klinik anatomiyani o'rganish

PPT 105 sahifa 19,8 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 105
слайд 1 маъруза № 6(1) мавзу: қорин олд-ён деворининг клиник анатомияси. қорин ташқи чурралари ва улардаги операциялар бухоро давлат тиббиёт институти анатомия ва клиник анатомия (охта ) кафедраси клиник анатомия (охта) фани мавзунинг максади: 5. чурраларда пластика қилиш усулларини урганиш. 4. чов канали,сон канали ва киндик халқаси топографиясини урганиш. 3. чурралар хакида тушунча хосил қилиш. 2. қорин олд-ён деворидаги заиф жойларни урганиш. 1. қорин олд-ён девори қаватлари ва кон билан таъминланишини урганиш. қорин олд-ён девори чегаралари: юқоридан ханжарсимон ўсимта ва қовурға равоқлари. пастдан – қов симфизи ва чов бойлами. 2 ёндан - лестгафт чизиғи. қорин олд-ён деворида 2та горизонтал чизиқ ўтказилади: қовурға равоқлари бўйлаб- linia bicostarium. ёнбош cуяги олдинги юқори қирраси бўйлаб- linia bispinarium. горизонтал чизиклар натижасида қорин девори 3 та сохага булинади. эпигастрал соҳа - epigastrium мезогастрал соҳа - mesogastrium гипогастрал соҳа - hipogastrium тўғри мускулнинг ташқи қирралари бўйлаб ўтказилган чизиқ қорин деворини 9 та соҳага бўлади. қорин олд-ён …
2 / 105
тўғри мускули қорин тўғри мускули қинининг тузилиши ўрта қават қон-томирлари ва нервлари (горизонтал йўналишда): киндикдан юқорида: пастки 6 жуфт ковурғалараро артерия, вена ва нервлар (ташқи ва ички қийшиқ мускуллар оралиғида) киндикдан пастда : 4 жуфт бел артерия ва венаси ҳамда nn. ilioinguinalis, genitofemoralis чуқур қатлам қуйидагилардан ташқил топган кўндаланг фасция қорин парда олди ёғ қавати қорин парданинг париетал варағи чуқур қатлам қон-томирлари (вертикал йўналишда қорин тўғри мускулининг орқасида) а.epigastrica superior (a.thoracica interna тармоғи) а.epigastrica inferior (a. iliaca externa тармоғи) чов канали деворлари: олдиндан- қорин ташқи қийшиқ мускул апоневрози. орқадан- кўндаланг фасция. юқоридан- ички қийшиқ ва кўндаланг мускулларнинг пастки қирғоғи. пастдан- чов (пупарт) бойлами чов каналини халқалари юза халқаси: чов бойлами медиал ва латерал оёқчалари оралиғида,пастдан қайталовчи бойлам билан чегараланади. чуқур халқаси: латерал чов чуқурчаси соҳасида жойлашган чов канали орқали ўтади: эркакларда: уруғ тизимчаси a.testicularis, a. cremasterica, a. funiculis spermaticus nn. ilioinguinalis аёлларда: бачадоннинг юмалоқ бойлами a.lig.teretis uteri nn. ilioinguinalis орқалиуруғ …
3 / 105
н тўғри (медиал чов чуқурчасидан чиқади): - фақат орттирилган орттирилган қийшиқ чов чурраси қийшиқ чов чурраси турлари а) бошланғич в) канал чурраси г) уруғ тизимчаси чурраси д) чов – ёрғоқ чурраси тугма ва орттирилган қийшиқ чов чурраси 1 –қорин парда; 2 – кўндаланг фасция; 3 – қориннинг кўндаланг мускули ;4- ички қийшиқ мускул ; 5 - ингичка ичак; 6 – чурра копи; 7 – қорин ташқи қийшиқ мускули апаневрози ; 8 - тери тўғри чов чурраси тўғри чурра турлари. а) бошлангич тўғри чов чурраси б) интерстициал в) чов-ёрғоқ чурраси қийшиқ чов чурраси ривожланиш босқичлари: бошлангич чурра-hernia inguinalis obliqua incipiens канал ичи чурраси- hernia obliqua canalis inguinalis уруғ тизимчаси қийшиқ чурраси-hernia inguinalis obliqua funicularis қийшиқ чов-ёрғоқ чурраси-hernia obliqua inguino-scrotalis қийшиқ чов чурраси турлари чов –оралик чурраси-hernia interstitialis чов-қорин парда олди чурраси- hernia praeperitonealis юза чов чурраси- hernia inguino-superficialis икки халтали чов чурраси-hernia inguino-encystica чов атроф чурраси-hernia parainguinalis икки камерали юза қийшиқ …
4 / 105
li lateralis fovea inguinali medialis 4 йyналишига kура уруғ тизимчаси йулини такторлайди чов канали ташқи тешигидан чикади тўғри чов чуррасида чурра халтаси ташқаридан копланади: тери тери ости ёғ қавати юза фасция ташқи қийшиқ мускул апоневрози ёки fascia cremasterica (качонки чурра халтаси чов канали ташқи тешигидан ёрғоқка тушса) кўндаланг фасция қорин парда олди клетчаткаси қийшиқ чов ёрғоқ чуррасида чурра халтаси ташкаридан копланади: ёрғоқ териси tunica dartos юзаки фасция m.cremaster қориннинг кўндаланг фасцияси чов чурраларини операция қилишдан максад: чурра халтасини йўқотиш чурра дарвозасини ёпиш чурра кесиш операцияси - герниотомия 3 та босқич: чурра халтаси ва дарвозасини очиш чурра халтасига ишлов бериш ва уни кесиб олиш: халтани ён тўқималардан ажратиш; халта бўйинчасини ажратиш; халта таркибини тафтиш; халтани бўйинчасидан тикиб боғлаш; қоринпарда олди клетчаткасини чурра дарвозасидан олиб ташлаш қорин деворидаги нуқсонни (дарвозани) бартараф этиш – пластика: оддий – чок қўйиш (лексер, ру-краснобаев); реконструктив: 1) фасция-апоневротик (мартинов, мейо ва сапежко) 2) мускул-апоневротик (бобров, жирар, бассини) …
5 / 105
вский усули чов каналининг орқа деворини пластика қилиш бассини усули кукуджанов усули постемпский усули апоневрозни очмасдан туриб чов канали олдинги деворини пластика қилиш тугма чуррада ру-оппел усули чов канали олдинги деворини а.в. мартынов усулида плаc- тика қилиш жирар усулида чов бойламига i катор чок қўйиш жирар усулида чов бойламига ii катор чок қўйиш жирар усулида апоневрозни пастки лахтагини тикиш жирар – спасокукоцкий усулида пластика қилиш м.а. кимбаровский усулида пластика қилиш чов каналини бассини усулида пластика қилиш н.и. кукуджанов усулида пластика қилиш чов каналини ру-оппель усулида пластика қилиш киндик киндик ханжарсимон ўсиқ билан симфиз орасидаги масофа ўртасида (2-3 см пастроқда, 1\2 одамларда 0,5-3,5 см ўнгга силжиган). диаметри: аёлларда - 0,6-3,2 см эркакларда – 0,5-3,5 см киндик чуррасига мойилликлар: ҳалқа диаметрининг катталашиши; киндик фасциясининг заиф ривожланганлиги; киндик ҳалқаси соҳасида қоринпарда дивертикуллари киндик чурраси турлари: эмбрионал-hernia funiculi umblicalis congenita чақалоқлар-hernia umblicalis infantum катталарда киндик чурраси: а) тўғри киндик чурраси-бу киндик халқаси сохасида кўндаланг …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 105 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"klinik anatomiyani o'rganish" haqida

слайд 1 маъруза № 6(1) мавзу: қорин олд-ён деворининг клиник анатомияси. қорин ташқи чурралари ва улардаги операциялар бухоро давлат тиббиёт институти анатомия ва клиник анатомия (охта ) кафедраси клиник анатомия (охта) фани мавзунинг максади: 5. чурраларда пластика қилиш усулларини урганиш. 4. чов канали,сон канали ва киндик халқаси топографиясини урганиш. 3. чурралар хакида тушунча хосил қилиш. 2. қорин олд-ён деворидаги заиф жойларни урганиш. 1. қорин олд-ён девори қаватлари ва кон билан таъминланишини урганиш. қорин олд-ён девори чегаралари: юқоридан ханжарсимон ўсимта ва қовурға равоқлари. пастдан – қов симфизи ва чов бойлами. 2 ёндан - лестгафт чизиғи. қорин олд-ён деворида 2та горизонтал чизиқ ўтказилади: қовурға равоқлари бўйлаб- linia bicostarium. ёнбош cуяги олдинги юқори қирраси...

Bu fayl PPT formatida 105 sahifadan iborat (19,8 MB). "klinik anatomiyani o'rganish"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: klinik anatomiyani o'rganish PPT 105 sahifa Bepul yuklash Telegram