jinoat huquqi (umumiy qism)

DOC 5 стр. 49,0 КБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 5
жиноят ҳуқуқи (умумий қисм) маърузачи: жиноят ҳуқуқи, криминология ва коррупцияга қарши курашиш кафедраси ўқитувчиси в.т.суннатов. маъруза: жиноят субъекти мавзу режаси: 1. жиноят субъекти тушунчаси ва белгилари. 2. ақли расолик ва ақли норасолик тушунчаси. 3. жиноят субъекти ёши. 4. жиноятда махсус субъект. 5. жиноят субъекти ва жиноятчи шахси. 1. жиноят субъекти тушунчаси ва белгилари жиноят субъекти деганда – ижтимоий хавфли қилмишни содир қилган ва жиноят қонунида белгиланган ёшга етган ақли расо жисмоний шахс тушунилади. субъект ҳам жиноят таркибининг бир элементи сифатида, ўзининг зарурий ва факультатив белгиларига эга. жиноят субъектининг зарурий белгилари қуйидагилар: - жисмоний шахс бўлишлик; - ақли расолик; - жиноят қонунида белгиланган ёшга етганлик. айрим ҳолларда, жиноят қонуни, субъектга юқорида кўрсатилган белгилардан ташқари қўшимча белгиларни ҳам бўлишини талаб қилади. бу белгиларга эга бўлган шахслар эса – махсус субъект деб юритилади. 2. ақли расолик ва ақли норасолик тушунчаси ақли расолик деб – шахс жиноят содир этиш вақтида ўз қилмишининг ижтимоий хавфли …
2 / 5
ҳаркатларини англай олмаган бўлса ёки ўз ҳаракатларни бошқара олмаган бўлса ҳам уни жиноий жавобгарликка тортиб бўлмайди. ақли норасоликнинг юридик мезони деганда - шахс ўзи содир қилаётган қилмишининг ижтимоий хавфлилик хусусиятини англамаслиги ёки ўз ҳаракатларини бошқара олмаслиги натижасида жиноят қонуни билан қўриқланадиган объектларга зарар етказишига айтилади. шахснинг бундай кўринишдаги ҳаракатининг сабаби эса, тиббий мезонда кўринади. тиббий мезон - шахс руҳий ҳолати бузилганлигининг белгиларини ифодалайди. улар қуйидаги кўринишларда бўлади: - сурункали руҳий касаллик; - вақтинчалик руҳий касаллик; - ақли заифлик; - касалликнинг бошқа ҳолатлари. ақли норасо ҳолатда, содир қилинган қилмишлар учун суд томонидан тиббий йўсиндаги мажбурлов чоралари қўлланилиши мумкин. тиббий йўсиндаги мажбурлов чоралари жазо чораси деб эътироф этилмайди. жиноят қонуни мастлик ҳолатида содир қилинган қилмиш учун жиноий жавобгарликдан озод қилмайди ва шахсни ақли норасо ҳолатда деб топмайди. мастлик ҳолатида жиноят содир этиш, жазони оғирлаштирувчи ҳолат сифатида қабул қилинади. мастлик - инсон онггига таъсир қиладиган маълум бир воситаларни қабул қилиш орқали вужуга келадиган …
3 / 5
эмас, балки кейинги кундан бошлаб ҳисобланади. одатда, ёш туғилганлик тўғрисидаги маълумот (туғилганлик тўғрисидаги гувоҳнома ёки паспорт)га қараб аниқланади. агар шахснинг ёши ҳақида аниқ маълумот бўлмаса, туғилган вақт суд тиббиёт экспертизаси орқали аниқланади. бунда ҳам хулоса аниқ бир ёшни эмас, балки ёшнинг минимал ва максимал чегарасини айтади (масалан: шахс 14 – 16 ёшлар орасида). бундай ҳолда шахснинг ёши экспертиза берган хулосадаги минимал ёш чегарасидан келиб чиқиб тайинланади. бунда шахсни туғилган куни деб, шу минимал ёшдан келиб чиқиб аниқланган йилнинг 31 - декабридан олинади. жк махсус қисм моддаларида ушбу жиноятлар учун модданинг ўзида тўғридан-тўғри ёш чегараси кўрсатилмайди. ҳар бир модда бўйича ёш чегараси жк 17-моддаси орқали аниқланади. чунки ушбу моддада барча жиноятлар учун жиноий жавобгарлик ёши чегараси белгиланган. 4. жиноятда махсус субъект жиноятнинг махсус субъекти деб - шахсда субъектнинг зарурий белгилари билан бирга, жиноят қонунида кўрсатилган бошқа бир белгиларнинг ҳам мавжуд бўлиши талаб қилинадиган субъектга айтилади. ушбу белгиларга: - фуқаролик; - демографик …
4 / 5
asi jinoyat huquqi kursi. tom 1. jinoyat haqida ta’limot. darslik. 2-nashr, to‘ldirilgan va qayta ishlangan – t.: o‘zbekiston respublikasi milliy gvardiyasi harbiy-texnik instituti, 2018. – 441 bet. 3. h.r.ochilov “jinoyat huquqi” (umumiy qism). o’quv-uslubiy qo’llanma – t.: jidu nashriyoti, 2013. 148 bet. 4. рустамбаев м.ҳ. ўзбекистон республикаси жиноят ҳуқуқи курси. умумий қисм. i том: жиноят тўғрисида таълимот. – т.:илмзиё, 2011. – 400 б. 5. rustamboyev m.h. jinoyat huquqi (umumiy qism). oliy o’quv yurtlari uchun darslik. – toshkent: tdyi, 2006. 6. кабулов р., якубов а.с., шакуров р.р. ва бошқалар. жиноят ҳуқуқи. умумий қисм. услубий материаллар.—т.: ўзбекистон республикаси иив академияси, 2004.—53 б. 7. усмоналиев м., бакунов п.б. жиноят ҳуқуқи. умумий қисм. олий ўқув юртлари учун дарслик. —т., «янги аср авлоди», 2010, 664 бет. 8. соттиев и.а., акрамходжаев б. ўзбекистон қонунларида либераллаштириш. ўқув қўлланма. –т.: ўзбекистон республикаси иив академияси, 2002.—27 б. 9. http://www.lex.uz 10. http://www.tsul.uz 11. http://www.norma.uz 12. http://www.gov.uz 13. http://www.legislature.ru 14. http://www.law.uk.edu …
5 / 5
jinoat huquqi (umumiy qism) - Page 5

Хотите читать дальше?

Скачайте все 5 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "jinoat huquqi (umumiy qism)"

жиноят ҳуқуқи (умумий қисм) маърузачи: жиноят ҳуқуқи, криминология ва коррупцияга қарши курашиш кафедраси ўқитувчиси в.т.суннатов. маъруза: жиноят субъекти мавзу режаси: 1. жиноят субъекти тушунчаси ва белгилари. 2. ақли расолик ва ақли норасолик тушунчаси. 3. жиноят субъекти ёши. 4. жиноятда махсус субъект. 5. жиноят субъекти ва жиноятчи шахси. 1. жиноят субъекти тушунчаси ва белгилари жиноят субъекти деганда – ижтимоий хавфли қилмишни содир қилган ва жиноят қонунида белгиланган ёшга етган ақли расо жисмоний шахс тушунилади. субъект ҳам жиноят таркибининг бир элементи сифатида, ўзининг зарурий ва факультатив белгиларига эга. жиноят субъектининг зарурий белгилари қуйидагилар: - жисмоний шахс бўлишлик; - ақли расолик; - жиноят қонунида белгиланган ёшга етганлик. айрим ҳолларда, жиноят қонун...

Этот файл содержит 5 стр. в формате DOC (49,0 КБ). Чтобы скачать "jinoat huquqi (umumiy qism)", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: jinoat huquqi (umumiy qism) DOC 5 стр. Бесплатная загрузка Telegram