mеҳнат ҳуқуқи тушунчаси, предмети, усуллари ва тизимлари

DOC 108.5 KB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1
1663330634.doc mеҳнат ҳуқуқи тушунчаси, предмети, усуллари ва тизимлари режа: 1. ўзбекистонда бозор муносабатлари қарор топиши шароитида меҳнатга оид ижтимоий муносабатларни 2. меҳнат ҳуқуқи тушунчаси ва предмети 3. меҳнат ҳуқуқи услублари ва тизимлари 4. меҳнат ҳуқуқи ва унинг бошқа ҳуқуқ соҳаларидан фарқи 5. меҳнат ҳуқуқи тамойиллари mamlakatimiz o‘z mustaqilligini qo‘lga kiritganiga o‘n yildan oshdi. mazmunan o‘nlab yillarga teng ushbu davrda erishilgan ulkan yutuqlarimizdan biri – bozor munosabatlarining qaror topayotganligi, inson huquqlarini cheklashga qaratilgan, odamzod tabiatiga zid bo‘lgan ma’muriy-buyruqbozlik, byurokratik tizim o‘rniga inson manfaatlarini hamma narsadan ustun qo‘yuvchi, umuminsoniy qadriyatlarga asoslanuvchi yangicha demokratik institutlarning tobora kengroq joriy etilayotganligidir. o‘zbekiston xalqaro hayotda, birlashgan millatlar tashkiloti va boshqa nufuzli xalqaro tashkilotlar faoliyatida faol ishtirok etib, uning salmog‘i va mavqei tobora ahamiyatliroq bo‘lib bormoqda. respublikamiz demokratik va dunyoviy davlat sifatida inson huquqlari hamda erkinliklarini tan oluvchi va kafolatlovchi xalqaro huquqiy hujjatlarga qo‘shilayotir. jumladan, mehnat va ijtimoiy masalalarga oid “inson huquqlari umumjahon deklaratsiyasi“, 1966 yilgi “iqtisodiy, …
2
irgan hujjat bo‘ldi. ushbu konstitutsiya asosida qabul qilingan qonunlar, jumladan, mehnat sohasidagi qonunlar shaxs huquqlarini samarali himoya qilish, to‘la ro‘yobga chiqarishni ta’minlovchi mexanizmlarni nazarda tutadi. o‘zbekiston respublikasi prezidentining 2001 yil 4 yanvardagi “o‘zbekiston respublikasi konstitutsiyasini o‘rganishni tashkil etish to‘g‘risida”gi farmonida hayotimizning asosiy qonuni bo‘lmish o‘zbekiston konstitutsiyasining beqiyos ahamiyati va o‘rni ta’kidlangan. bozor iqtisodiyoti sohasidagi munosabatlar rivojlanayotgan davrda ijtimoiy mehnat munosabatlarini eskicha, byurokratik usullar bilan tartibga solish mumkin emasligi sababli huquqiy islohotlar natijasida yangi, tez o‘zgarib borayotgan sharoitlarni o‘zida aks ettiruvchi mehnat qonun hujjatlari yuzaga kela boshladi va unda yangi tamoyillar, yangicha qarashlar ifoda etiladi. mehnat huquqi ( huquq sohalari orasida yetakchi o‘rin tutadi. mehnat huquqi mehnat bozori faoliyati natijasida yuzaga keluvchi, yollanma mehnatni qo‘llash va undan foydalanishni tashkil etish oqibatida paydo bo‘ladigan ijtimoiy munosabatlarni tartibga soladi. moddiy va ma’naviy boyliklar yaratish jarayonidagi ijtimoiy munosabatlar obyektiv xususiyatga ega bo‘lib, barcha shaklda mehnat faoliyatiga taalluqlidir. bunda birgalikdagi mehnat faoliyati ijtimoiy ishlab chiqarish …
3
ikka keng yo‘l ochilishi o‘zbekistonda mehnatni tashkil etishda bozor munosabatlariga xos shakllar hamda usullarni qaror topishi va rivojlanishiga imkon yaratdi, mehnatni tashkil etish va qo‘llashga oid ijtimoiy munosabatlarga yangicha yondashuvni talab etdi. respublikamiz prezidenti i. a. karimov vazirlar mah-kamasida so‘zlagan nutqida ta’kidlaganidek: “biz yangi asrga, yangi ming yillikka qadam qo‘ydik. yangi yuz yillikni biz uchun qanday bo‘lishi 2001 yilda oldimizda turgan vazifalarni nechog‘lik ado etishimizga bog‘liq. biz jamiyatni yangilash, islohotlarni izchil amalga oshirish bo‘yicha aniq-ravshan va har tomonlama puxta o‘ylangan dasturga egamiz” . меҳнат ҳуқуқи тушунчаси ва предмети меҳнат ҳуқуқи меҳнат жараёни технологиясини эмас, балки биргаликдаги меҳнат давомида унинг иштирокчилари ўртасида юзага келувчи социал алоқаларни тартибга солади. меҳнат ҳуқуқининг предмети саналувчи ижтимоий муносабатлар алоҳида гуруҳларга ажратилиши мумкин ва улар қаторига қуйидагиларни киритиш мумкин: бевосита меҳнатга оид муносабатлар меҳнат ҳуқуқи предмети саналувчи ижтимоий муносабатлар орасида моддий ва маънавиий бойликлар ишлаб чиқариш жараёнида меҳнатни ташкил этиш юзасидан вужудга келувчи, меҳнатдан фойдаланишга оид …
4
вдан ўтиш билан боғлиқ бўлади; г) меҳнат шартномасининг мазмуни ходим томонидан муайян касб, ихтисос бўйича ишнинг бажарилишига қаратилган бўлади. фақат ёлланиб ишловчи ходимлар меҳнатигина меҳнат ҳуқуқининг предмети саналади ва мустақил меҳнат (мулкдор меҳнати) ушбу ҳуқуқ соҳаси предмети бўла олмайди. давлат хизматчисининг меҳнати улар ҳам ишга ёлланишлари туфайли меҳнат муносабатлари саналади. бироқ иив, мхх, мудофаа вазирлиги, фавқулодда вазиятлар вазирлиги, чегара қўшинлари давлат қўмитаси ҳарбий хизматчилари фаолияти меҳнат ҳуқуқининг предмети саналмайди ва улар маъмурий муносабатлар жумласига киритилади ҳамда давлатнинг мудофаа функцияси билан боғлиқ бўлади. меҳнат ҳуқуқи фани назариясида биргаликдаги мулкдорлар меҳнатини ҳам меҳнат ҳуқуқи жумласига киритиши лозимлиги хусусида фикрлар мавжуд(. бизнинг фикримизга кўра қишлоқ хўжалиги кооперативлари, деҳқон-фермер хўжаликлари, турли-туман кооператив ва бошқа нодавлат корхоналарининг аъзолари меҳнати ҳам махсус тартибга солинишга муҳтож ва бу вазифа меҳнат қонунчилиги доирасида амалга оширилса, мақсадга мувофиқ бўлар эди. ҳозирги пайтда ана шу тоифага мансуб шахслар ҳуқуқларининг ҳимоя қилиниши ва кафолатланишида муаммолар мавжуд. меҳнат ҳуқуқининг предмети саналувчи муносабатлар …
5
тиш, меҳнатга ҳақ тўлашни нормалаш, корхона жамғармаларидан фойдаланиш кабилардан вужудга келади. ташкилий-бошқарув муносабатлари қаторига жамоа шартномаси ва жамоа келишувларини тузиш, бажаришга оид муносабатлар ҳам киради. ишга жойлаштиришга оид муносабатлар бу муносабатлар фуқаро ишга жойлаштириш бўлимига иш сўраб мурожаат қилиши билан бирга пайдо бўлади. ўзбекистонда ишга жойлаштириш бўлимлари зиммасига фуқароларнинг меҳнат қилишга оид конституциявий ҳуқуқларини амалга оширилишига қаратилган вазифалар юклатилган. касбга тайёрлаш ва малака оширишга оид муносабатлар бу муносабатлар фуқаро ишлаб чиқаришдан ажралмаган ҳолда якка тартибда, бригада таркибида ёки махсус курсларда касб ўрганиши, малака ошириши пайтида юзага келади. касбий тайёргарлик соҳасидаги муносабатлар ходим билан иш берувчи ўртасида ўзаро шартнома тузилишга асосланади. меҳнат муҳофазаси устидан назорат қилишга оид муносабатлар бу муносабатлар ваколатли органлар томонидан меҳнат қонунларига амал қилиниши устидан назоратни амалга оширилиши жараёнида юзага келади. меҳнат низоларини ҳал этишга оид муносабатлар бу муносабатлар ходим билан иш берувчи ўртасидаги меҳнатга оид низоларни ҳал этиш билан боғлиқ равишда вужудга келади ва ҳуқуқларни ҳимоя қилиш …

Want to read more?

Download the full file for free via Telegram.

Download full file

About "mеҳнат ҳуқуқи тушунчаси, предмети, усуллари ва тизимлари"

1663330634.doc mеҳнат ҳуқуқи тушунчаси, предмети, усуллари ва тизимлари режа: 1. ўзбекистонда бозор муносабатлари қарор топиши шароитида меҳнатга оид ижтимоий муносабатларни 2. меҳнат ҳуқуқи тушунчаси ва предмети 3. меҳнат ҳуқуқи услублари ва тизимлари 4. меҳнат ҳуқуқи ва унинг бошқа ҳуқуқ соҳаларидан фарқи 5. меҳнат ҳуқуқи тамойиллари mamlakatimiz o‘z mustaqilligini qo‘lga kiritganiga o‘n yildan oshdi. mazmunan o‘nlab yillarga teng ushbu davrda erishilgan ulkan yutuqlarimizdan biri – bozor munosabatlarining qaror topayotganligi, inson huquqlarini cheklashga qaratilgan, odamzod tabiatiga zid bo‘lgan ma’muriy-buyruqbozlik, byurokratik tizim o‘rniga inson manfaatlarini hamma narsadan ustun qo‘yuvchi, umuminsoniy qadriyatlarga asoslanuvchi yangicha demokratik institutlarning tobora kengroq jo...

DOC format, 108.5 KB. To download "mеҳнат ҳуқуқи тушунчаси, предмети, усуллари ва тизимлари", click the Telegram button on the left.