массивлар (жадвал катталиклар)

DOC 58,5 КБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1
1352266842_30727.doc www.arxiv.uz массивлар (жадвал катталиклар) режа: 1. массивлар хакида умумий маълумотлар; 2. бир ўлчамли массивлар ва улар устида амаллар; 3. кўп ўлчамли массивлар ва улар устида амаллар. массивлар хакида умумий маълумотлар биз шу пайтгача кийматларнинг оддий (скаляр) типларидан фойдаланиб, турли хил программалар яратишни ўргандик. скаляр типга тегишли хар бир киймат ягона маълумот хисобланиб, тривиал структурага эгадир. амалда эса, турли хил хосилавий типлар билан ишлашга, улардан фойдаланиб мураккаб программалар яратишга тўғри келади. бу типларга тегишли кийматларнинг хар бири тривиал бўлмаган структурага эга, яъни бу кийматлар ўз навбатида яна бир нечта кийматлардан ташкил топади. энди шундай типлардан бири бўлган, программалашда энг кўп кўлланиладиган программа объекти – массивлар билан танишиб чикамиз. бир ўлчамли массивлар ва улар устида амаллар массив - бу бир хил типли, чекли кийматларнинг тартибланган тўпламидир. массивларга мисол сифатида математика курсидан маълум бўлган векторлар, матрицалар ва тензорларни кўрсатиш мумкин. программада ишлатилувчи барча массивларга ўзига хос исм бериш керак. массивнинг хар бир …
2
00] of real; массивларни эълон килиш хакида тўликрок маълумот бериш учун турли типдаги индексларга оид мисолларни эътиборингизга хавола киламиз: 1. array [1000..5000] of integer; 2. array [-754..-1] of byte; 3. array [0..100] of real; 4. array [0..10] of boolean; 5. array [10..25] of char; 6. type chegara к 1..100; vektor к array [chegara] of real; massiv1 к array [115..130] of integer; massiv2 к array [-754..-1] of integer; var a,b: vektor; c,d : massiv1; e: massiv2; 7. var r, t: array [chegara] of real; s, q: array [115..130] of integer; p: array [-754..-1] of integer; k, m: array [1..50] of (shar, kub, doira); 8. type kv1 к (yanvar, fevral, mart); var t, r: array [kv1] of real; 9. type belgi к array [boolean] of integer; belgi_kodi к array [char] of integer; var k : belgi; p : belgi_kodi; энди массивлар устида типик амаллар бажарувчи бир нечта программа билан танишиб чикайлик. 1. …
3
амли массивлар ва улар устида амаллар бир ўлчамли массивларнинг хадлари скаляр микдорлар бўлган эди. умумий холда эса, массив хадлари ўз навбатида яна массивлар бўлиши мумкин, агар бу массивлар скаляр микдорлар бўлса, натижада икки ўлчамли массивларни хосил киламиз. икки ўлчамли массивларга мисол сифатида математика курсидаги матрицаларни келтириш мумкин. агар бир ўлчамли массивнинг хадлари ўз навбатида матрицалар бўлса натижада уч ўлчовли массивлар хосил килинади ва х.к. икки ўлчамли массив типини кўрсатиш куйидагича бажарилади: array [ ] of array [ ] of ; икки ўлчамли массивларнинг типларини бир неча хил йўлда аниклашни куйидаги мисол устида кўриб чикайлик (а матрица 10 та сатр ва 20 та устундан иборат бўлиб, унинг хадлари хакийкий типга тегишли бўлсин): 1. var a: array [1..10] of array [1..20] of real; 2. type matr к array [1..10] of array [1..20] of real; var a: matr; 3. type gran1 к 1..10; gran2 к 1..20; matr к array [gran1, gran2] of real; …
4
t; begin writeln (‘а матрица хадларини киритинг’); for i:к1 to n do for j:к1 to m do readln (a[i,j]); writeln (‘b вектор хадларини киритинг’); for i:к1 to n do readln (b[i]); for i:к1 to n do begin c[i]:к0; for j:к1 to m do c[i]:к c[i] к a[i,j] * b[j]; writeln (c[i]); end end. 3. матрица хадларининг энг каттасини топиш ва унинг жойлашган жойини аниклаш. program l4; const nк3; mк4; var a: array [1..n, 1..m] of real; r: real; i, j: byte; k, l: byte; begin {а матрица хадларини киритиш} for i: к1 to n do for j: к1 to m do readln (a[i,j]); r:к a[1,1]; l:к 1; k:к 1; for i: к1 to n do for j: к1 to m do begin if r< a[i,j] then begin r: кa[i,j]; l: к i; k: кj; end; end; writeln (‘max aк’, r); writeln (‘сатрк’,l,’устун к’,k); end. фойдаланилган адабиётлар рўйхати: 1. вирт н. …
5
массивлар (жадвал катталиклар) - Page 5

Хотите читать дальше?

Скачайте полный файл бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "массивлар (жадвал катталиклар)"

1352266842_30727.doc www.arxiv.uz массивлар (жадвал катталиклар) режа: 1. массивлар хакида умумий маълумотлар; 2. бир ўлчамли массивлар ва улар устида амаллар; 3. кўп ўлчамли массивлар ва улар устида амаллар. массивлар хакида умумий маълумотлар биз шу пайтгача кийматларнинг оддий (скаляр) типларидан фойдаланиб, турли хил программалар яратишни ўргандик. скаляр типга тегишли хар бир киймат ягона маълумот хисобланиб, тривиал структурага эгадир. амалда эса, турли хил хосилавий типлар билан ишлашга, улардан фойдаланиб мураккаб программалар яратишга тўғри келади. бу типларга тегишли кийматларнинг хар бири тривиал бўлмаган структурага эга, яъни бу кийматлар ўз навбатида яна бир нечта кийматлардан ташкил топади. энди шундай типлардан бири бўлган, программалашда энг кўп кўлланиладиган программа объ...

Формат DOC, 58,5 КБ. Чтобы скачать "массивлар (жадвал катталиклар)", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: массивлар (жадвал катталиклар) DOC Бесплатная загрузка Telegram