zamona o'qitish vositalari va ulardan foydalanish fanining mazmuni, predmeti va metodi

PPT 22 sahifa 1,7 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 22
слайд 1 андижон давлат университети замонавий ўқув техник воситалар ва улардан фойдаланиш андижон 2022 маъруза режаси: мавзу: замонавий ўқув техник воситалар ва улардан фойдаланиш фанинг юзага келиши ва методологик асослари fanning maqsadi: zamonaviy texnik vositalari va ulardan foydalanish fanini o‘qitishdan maqsadi – informatika o‘qituvchisining kasbiy sohasida egallashi lozim bo‘lgan bilimlar va amalda qo‘llash uchun ko‘nikma va malakalarni shakllantirish va rivojlantirishdan iborat. zamonaviy texnik vositalari va ulardan foydalanish fanining vazifasi– muhandis-pedagoglarni zamonaviy o‘qitish vositalari bilan tanishtirish, ularni o‘quv-tarbiya jarayoniga tadbiq etish yo‘llarini ko‘rsatib berish; - informatika va axborot texnologiyalari yo‘nalishi fanlarini zamonaviy o‘qitish vositalari asosida o‘qitishga o‘rgatish; - zamonaviy texnik vositalari va ulardan foydalanish fanining vazifasi– informatika va axborot texnologiyalari yo‘nalishi fanlarini zamonaviy o‘qitish vositalarini qo‘llash bo‘yicha bilim, ko‘nikma va malakalari bilan qurollantirish; - zamonaviy o‘qitish vositalari istiqbollari haqida tasavvurlarini rivojlashtirish va chuqurlashtirishdan iborat. компьютер тушунчаси ва унинг вазифаси компьютер - ҳисоблашларни бажариш, шу жумладан электрон шаклдаги ахборотни олдиндан белгиланган алгоритм …
2 / 22
ди. клавиатура – компьютер ва компьютер хотирасига маълумотларни киритиш. сичқонча ва трекбол компьютерга ахборотларни киритишнинг координатали қурилмалари ҳисобланади. улар клавиатуранинг ўрнини тўлалигича алмаштира олмайди. бу қурилмалар асосан икки ёки учта бошқарув тугмачасига эгадир. сичқонча трекбол сичқонча клавиатура клавиатура компьютерга ҳарф ва рақам кўринишидаги маълумотлар ва буйруқларни киритиш учун ишлатиладиган ташқи қурилмадир. у ёзув машинасининг клавиатурасига ўхшаб кетади, лекин унга нисбатан кенгроқ имкониятларга эга. унинг тугмаларини қуйидаги гуруҳларга ажратиш мумкин. * клавиатуралар 6 турга ажратиш мумкин ҳарф ва рақамларни киритиш тугмалари. бошқариш тугмалари функционал тугмалар. курсорни бошқариш тугмалари. қўшимча клавиатура тугмалари. мультимедиа билан ишлаш учун қўшимча тугмалар. юмшоқ (floppy) дисклар яқиндагина дискеталар компютердан-компютерга ахборотни узатишда енг оммавий восита еди, сабаби интернет ҳозиргидек тараққий етмаган, компютер тармоқларидан ҳам кенг фойдаланилмасди, компакт дисклардаги ёзувларни ўқиш қурилмалари жуда қиммат турарди. дискеталардан ҳозирги вақтда жуда кам ҳолатларда бўлсада, фойдаланилади. асосан турли ахборотларни сақлашда дискеталардан фойдаланилган. дискета — ахборотни портатив магнитли ташувчи қурилма бўлиб, нисбатан кичик …
3 / 22
қобиғи юмшоқ егилувчан ёки қаттиқ бўлиши мумкин. дискеталарга ёзиш ёки уни ўқиш махсус қурилма — эгилувчан диск дисководлари (floppy-дисковод) ёрдамида амалга оширилади. оптик диск юритувчилар. 1983 йил sony компанияси cd rom (compact disc read only memory – компакт диск, фақат ўқиладиган хотира) дискларни ва улар учун диск юритувчиларни бозорга чиқарди. 70 минутли олий сифатли стереомусиқани рақамли кўринишда ёзиш учун мўлжалланган компакт диск сиғими 650 мб га тенг эди. ўша пайтдаги оммавий компьютерларнинг тезкор хотираси 128 кб, сотувдаги винчестерларнинг ҳажми 5 мб эди. компакт дисклардаги маълумот винчестерлардаги каби электромагнит тебранишлар ёрдамида эмас, балки ёруғлик нурлари асосида ишлайдиган лазер қурилмалари ёрдамида ўқилади ва ёзилади. ҳозирги пайтда 700 мб ли компакт дисклардан фойдаланилади. компакт дискларнинг уч туридан фойдаланилади. cd rom дан ташқари, cd r ва cd rw деб аталадиган компакт дисклар мавжуд. cd r диск (recordable – ёзиш мумкин бўлган)ларга махсус диск юритувчи қурилма ёрдамида бир марта ахборот ёзиш мумкин. cd rw (rewritable …
4 / 22
исклар каби dvd rom, dvd r, dvd rw турлари ва диск юритувчилари мавжуд. dvd диск юритувчилар компакт дискларни ҳам ўқий оладилар. blue ray дискларининг ҳажми 25 гб бўлиб, улардан dvd стандартидан ҳам юқори сифатли hd (high definition – юқори аниқликдаги) ва full hd – тўлиқ юқори аниқлик стандартидаги теле кўрсатувлар ва видеоматериалларни сақлаш учун фойдаланилади. hd стандартида ҳар бир кадр 1280х720, full hd да 1920х1080 ўлчамга эга бўлади. флеш дисклар флэш хотира (flash memory – бир зумда (кўз юмиб очгунча) ўқийдиган хотира) деб электрон микросхемалар кўринишидаги, электр таъминотидан узилганда ҳам ўзидаги маълумотларни сақлаб қола оладиган ва компьютерга usb шина орқали уланадиган ташқи хотирага айтилади. флэш хотиралар дастлаб рақамли фото ва видеокамераларда қўшимча хотира сифатида қўлланилган. орадан бир неча йил ўтиб, 2001 йилда улар usb шина орқали уланадиган шаклда сотувга чиқарилди. уларнинг сиғими аввал 1, 2, 4 ёки 8 мб бўлган бўлса, ҳозирги кунда 2, 4, 8, 16, 32 гб сиғимли …
5 / 22
вчи учун битта диск бўлиб кўринади. винчестер жисмонан яхлит диск деб қаралади, ундаги дисклар эса цилиндр ёки каллаклар дейилади, цилиндр ҳалқасимон йўлчалардан ташкил топади, йўлчалар эса ўз навбатида секторларга ажратилади. мантиқан винчестер ихтиёрий сиғимли бўлимларга ажратилади ва бу бўлимларнинг ҳар бирида биттадан мантиқий диск жойлашади. usb-қаттиқ дисклар (usb-hdd) дискларда маълумотлар файл кўринишида сақланади. файллар эса кластерлар кетма-кетлигидан иборат бўлади. кластер бир неча секторлардан иборат бўлади. кластердаги секторлар сони барча кластерлар учун бир хил бўлади. файлнинг ҳажмига қараб унга керакли сондаги кластерлар ажратилади. файлнинг охирги кластерида қолган бўш жой бошқа файлларга берилмайди. ҳозирги пайтда сиғими 80, 120, 160, 250, 320, 500, 640, 750, 1000, 1500, 2000 гб бўлган винчестерлар сотувда бор. винчестерларнинг корпуси эни 3,5 дюймга тенг бўлиб, уларни жойлаш учун компьютер корпусида махсус жой ажратилган. ноутбук компьютерлари учун ишлаб чиқариладиган винчестерларнинг эни 2,5 дюймга тенг бўлади. винчестерлар билан маълумот алмашишни тезлаштириш мақсадида уларда электрон микросхемаларга жойланган буфер (оралиқ) хотиралар бўлади. …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 22 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"zamona o'qitish vositalari va ulardan foydalanish fanining mazmuni, predmeti va metodi" haqida

слайд 1 андижон давлат университети замонавий ўқув техник воситалар ва улардан фойдаланиш андижон 2022 маъруза режаси: мавзу: замонавий ўқув техник воситалар ва улардан фойдаланиш фанинг юзага келиши ва методологик асослари fanning maqsadi: zamonaviy texnik vositalari va ulardan foydalanish fanini o‘qitishdan maqsadi – informatika o‘qituvchisining kasbiy sohasida egallashi lozim bo‘lgan bilimlar va amalda qo‘llash uchun ko‘nikma va malakalarni shakllantirish va rivojlantirishdan iborat. zamonaviy texnik vositalari va ulardan foydalanish fanining vazifasi– muhandis-pedagoglarni zamonaviy o‘qitish vositalari bilan tanishtirish, ularni o‘quv-tarbiya jarayoniga tadbiq etish yo‘llarini ko‘rsatib berish; - informatika va axborot texnologiyalari yo‘nalishi fanlarini zamonaviy o‘qitish vositalari ...

Bu fayl PPT formatida 22 sahifadan iborat (1,7 MB). "zamona o'qitish vositalari va ulardan foydalanish fanining mazmuni, predmeti va metodi"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: zamona o'qitish vositalari va u… PPT 22 sahifa Bepul yuklash Telegram