xvii asr ikkinchi yarmi-xix asr 70 yillarida rossiya

PPTX 38 стр. 165,4 КБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 38
презентация powerpoint mavzu: xvii asr ikkinchi yarmi - xix asr 70 yillarida rossiya reja: марказлашган давлатнинг ташкил топиши пётр i нинг ислоҳотлари. россия империясининг шаклланиши россия империясининг ташқи сиёсати рус миллатининг шаклланиши. маданият tayanch iboralar: pavel i ning ichki va tashqi siyosati. «sharq masalasi». fransiyaga qarshi koalisiyalarning tashkil topishi. «qurolli betaraflik» haqidagi shartnoma. rus- turk urushlari. tilzit sulhi. napoleon armiyasining rossiyaga yurishi. «erkin g’allakorlar» to’g’risidagi qonun. «mahfiy komitet». m.m. speranskiyning faoliyati. «farog’at ittifoqi». janubiy va shimoliy ittifoqlar. dekabristlar qo’zg’oloni. mayorat haqidagi qonun. «majburiyatli dehqonlar». g’arbchilar. slavyanofillar. qrim urushi. parij sulhi. mahfiy komitet faoliyati. krepostnoylik huquqining bekor qilinishi. 60-70 yillardagi burjua islohatlari. o’rta osiyoning bosib olinishi. марказлашган давлатнинг ташкил топиши 1480 йили қарийб 250 йил давом этган мўғул истибдодига барҳам берилиб, рус ерларининг бирлашиш жараёни бошланди. мўғуллар зулмидан озод бўлиш мустақил князликларни бўйсундириш билан бирга олиб борилди. 1478 йили новгород, 1485 йили тверь, 1510 йили псков, 1520 йили рязань ерлари москвага …
2 / 38
ошқарув тизими шаклланди. боярлар думаси фаолиятини давом эттирди. марказий давлатнинг ҳукумат идоралари – приказлар вужудга келади. 1497 йили судебник (қонунлар мажмуи) ишлаб чиқилди ва унга биноан мавжуд мулкчилик шакли ҳамда аҳолининг табақавий мақоми расмийлаштирилди. судебник крепостной деҳқонларнинг бир ер эгасидан бошқасига ўтишини йилига бир кун – юрьев куни (26 ноябрь) билан чеклаб қўйди. қўшиннинг характери ўзгарди. илгари феодалларнинг алоҳида дружиналаридан ташкил топган қўшинда энди бош ролни зодагон лашкарлари ўйнай бошлади. xvi аср 30–40-йилларидаги боярлар гуруҳлари – шуйскийлар, бельскийлар ва глинскийлар ўртасидаги ҳокимият учун кураш мамлакатни оғир аҳволга олиб келди. натижада кучайиб бораётган дворянлар талабига кўра бир қатор ислоҳотлар бошланди. ислоҳотлар бошида адашев, сильвестер, курлябев кабилар турди. 1550 йили янги судебник қабул қилинди. 1549 йилдан эса земский соборларнинг чақирилиши бошланган бўлиб, унда дворянлар ҳал қилувчи овозга эга эди. ислоҳотлар натижасида россия самодержавиеси табақали вакиллик монархиясининг бир қанча кўринишларига эга бўлди. шунга қарамай, 50-йиллардаги ислоҳотлар боярларнинг қудратини бироз сусайтирган бўлсада, уларнинг қаршиликларига …
3 / 38
нина подшо қўлидаги кучли ҳарбий жазо ташкилотига айланди. иван iv олиб борган опричнина сиёсати натижасида феодал ер эгаларининг ижтимоий таркиби ўзгарди, холос. ерларнинг дворянлар фойдасига қайта тақсимланиши юз берди. 1572 йил кузида опричнина бекор қилинди. 1584 йили подшо иван грозний вафот этди. тахтга ворис бўлиб унинг фёдор ва дмитрий исмли ўғиллари келди. фёдорнинг ҳокимиятга келиши билан унинг ақлий лаёқатсизлиги туфайли боярларнинг таъсири кучаяди. 1591 йили шаҳзода дмитрий вафот этади. 1598 йили эса фёдор ҳам оламдан ўтади. фёдорнинг ўлими билан россияда 700 йил ҳукмронлик қилган рюриковлар сулоласи тугайди. мураккаб сиёсий курашлар ва фитналар натижасида земский собор борис годуновни (1598–1605) подшо қилиб сайлайди. у тахтни мерос қилиб эмас, сайлаш йўли билан олган дастлабки рус подшоҳи эди. борис годунов руҳонийларни ўзига оғдириш мақсадида москва митрополитига патриарх мақомини беради. унгача русда патриархлар бўлмаган. шунга қарамасдан халқ орасида иван iv нинг ўғли дмитрий тириклиги ва у тахтни эгаллаши лозимлиги тўғрисида миш-миш тарқалади. 1605 йили борис …
4 / 38
ведларга қарши олиб борилган жанглар ҳам муваффақиятли бўлиб, 1617 йили столбово (тихвин яқинида) сулҳи билан якунланди. сулҳга кўра, швеция новгород ерларини россияга қайтариб берди. аммо фин кўрфази қирғоқлари, карел қўлтиғи, нева дарёсининг қуйи оқими ва ям шаҳри, копорье, иван-город, карела ва орешек шведлар қўлида қолди. 1617–1618 йиллари поляк-литва қўшинлари москвага янги юриш бошлади, аммо москвани ололмади. уруш деулина қишлоғида тўрт ярим йилга тузилган сулҳ билан якунланди. сулҳга кўра смоленск ерлари ва северск украинаси ерларининг катта қисми польша ихтиёрига ўтди. 1612 йили москва озод қилингандан сўнг 1613 йилнинг январида земский собор йиғилиб, янги подшо сайлади. номзод этиб иван грознийнинг биринчи хотинининг қариндоши 16 ёшли михаил романов (1596–1645) кўрсатилади. собор 1613 йил 21 февраль куни михаил романовни руснинг янги подшоси қилиб сайлайди. шу кундан романовлар сулоласининг ҳукмронлиги бошланиб, то 1917 йил февралигача давом этди. xvii аср давомида россия тарихида катта ўзгаришлар юз берди. россия давлатининг чегаралари анча кенгайди. ҳали аср бошларида йўқотилган …
5 / 38
подшо мақоми ўзгарди; тоифавий вакиллик монархиясининг белгиси бўлган земский собор барҳам топди; приказлар тизими такомиллашиб, боярлар думасининг таркиби ўзгарди; давлат аппаратида аҳоли турли қатлами вакилларининг роли ортди ва ниҳоят, чор ҳукумати черков билан рақобатда ғолиб чиқди. абсолютизмнинг ўрнатилишига черков, хусусан патриарх никон ўз ҳаракатлари билан жиддий ғов бўлаётган эди. саккиз йиллик ҳаракатлардан сўнг, 1666 йили бўлган черков йиғини подшога маъқул қарор қабул қилди –никон оддий монах қилиб монастирга жўнатилди. хvii аср ўрталарида бўлиб ўтган шаҳар қўзғолонлари ҳам мамлакатдаги ички барқарорликка жиддий путур етказди. 1648 йили москвада, 1650 йили псков ва новгородда ноннинг нархи ошганлиги муносабати билан қўзғолонлар бўлиб ўтди. 1662 йили москвада бўлиб ўтган қўзғолон эса мис қўзғолони номи билан маълум бўлиб, чўзилиб кетган россия-польша уруши оқибатида келиб чиққан оммавий қийинчиликлар сабабли юз берди. умуман шу даврдаги қўзғолонларнинг энг кенг қамровлиси ва халқ норозилигининг энг даҳшатли ифодаси степан разин (1630–1671) бошчилигидаги қўзғолон бўлди. қўзғолон 1667 йили волга бўйида бошланиб, унда …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 38 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "xvii asr ikkinchi yarmi-xix asr 70 yillarida rossiya"

презентация powerpoint mavzu: xvii asr ikkinchi yarmi - xix asr 70 yillarida rossiya reja: марказлашган давлатнинг ташкил топиши пётр i нинг ислоҳотлари. россия империясининг шаклланиши россия империясининг ташқи сиёсати рус миллатининг шаклланиши. маданият tayanch iboralar: pavel i ning ichki va tashqi siyosati. «sharq masalasi». fransiyaga qarshi koalisiyalarning tashkil topishi. «qurolli betaraflik» haqidagi shartnoma. rus- turk urushlari. tilzit sulhi. napoleon armiyasining rossiyaga yurishi. «erkin g’allakorlar» to’g’risidagi qonun. «mahfiy komitet». m.m. speranskiyning faoliyati. «farog’at ittifoqi». janubiy va shimoliy ittifoqlar. dekabristlar qo’zg’oloni. mayorat haqidagi qonun. «majburiyatli dehqonlar». g’arbchilar. slavyanofillar. qrim urushi. parij sulhi. mahfiy komitet faoliyat...

Этот файл содержит 38 стр. в формате PPTX (165,4 КБ). Чтобы скачать "xvii asr ikkinchi yarmi-xix asr 70 yillarida rossiya", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: xvii asr ikkinchi yarmi-xix asr… PPTX 38 стр. Бесплатная загрузка Telegram