўлган; 2- даврида – оқиш рангли қаттиқлашган фиброз пилакчалар пайдо бўлган. оқибати: кейинги даврларга ўтиши. . аорта атеросклерози, 3- ва 4-даврлари макро- ва микро- ўзгаришлари сабаби: аетросклероз механизми: липидлар ва холестериннинг аорта интимасига шимилишига бириктирувчи тўқима ҳужайраларининг жавоб реакцияси. макро: 3 – даврида – атероматоз пилакчалар юзаси, яъни аорта интимаси ёрилиб яраланади, юзасида тромблар пайдо бўлади. 4-даврида – атероматоз некрозлар таркибида кальцин...

Этот файл содержит 44 стр. в формате PPTX (3,0 МБ). Чтобы скачать "aorta aterosklerozi", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: aorta aterosklerozi PPTX 44 стр. Бесплатная загрузка Telegram