капитал қўйилмалар ва капитал бозори

PPT 14 pages 1.8 MB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1 / 14
kapital bozori 17-мавзу. капитал қўйилмалар ва капитал бозори режа: 1. асосий ва айланма капитал тушунчаси. капитал қуйилмалар (узоқ муддатли инвестициялар). 2. фирманинг капитал қуйилмаларини баҳолаш усуллари. 3. дисконтланган қиймат асосида лойиҳаларни баҳолаш. 4. соф жорий қийматни аниқлаш. капитал капитал ва капитал қўйилмалар инвестиция ва инвестициялаш капитал эгаси унинг эскирган қисмини қайта тиклашга ёки янгитдан яратишга ҳаракат қилади. асосий капитални шакллантириш ёки унинг захирасини тиклаш жараёни инвестициялаш деб аталади; инвестиция – даромад олиш мақсадида қўйилган капиталдир; ялпи ва соф инвестициялаш фарқ қилади. ялпи инвестициялар асосий капиталга киритилган жами инвестицияларни акс эттиради. соф инвестициялар эса жами инвестициялардан асосий капиталнинг эскирган қисмини қоплашга кетган қисмини айириб ташлаш орқали ҳисобланади; капиталнинг қиймати ундан фойдаланиб, келажакда қанча даромад (фойда) олишга боғлиқ. келажакда кўпроқ даромад олиш иштиёқида тадбиркорлар маълум миқдордаги маблағларни жамғариб, уларни инвестиция жараёнига сарфлайдилар; инвестицияга сарфланган капиталдан олинган қўшимча қийматга капиталга олинган фоиз дейилади. ссуда фоизи капитал эгасига унинг капиталидан маълум муддат оралиғида фойдаланганлик …
2 / 14
тушумларининг дисконтланган даромадлилигини аниқлаш усули (ички даромадлилик нормаси); аниқ вақт оралиғида капиталнинг пул қийматини аниқлаш. 2. капитал қўйилмаларни қоплаш муддати бу усул сарфланган капитал қўйилмаларни вақт оралиғида қоплаш муддатини аниқлаш билан боғлиқ. масалан а ва б ускуналарнинг қиймати бир хил бўлиб, 10 000 долларга тенг. агар а ускуна ҳар йили 5000 доллар в ускуна эса 2500 доллар фойда келтирса а ускуна 2 йилда, б ускуна эса 4 йилда ўзини қоплаши кўриниб турибди. бу ҳолатда а ускунани харид қилиш фойдали. аммо, ускуналарнинг келтирадиган фойдаси йиллар бўйича ҳар хил бўлсачи? а ускуна 4-йилнинг бошида қоплайди, аммо кўп фойда келтиради, б ускуна 2-йилда қоплайди, аммо камроқ фойда келтиради. қиймати а ускуна б ускуна 10 000 $ 10 000 $ фойда қиймати: 1-йил 2 000 5 000 2-йил 3 000 5 000 3-йил 4 500 2 000 4-йил 4 500 1 000 5-йил 4 000 500 жами 18 000 13 500 2. қўйилган капиталга …
3 / 14
малга оширилади. масалан, 6000 долларга тенг капитал сарфлар 3 йил давомида ҳар йили 2100 доллардан даромад келтиради ва жами даромад 6300 долларга тенг. бу кўрсаткич жуда паст, чунки, 3 йил давомида олинган даромад 6000 долларлик капитал қўйилмани қоплаб, бор-йўғи 300 доллар қўшимча фойда келтирди. бунинг ўрнига 6000 долларни банкка депозитга қўйган фойдалироқ. қолаверса, 3 йил олдин қўйилган 6000 долларнинг харид қиймати 3 йилдан сўнг анча паст бўлиши табиий; аммо, 6000 долларлик капитал сарфи бир ҳафтадан сўнг 6300 доллар бўлиб қайтса, уни самарали деб айтиш мумкин. пул оқимларини дисконтлаш усули ҳисоб-китобларда пул қадрининг вақт оралиғида ўзгаришини ҳисобга олади. масалан, 1000 долларни йиллик 10 % ставка билан банкка депозитга қўйсак, йил охирида унинг қиймати: 1000 + 10%= 1000 ×(1+10 %)= 1000 + (1,10)= 1100 доллар. йил охирида фоиз тўлови 100 долларни ташкил этди. агар олинган 1100 долларни яна бир йил банкда ўша шартлар билан сақласак: 1100 ×(1+10 %)= 1100 + (1,10)= 1210 …
4 / 14
103 – 18 000 = 8 103 доллар соф фойда. 1 dollarning diskontlangan (keltirilgan) qiymati foiz stavkasi yillar 1 5 10 20 0,01 0,990 0,951 0,905 0,820 0,05 0,952 0,784 0,614 0,377 0,10 0,909 0,621 0,386 0,149 0,15 0,870 0,497 0,247 0,061 0,20 0,833 0,402 0,162 0,026 faraz qilaylik bizda ikki xil daromad bor. birinchisi “a” deb belgilasak, ikkinchi daromadni “v” deylik. “a” daromad 400000so’m ga teng bo’lib, uning 200000so’ hozir to’lanadi, qolgan 200000so’mi bir yildan keyin to’lanadi. “v” daromad 440000 so’m bo’lib, uning 40000 so’mi bugun to’lanadi, 200000 so’mi bir yildan keyin, qolgan 200000 so’mi ikki yildan keyin to’lanadi. savol: ushbu ikki variantdan qaysi biri foydaliroq hisoblanadi ? daromadlar turi yillar bo’yicha keltirilgan daromad joriy yil 1-yil 2-yil a 200000 200000 0 v 40000 200000 200000 vaqt bo’yicha diskontlangan daromadni qaraymiz ( ) pdv (a)= 200 + 200 (1+i) pdv (b)= 40+ 200 (1+i) 200 (1+i) + 2 bu …
5 / 14
капитал қўйилмалар ва капитал бозори - Page 5

Want to read more?

Download all 14 pages for free via Telegram.

Download full file

About "капитал қўйилмалар ва капитал бозори"

kapital bozori 17-мавзу. капитал қўйилмалар ва капитал бозори режа: 1. асосий ва айланма капитал тушунчаси. капитал қуйилмалар (узоқ муддатли инвестициялар). 2. фирманинг капитал қуйилмаларини баҳолаш усуллари. 3. дисконтланган қиймат асосида лойиҳаларни баҳолаш. 4. соф жорий қийматни аниқлаш. капитал капитал ва капитал қўйилмалар инвестиция ва инвестициялаш капитал эгаси унинг эскирган қисмини қайта тиклашга ёки янгитдан яратишга ҳаракат қилади. асосий капитални шакллантириш ёки унинг захирасини тиклаш жараёни инвестициялаш деб аталади; инвестиция – даромад олиш мақсадида қўйилган капиталдир; ялпи ва соф инвестициялаш фарқ қилади. ялпи инвестициялар асосий капиталга киритилган жами инвестицияларни акс эттиради. соф инвестициялар эса жами инвестициялардан асосий капиталнинг эскирган қисмин...

This file contains 14 pages in PPT format (1.8 MB). To download "капитал қўйилмалар ва капитал бозори", click the Telegram button on the left.