qorin churralari

PPT 41 sahifa 3,9 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 41
слайд 1 qorin churralari 1-son xirurgik kasalliklar kafedrasi dosent davlatov s.s. ҳурматли талабалар бугунги маърузамиз ўткир аппендицитга бағишланган. * dolzarbligi qorin churrasi – bu qorin bo`shlig’i a`zolarining qorin pardasiga uralgan holda qorin devoridagi tabiiy yoki sun`iy teshik orqali teri ostiga chiqishi. churra keng tarqalgan xirurgik kasallik bo’lib, 3-4% aholi ushbu kasallik bilan og’riydi. klinik amaliyotda ko’pincha qorin tashqi churralari uchraydi. churra bartaraf etilmasa bemor hayotiga xavf to’g’diruvchi asoratlarga olib keladi. asorat bermaganda esa bemor mehnat qobiliyatini chegaralab, xayot sifatini pasaytiradi. 1 yoshgacha 30-40 yosh 60 va undan yo’qori yoshga bog’liq ravishda churralarning uchrashi uchrash chastotasi 75% 9% 5% 2% 12% chov churrasi churralar turi bo’yicha uchrashi son churrasi kindik churrasi oq chiziq churrasi operasiyadan keyingi churralar 3 2 1 1 – churra darvozasi yoki qorin devoridagi tabiiy yoki sun`iy teshik; 2 – churra xaltasi yoki parietal qorin parda; 3 – churra tarkibi (ingichka ichak, yo’g’on ichak qovuzlog’i, katta charvi); 4 …
2 / 41
қишига мойиллик тўғдирувчи омилларга қуйидагилар киради: бемор ёши, жинси, тана тузилишининг ўзига хослиги, анамнезда кўп туғруқ ва ҳоказо. * qabziyat uzoq muddatli yo’tal (tuberkulyoz, surunkali bronxit) og’r jismoniy mehnat og’r to’g’ishlar peshob qilishning qiyinligi (uretra strikturasi, prostata adenomasi) churraga olib keladigan omillar qorin bo’shlig’dagi bosimni oshishiga sabab bo’luvchi omillar қорин бўшлиғидаги босимни ошишига сабаб бўлувчи омиллар қорин чурраларини келтириб чиқаради, буларга қабзият, узоқ муддатли йўтал, оғир жисмоний меҳнат, оғир туғруқ, пешоб қилишнинг қийинлиги ва ҳк. * churralar to’g’ma tashqi ichki ortirilgan kelib chiqishi bo’yicha anatomik joylashishi bo’yicha kindik son chov oq chiziq klinik kechishi bo’yicha asoratlanmagan (to’g’rilanuvchi) asoratlangan (to’g’rilanmaydigan, qisilgan, yallig’langan, koprostaz) klassifikasiya қорин чурралари классификациясига кўра иккита гуруҳга бўлинади: ташқи ва ички қорин чурралари, келиб чиқишига кўра тўғма ва ортирилган, анатомик жойлашиши бўйича чов, киндик, қорин оқ чизиғи ва сон чурралари фарқланади. клиник кечиши бўйича асоратланмаган, яъни тўғриланадиган чурралар ва асоратланган чурраларга бўлинади. * churra sohasidagi bo’rtmaga, uni vertikal …
3 / 41
ан бири бу йўтал туртки симптоми, бунда беморни кўрикдан ўтказадиган врач бармоғини қорин бўшлиғига тўғриланган чурра дарвозаси соҳасига қуйиб, бемор йўталганда чурра дарвозаси соҳасига қуйилган бармоқ учларида турткини сезади. * qiyshiq chov churrasining ko’rinishi юқорида айтиб ўтканимиздек қорин ташқи чурралари ичида чов чурралари кўп учрайди. чов чурралари ҳам икки гуруҳга бўлинади. чов каналининг ички тешигидан чиққан чурраларга қийшиқ чов чурралари дейилади … * to’g’ri chov churrasining ko’rinishi … чов канали орқа девори, яъни кундаланг фасцияни суриб ташқи тешикдан чиққан чурраларга тўғри чов чурралари дейилади. * to’g’ma (chapdan) va ortirilgan (o’ngdan) chov churralari moyak churra qopi тўғма чов чурралари, ортирилган чов чурраларидан чурра халтасининг ичида мояк бўлиши билан фарқаланади, шунингдек тўғма чов чурралари фақатгина қийшиқ чов чурраси ҳисобланади. * to’g’ri va qiyshiq chov churralarining differensial belgilari qiyshiq chov churrasi to’g’ri chov churrasi ko’proq yoshlarda uchraydi ko’proq keksalarda uchraydi ko’proq bir tomonlama bo’ladi ko’proq ikki tomonlama bo’ladi yorg’oqqa tushadi kamdan-kam yorg’oqqa tushadi …
4 / 41
ervativ davolash қорин чурраларини консерватив даволашда қуйидагиларга эътибор бериш керак: биринчидан енгил хазм бўладиган овқатларни истеъмол қилиш, қорин олд деворини бандажлаш, учинчиси қорин ички босимини ошишини олдини олиш. * kesma churra qopini ajratish churra darvozasini kengaytirish churra qopini ochish churra qopini olib tashlash churra darvozasini plastikasi to’g’rilanuvchi churralarda xirurgik operasiya bosqichlari қорин ташқи чурралари лапароскопик усулда ва очиқ лапаротом усулда бартараф қилинади. * chov churralarida bajariladigan kesma чов чурралари очиқ усулда бартараф қилинганида дастлаб, чов бойламидан 2 см юқорида ва унга паралел равишда терида 10 см гача кесим қилинади. * chov kanalini ochish кейинги босқичда чов канали олдинги девори кесилиб чов канали очилади… * churra qopini ajratish чурра қопи топилиб, атроф тўқималардан ажратилади. * churra qopini ochish va churra tarkibidagi a’zoni qorin bo’shlig’ga kiritish асоратланмаган чурраларда дастлаб чурра дарвозаси кенгайтирилади, кейин эса чурра халтаси очилади, чурра халтасидаги қорин бўшлғи аъзолари қорин бўшлиғига тўғриланганидан сўнг… * churra qopini olib tashlash …
5 / 41
, яъни чов канали олдинги деворигача ажратилди, шу билан биргаликда электрокоазулятор ёрдамида гемостаз қилинди. кейинги босқичда чов канали олдинги девори кесилиб, жароҳатга уруғ тизимчаси чиқарилди, уруғ тизимчаси ушлагич ёрдамида кутарилиб, қаватлари кесилди. уруғ тизимчаси таркибида чурра халтаси топилди. чурра халтаси тубидан иккита қисқичларга ушланиб кесилди, чурра халтасининг ичида катта чарви борлиги аниқланди. катта чарви тупфер ёрдамида қорин бўшлиғига тўғриланди. чурра халтаси бўйинчасидан кесиб, тикиб боғланди. кейинги босқичда чов канали деворлари пластикага тайёрланиб, чов канали орқа, юқори ва пастки деворларига эндопротез ёки полипропилен сетка фиксация қилинди. чов каналининг мустаҳкамланган орқа деворига уруғ тизимчаси қуйилди ва чов канали олдинги деворига узлуксиз чоклар қуйиш билан чов каналининг бутунлиги тикланди. операция терига косметик чок қуйиш билан якунланди. * son uchburchagining topografiyasi қорин ташқи чурраларидан бири бу сон чурралари. аёлларда тос суяги скелети кенглиги ҳисобига, сон чурралари асосан аёлларда учрайди. сон чурралари чиқиш жойи бу сон халқаси, сон халқаси юқори деворини чов бойлами, пастки деворини …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 41 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"qorin churralari" haqida

слайд 1 qorin churralari 1-son xirurgik kasalliklar kafedrasi dosent davlatov s.s. ҳурматли талабалар бугунги маърузамиз ўткир аппендицитга бағишланган. * dolzarbligi qorin churrasi – bu qorin bo`shlig’i a`zolarining qorin pardasiga uralgan holda qorin devoridagi tabiiy yoki sun`iy teshik orqali teri ostiga chiqishi. churra keng tarqalgan xirurgik kasallik bo’lib, 3-4% aholi ushbu kasallik bilan og’riydi. klinik amaliyotda ko’pincha qorin tashqi churralari uchraydi. churra bartaraf etilmasa bemor hayotiga xavf to’g’diruvchi asoratlarga olib keladi. asorat bermaganda esa bemor mehnat qobiliyatini chegaralab, xayot sifatini pasaytiradi. 1 yoshgacha 30-40 yosh 60 va undan yo’qori yoshga bog’liq ravishda churralarning uchrashi uchrash chastotasi 75% 9% 5% 2% 12% chov churrasi churralar turi bo...

Bu fayl PPT formatida 41 sahifadan iborat (3,9 MB). "qorin churralari"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: qorin churralari PPT 41 sahifa Bepul yuklash Telegram