дастурлаш воситалари

DOC 237.5 KB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1
1352286483_31757.doc := m + x 2 y 2 = m 25 = m 5.000000000 := x 15 := y 46 := m ® ( ) , x y + x 2 y 3 537 12234.24 [ ] , 15 46 := f1 ® ( ) , x y + x 2 y 2 9.433981132 := f2 ® ( ) , x y + x 2 y 2 + ( ) sin x 2 ( ) cos y 2 1 := impf = + x 2 y 2 r 2 = + a 2 y 2 r 2 , { } , , = y y = a - + y 2 r 2 = r r { } , , = y y = a - - + y 2 r 2 = r r := impf1 = + x 2 y 2 25 = + 16 y 2 25 …
2
ойдаланувчи функциясининг устида символли амалларни ҳам бажариш мумкинлигини кўрсатади (simplify-соддалаштириш функцияси). фойдаланувчи функциясини бажариш натижаларини график визуаллаштириш plot функцияси ёрдамида амалга оширилади: > f3:=(x,y)->cos(x*y)/(x*y+3): > plot3d(f3(x,y),x=-6..6,y=-6..6,orientation=[55,25]); > f4:=(x,y)->sin(x*y)/(x*y): plot3d(f4(x,y),x=-4..4,y=-4..4,orientation=[60,25]); импликатив функциялар импликатив функцияларда ўзгарувчилар орасидаги богланиш яққол бўлмаган тарзда берилади. бундай функцияга характерли мисол сифатида айлананинг радиуси учун ифодани кўрсатиш мумкин: r: х^2 + у^2 = r^2. импликатив функциялар асосан тенглама кўринишида ёзилади ва уни solve функцияси ёрдамида ечиш мумкин. қуйидаги мисолда айлананинг тенгламаси умумий ва хусусий (сонли) кўринишда келтирилган: > impf:=x^2+y^2=r^2; > subs(x=a,impf); > solve(%); > impf1:=x^2+y^2=25; > subs(x=4,impf1); > solve(%); импликатив функцияларни график визуаллаштириш учун рlоts пакетидаги implicitplot функция хизмат қилади: > with(plots): warning, the name changecoords has been redefined > n1:=2*x^2+5*y^2=15; > implicitplot(n1,x=-5..5,y=-5..5); шартли ифодалар maple дастурлаш тилида тармоқланувчи дастурларни ҳосил қилиш учун if операторидан фойдаланилади: if "таққослаш шарти" then | elif "таққослаш шарти" > then | | e1se | fi: вертикал чизиқлар орасида ( | | …
3
ушбу конструкцияда шартли оператор `if`(шарт, 1-ифода, 2-ифода) кўринишида ишлатилган. агар шарт бажарилса 1-ифода, бажарилмаса 2-ифода бажарилади. бундай шакл компакт бўлганлиги сабабли кўпчилик ҳолларда ишлатилади, масалан ундан қуйида уч хил турдаги сигналларни моделлашда фойдаланилган: >restart:plot(`if`(sin(x)/x>0,sin(x)/x,-sin(x)/x),x=-10..10, color=blue); > restart:plot(`if`(sin(x)>=0,sin(x),-sin(x)),x=-8..8,color=red); > plot(`if`(sin(x)>=0,1,-1),x=-12..12,color=red); for - while цикллари кўпчилик ҳолларда берилган ифодани маoлум шарт бажарилгунча циклик равишда кўп марта бажариш зарур бўлади. maple 7 тизимида цикл оператори қуйидаги кўринишда берилади: | for | |from | |to | |by | (while | do statement sequence> od; бу ерда name — цикл ўзгарувчисининг номи, exprl, ехрr2 и ехрrз — ўзгарувчининг бошлангич, сўнгги ва ўзгариш қадамини берувчи ифодалар, name, ехрr4 — цикл (do ва od сўзлари орасида жойлашган обoектлар тўплами) бажарилишининг шартини ўрнатувчи ифода. агар by блок бўлмаса ўзгарувчи +1га тенг бўлган қадам билан ўзгаради: > for i from 6 by 2 to 10 do print(i) od; қуйидаги мисолда берилган кетма-кетлик навбат билан кўпайтириб чиқилган: > t := …
4
entity); > m=evalm(m); қуйидаги соддалаштирилган шаклдаги while циклидан ҳам фойдаланиш мумкин: while expr do statseq od: бу ерда ехрr шарт бажарилса statseq ифода ҳам бажарилади: > n:=1:while n for i in [1,2,3,-2,1.5,4] do if i>=2 then next else print(i) fi od; яна бир оператор – break – дастур фрагментининг (ёки циклнинг) бажарилишини тўхтатади: > for i in [1,2,3,-2,1.5,4] do if i=3 then break else print(i) fi od; бу ҳолда цикл ўзгарувчиси i=3 қийматни олганда циклнинг ишлаши бутунлай тўхтайди, шунинг учун кейинги қийматлар (3,-2,1.5,4) экранга чиқарилмайди. бундан ташқари quit, done ёки stop операторлари ҳам дастурнинг (хусусан циклнинг ҳам) бажарилишини тўхтатишни таoминлайдилар, лекин улар бажарилганда жорий ойна ҳам ёпилади. процедуралар ва процедура-функциялар процедура деб бир ёки бир неча амални бажарувчи мустақил дастур модулига айтилади. ҳар бир прецедура ўзининг ягона номига ва параметрларининг рўйҳатига эга бўлади (рўйҳат бўш ҳам бўлиши мумкин). прецедура бириктирилган функция каби номи ва фактик параметрларининг рўйҳати кўрсатилиб чақирилади. одатда …
5
инг қийматини қайтаради: > lc := proc( s, u, t, v ) s * u + t * v: return(s,v) end proc: > lc(2,4,6,8); ушбу мисолда return операторининг параметрлари сифатида s ва v ўзгарувчилар олинганлиги сабабли уларнинг қийматлари 2 ва 8 қайтарилди. return операторининг параметрлари сифатида ҳар қандай ифодадан фойдаланиш мумкин. maple тизимида процедура - функциялар алоҳида классга ажратилмаган. агар return оператори ишлатилмаган бўлса процедура таркибидаги энг сўнгги ифоданинг қиймати қайтарилади. аввал аниқланган глобол ўзгарувчиларга процедуранинг ичида қийматлар берилса кутилмаган қўшимча эффектлар юзага келиши мумкин. maple дастурлаш тили бундай эффектларнин олдини олиш воситаларига эга, яoни ўзгарувчи локал ўзгарувчи деб эoлон қилинади ва бу тўгридаги огоҳлантирувчи ёзув чиқарилади: > restart:m:=0; modc:=proc(z) m:=evalf(sqrt(re(z)^2+im(z)^2)):return(m) end; warning, `m` is implicitly declared local to procedure `modc` > modc(3.+i*4); процедурага автоматик равишда local m аниқланиш қўшиб қўйилганига эoтибор беринг. процедуранинг матнини print оператори ёрдамида чиқариш мумкин: > print(modc); proc (z) local m; m := evalf(sqrt(re(z)^2+im(z)^2)); return(m) …

Want to read more?

Download the full file for free via Telegram.

Download full file

About "дастурлаш воситалари"

1352286483_31757.doc := m + x 2 y 2 = m 25 = m 5.000000000 := x 15 := y 46 := m ® ( ) , x y + x 2 y 3 537 12234.24 [ ] , 15 46 := f1 ® ( ) , x y + x 2 y 2 9.433981132 := f2 ® ( ) , x y + x 2 y 2 + ( ) sin x 2 ( ) cos y 2 1 := impf = + x 2 y 2 r 2 = + a 2 y 2 r 2 , { } , , = y y = a - + y 2 r 2 = r r { } , , …

DOC format, 237.5 KB. To download "дастурлаш воситалари", click the Telegram button on the left.

Tags: дастурлаш воситалари DOC Free download Telegram