chilladavri va tug'ruq

PPTX 38 sahifa 822,6 KB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 38
buxoro davlat tibbiyot instituti akusherlik va ginekalogiya kafedrasi chilla davri infekstiyalari. akusherlik peritoniti. chilla davri- tug’ruqtan keying 6-8 haftagacha bo’lgan davr. tug’ruqdan keying birinchi soatlar esa ilk chilla davri hisoblanadi. bu muddatda ko’p qon ketish holatlari kuzatiladi. chilladagi septik kasalliklar- chilla davrida uchradigan infersion kasalliklar. bularni xilmaxil mikroorganizmlar- stafilokokk, streptokokk, ichak tayoqchasi, pnevmokokk, anaerob qo’zg’atuvchilar va h.k. qo’zg’atadi. qo’zg’atuvchilar jinsiy yo’llarga aksariyat og’ir kechgan tug’rukda vujudga kelgan jarohatlar orqali, shuningdek, normal tug’ruq vaqtida yuzagakelgan shikatlardan kiradi. mikroblar jarohat yuzasiga tashqi va ichki yo’llar bilan o’tadi. ma’ruzaning maqsad va vazifalari sepsis bu grekcha so’z bulib, chirish degan ma'noni bildiradi. bunda organizmda va kon tomir uzaklarida bakteriya va toksinlar borligi, ularning uzok muddat davomida tulkinsimon holatda umumiy kon tomirga yaradan eki kon ketishi sekinlashgan mikrocirkulyaciyaning buzilgan zonalaridan kelishidir etiologiyasi: havfli faktorlar : makroorganizm holati. mikroorganizm holti. atrof-muhit. terapevtik doza. ko’zg’atuvchi: mikroorganizm atrof -muhit sepsis o’zbekistonda 1989-2002 yillar onalar ulimi tahlil kilinganda, yiringli …
2 / 38
сик буйрак етишмовчилиги. лейкоциты лейкоциты выше 12 000 или ниже 4 000 сепсис «сепсис» диагнози куйилгандан кейин 1 соат ичида патологик матери- алии йириш ва томир ичига антибиотик юборишни бошлаш керак. сепсис даволаш принциплари: оператив даво бачадон экстирпацияси ортиклари билан бирга. антибиотикотерапия инфузионно – трансфузион терапия. эрта бошланган ивл. иммунокоррекцияловчи даво. оператив даво бачадон экстирпацияси антибактериал терапия хар 48-72 соат ичида микробиологик текширув ва клиник белгиларига караб бахоланиб турилади. асосий патоген микроб аниклангандан кейин монотерапияга караганда комбинацияланган терапия утказиш яхширок деган хулосага келиш керак эмас сепсисда кулланиладиган асосий антибактериал препаратлар. клиник кулланма репродуктив ёшдаги хомиладор аёллар ва туррукдан кейинги даврдаги сепсис ва септик шок билан орриган беморларни олиб бо- ришда кулланилади. бу борада шифокор тактикаси перитонит шакли, унинг холати, огирлиги ва гемодинамика, сув-электролит, оксил алмашинувида узгаришлар бошланишига, микроциркуляция, тукима метаболизмндаги узгаришларга борлик. sepsisni tarqalish darajasi акушерлик перитонити кейинги 10 йилларда бизда ва чет давлатларида кесар – кесиш операциясининг сони куринарли …
3 / 38
ан перитонитга 3,6 – 4 % га тугри келади. классификацияси и.в. давидовскийнинг таърифлашича: - перитонит корин пардасининг яллигланишидир. уткир сурункали махаллий умумий булиши мумкин. акушерлик перитонити акушерлик перитонити стадиясига кура: сероз фибриноз йирингли экссудат шаклларида булиши мумкин. кесар – кесишдан кейинги перитонит купинча ёйик, баъзида эса тотал булади. клиник куриниши инфекция тушиш йулларига кура, операциядан кейинги перитонитнинг 3 варианти еки 3 хил клиник куриниши бор: .биринчи шакли булиб, кесар – кесиш пайтида, купинча хориоамнионит заминида килинган операция пайтида инфекция тушиш туфайли юзага келадиган перитонит хисобланади. иккинчи шакли булиб, кесар – кесишдан кейин эндометритга учраган ва ичакларнинг узок вакт чала фалажлиги туфайли юзага келган перитонит хисобланади. учинчи шаклига кура, бачадоннинг операциядан кейинги чокларининг ажралиши туфайли юзага келган перитонит киради. клиникa асосий белги булиб, утказилаетган даволашга карамай чидамлилигини саклаган ва паралитик утказмасликка утадиган ичакларнинг чала фалажлиги хисобланади. бунда перистальтика тулик тухтайди ва корин бушлигида « тобутдаги жимлик » куриниши кузатилади. шу вактдан …
4 / 38
mage23.jpeg image24.jpeg image25.jpeg image26.jpeg image27.jpeg image28.jpeg image29.jpeg image30.jpeg image31.gif image32.jpeg препаратнинг номи бир марталик доза суткали доза 1. áåíçèëïåíèöèëëèí 2 – 5 ìëí.åä 10 – 20 ìëí.åä 2. îêñàöèëëèí 1 - 2,0 4 – 8,0 3. óíàçèí 1,5 – 3,0 4,5 – 9,0 4. èìèïåíåì 0,5 – 1,0 2,0 – 4,0 5. àóãìåíòèí 1,2 3,6 6. öåôàçîëèí 1,0 – 2,0 4,0 6,0 7. öåôàòîêñèí 1,0 – 3,0 3,0 – 6,0 8. öåôòðèàêñîí 1,0 – 2,0 2,0 – 4,0 9. àìèíàöèí 0,6 2,0 10 ñèçîìèöèí 0,6 1,8 11 òîáðàìèöèí 0,8 2,4 12 ìåòðîãèë 0,5 1,5 13 ýôëîðàí 0,5 1,5 14 êëèîí 0,5 1,5 15 ìåòðàíèäàçîë 0,5 1,5 – 2,0 16 âàíêîìèöèí 0,5 2,0 /docprops/thumbnail.jpeg
5 / 38
chilladavri va tug'ruq - Page 5

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 38 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"chilladavri va tug'ruq" haqida

buxoro davlat tibbiyot instituti akusherlik va ginekalogiya kafedrasi chilla davri infekstiyalari. akusherlik peritoniti. chilla davri- tug’ruqtan keying 6-8 haftagacha bo’lgan davr. tug’ruqdan keying birinchi soatlar esa ilk chilla davri hisoblanadi. bu muddatda ko’p qon ketish holatlari kuzatiladi. chilladagi septik kasalliklar- chilla davrida uchradigan infersion kasalliklar. bularni xilmaxil mikroorganizmlar- stafilokokk, streptokokk, ichak tayoqchasi, pnevmokokk, anaerob qo’zg’atuvchilar va h.k. qo’zg’atadi. qo’zg’atuvchilar jinsiy yo’llarga aksariyat og’ir kechgan tug’rukda vujudga kelgan jarohatlar orqali, shuningdek, normal tug’ruq vaqtida yuzagakelgan shikatlardan kiradi. mikroblar jarohat yuzasiga tashqi va ichki yo’llar bilan o’tadi. ma’ruzaning maqsad va vazifalari sepsis bu gr...

Bu fayl PPTX formatida 38 sahifadan iborat (822,6 KB). "chilladavri va tug'ruq"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: chilladavri va tug'ruq PPTX 38 sahifa Bepul yuklash Telegram