neft va tabiiy gaz kimyosi ma'ruzalar

PPT 24 pages 1.7 MB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1 / 24
samarqand davlat universiteti analitik kimyo kafedrasi samarqand davlat universiteti analitik kimyo kafedrasi kimyo fakulteti “neft va tabiiy gaz kimyosi” fanidan ma’ruzalar mavzu: neft va gazni komponentlarga ajratish usullari. neftni haydash va rektifikasiya. ma’ruzachi dots. q.murodov dars rejasi neftni haydash va rektifikasiya neft mahsulotlarini ekstraksiya usuli bilan tozalash va ajratish. neft va gazni absorbsiya va adsorbsiya usullarida tozalash. нефтни кайта ишлаш нефтни бирламчи кайта ишлаш – уни алохида фракцияларга (физиковий жараён) нефтни иккиламчи кайта ишлаш– нефть таркибидаги углеводородларнинг кимевий деструктив узгаришлари. (кимёвий жараён ) кимёвий элемент таркиби –с, н, о, n, s ива бошка элементларнинг нисбий мавжудлиги; фракцион таркиб – маълум харорат оралигида нефть таркибидаги кайновчи моддалар; моддавий таркиб– таркибидаги углеводородлар, гетероатомли ва и смоло-асфальтен моддалар; нефтнинг кимёвий таркиби углерод – 83 – 87 % (масс.). водород – 11 – 14 % (масс.). олтингугурт – 0,02 – 0,5 % - кам, 1,5 - 6,0 % - куп азот – 0,01 – …
2 / 24
н юкори – гудрон. 350 ос хароратгача атмосфера босимида хайдалган фракцияларга тиник дистиллят дейилади: х.б. (хайдашнинг бошланиши) – 140 ос – бензин фракцияцияси; 140 – 180 ос – лигроин(огир нафта); 140 – 220 ос – керосин фракцияси; 180 – 350 (220 – 350) ос – дизель фракцияси (енгил газойль, соляркали дистиллят). rektifikatsiya jarayonining fizik va kimyoviy asoslari jarayonning fraktsiyalarga bo'linishi rektifikatsiya jarayoni orqali sodir bo'ladi. rektifikatsiya - bu bug'lar va suyuqliklarning qarama-qarshi oqimlari bilan ko'p marta aloqa qilishlari sababli suyuqlik aralashmalarini qaynash nuqtalarida farq qiluvchi sof tarkibiy qismlarga ajratishning massa o'tkazish jarayoni. neftni birlamchi qayta ishlash turli xil mahsulotlar (yuqori oktanli benzinlar, dizel yoqilg'ilari, aviatsiya kerosinlari, bitumlar, moylar, qozon yoqilg'ilari va boshqalar) sanoat ishlab chiqarish zavodlaridan neftni qayta ishlash zavodiga etkazib beriladigan neftdan olinadi. ammo ilgari neft fraktsiyalarga bo'linishi kerak – qaynash nuqtalari (distillatlar) bilan farq qiluvchi tarkibiy qismlar.. нефть нефтн бирламчи кайта ишлаш нефт фракциялари qayta ishlash jarayonini takomillashtirish …
3 / 24
водород газлар 32-180 бензин 180-240 керосин 240-350 дизел 350 - 500 мазут 500 юқори гудрон e’tiboringiz uchun raxmat нефтни ажратиш ва унинг таркибидан турли углеводород гуруҳлари ва гетероатомли компонентларни ажратиш учун кимёвий ва физикавий усуллардан қўллланилади. бу усуллар қуйидаги-лардир. 1. нефтни ҳайдаш усуллари. 2. ректификация усуллари. 3. экстракция усуллари. 4. абсорбция. 5. адсорбция усули уларнинг турлари. 6. кристаллизация усули. молекуляр массаси бўйича нефт компонентларини ажратиб олиш учун асосан ҳайдаш усулидан фойдаланилади. ҳайдашнинг энг муҳим турлари қуйидагилардир. 1. оддий босим остида ҳайдаш 2. кичик босим остида ҳайдаш яъни вакуумда ҳайдаш. 3. сув буғи билан ҳайдаш. 4. мураккаб ҳайдаш (ректификацияли ҳайдаш). нефт маҳсулотларини ҳайдаш усули билан тозалаш, уларнинг қайнаш ҳароратидаги фарққа асослангандир. ҳайдаш усулида бир – бирида аралашадиган суюқ мо ддаларни ёки суюқ нефт маҳсулотларни қаттиқ модддалардан (уларнинг эритмаларида) ажратилади. ҳайдаш усулида 120 –130 0с қайнайдиган моддаларни тозалашда ёки бир –биридан ажратишда сув совуткичлардан шиддат билан ўтказилади, 130 0с дан юқори ҳароратда …
4 / 24
ган, қайна ш ҳароратида парчаланадиган модд алар тозаланади ёки ажратилади. нефтни ҳайдаш. табиий нефт таркибида ҳамма вақт сув, минерал тузлар ва турли ҳил механик арал ашмалар бўлади. шунинг учун нефтни ҳайдашдан олдин сув, туз ва бошқа аралашмалардан тозалаш мақсадга мувофиқ бўлади. лабораторияда нефтни ҳайдаш йўли билан бирин -кетин фракцияларга ажратиб, нефт маҳсулотлари олинади. бу усулни саноатда тадбиқ этиб бўлмайди . бу усул жуда унумсиз, кўп маблағ сарфланади ва углеводородларни молекуляр массасига мос ҳолда фракцияларга аниқ ажратиб беролмайди. ректификация усули: ҳайдаш ажралиб чиққан буғ конденсация жараёнига учрайди, ҳосил бўлган конденсат дистилят ёки ректификат деб аталади. ректификацияли ҳайдаш, атмосфера босимида ёки вакуум остида олиб борилади. ҳаттоки, хих асрнинг охирларида ректификация усули билан нефт фракцияларга ажратилиб идентификация қилинган эди.булар жумласига: пентан, изопентан, 2 –метилпентан, 2 ва 3 –метилгексан, 2,3– диметилбутан ва қатор паст ҳароратда кайновчи углеводородлар киради. кўп компонентли аралашман и ректификация қилишда мисол учун бензинни хайдаш жараёнида ҳароратнинг ихтиёрий интервалида (5,6 ёки …
5 / 24
neft va tabiiy gaz kimyosi ma'ruzalar - Page 5

Want to read more?

Download all 24 pages for free via Telegram.

Download full file

About "neft va tabiiy gaz kimyosi ma'ruzalar"

samarqand davlat universiteti analitik kimyo kafedrasi samarqand davlat universiteti analitik kimyo kafedrasi kimyo fakulteti “neft va tabiiy gaz kimyosi” fanidan ma’ruzalar mavzu: neft va gazni komponentlarga ajratish usullari. neftni haydash va rektifikasiya. ma’ruzachi dots. q.murodov dars rejasi neftni haydash va rektifikasiya neft mahsulotlarini ekstraksiya usuli bilan tozalash va ajratish. neft va gazni absorbsiya va adsorbsiya usullarida tozalash. нефтни кайта ишлаш нефтни бирламчи кайта ишлаш – уни алохида фракцияларга (физиковий жараён) нефтни иккиламчи кайта ишлаш– нефть таркибидаги углеводородларнинг кимевий деструктив узгаришлари. (кимёвий жараён ) кимёвий элемент таркиби –с, н, о, n, s ива бошка элементларнинг нисбий мавжудлиги; фракцион таркиб – маълум харорат оралигида нефть...

This file contains 24 pages in PPT format (1.7 MB). To download "neft va tabiiy gaz kimyosi ma'ruzalar", click the Telegram button on the left.

Tags: neft va tabiiy gaz kimyosi ma'r… PPT 24 pages Free download Telegram