r, l va c zanjirlarning achx

PDF 6 sahifa 308,2 KB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 6
12- мавзу. r, l ва с занжирларнинг ачх режа: 1. r,l,с кетма-кет уланган занжир. 2. r,l,с параллел уланган занжир. 3. синусоидал ток занжирларида резонанс ҳодисаси. r,l,с кетма-кет уланган занжир синусоидал ток занжирларини ҳисоблашда символик усул (комплекс усул) дан кенг фойдаланилади. бунинг учун синусоидал ток занжирларида оний қийматлар ёрдамида тузилган дифференциал тенгламалардан, шу катталикларнинг комплекслари орқали тузилган алгебраик тенгламаларга ўтилади. бу ўтиш шунга асосланганки, турғун холатлар учун кирхгоф конунларига асосланиб тузилган тенгламаларда токнинг оний қиймати i унинг амплитудасини комплекси mi билан, актив қаршиликдаги кучланишнинг оний қиймати riur  - комплекс r mi билан, индуктивликдаги оний кучланиш dt di lul  - комплекс ljim  билан, сиғимдаги оний кучланиш idt c uc  1 - комплекс        c j i m   билан, эюк е эса – комплекс me билан алмаштирилади. 8.1-расмдаги схема учун кирхгофнинг иккинчи қонунига биноан оний қийматлар орқали тенглама тузамиз: euuu clr …
2 / 6
иш мумкин: z e i    . (8.7) бу формулани комплекс кўринишидаги ом конуни ифодаси дейилади. z - қаршилик икки қисмдан иборат ҳақиқий қисм r ва мавҳум қисм jx, яъни z=r+jx , (8.8) бунда r - актив қаршилик; x - реактив қаршилик. 8.1-расм учун реактив қаршилик cl xx c lx    1 . (8.9) (8.8) муносабатдан комплекс қаршиликнинг модули 22 xrz  (8.10) амалиётда комплекс қарши-ликнинг модулини тўлиқ қаршилик деб юритилади. (8.10) муносабатдаги z ни тўғри бурчакли учбурчакнинг гипотенузаси, бир катетини r, ик- кинчисини х сифатида кўрсатиш мумкин (8.3-расм). бу учбурчакдан силжиш бурчаги  қуйидагича топилади. r x arctg (8.11) r,l,с параллел уланган занжир 8.4-расмда резистор, индуктивлик ва сиғим элементлари параллел уланган электр занжири берилган. занжирдаги резисторнинг ўтказувчанлиги rg /1 , индуктивлик l ва сиғим c нинг қиймати маълум деб ҳисоблансин. занжирга берилаётган кучланиш 0,sin  um tuu  бўлсин. занжирга киришдаги токнинг қиймати кирхгофнинг биринчи …
3 / 6
обга олиб pa iibujgui   , (8.18) бу ерда ai - токнинг актив ташкил этувчиси; pi - токнинг реактив ташкил этувчиси. комплекс ўтказувчанлик-нинг модули 22 bgу  . (8.19) демак, у - тўғри бурчакли учбурчакнинг гипотенузаси (8.6-расм) актив g ва реактив b ўтказувчанликлар эса унинг катетлари экан. у ҳолда бу учбурчакдан: g b arctg . (8.20) агарда 8.3-расмда тасвир-ланган учбурчак томонларини токнинг квадратига кўпайтирилса унга ўхшаш қувватлар учбурчаги ҳосил бўлади (8.7-расм). бу учбурчакнинг гипотенузаси 2zis  - тўла қувват,  - бурчакка ёндош катет 2rip  - актив қувват,  - бурчак g 8.6 – расм. 8.7 – расм. қаршисидаги катет 2xiq  - реактив қувват sp /cos  - қувват коэффициенти тушунчасини беради. 8.7-расмдан: 22 qps  , (8.21) шу қаторда: 22cos guriuip   , 22sin buxiuiq   , (8.22) 22 óuziuis  . тўла қувватни комплекс ифодаси jqpjuiuiuieuieius jj iu     sincos …
4 / 6
нанс вақида индуктивлик ёки сиғимдаги кучланиш кириш кучланишидан неча марта ортиқ эканлигини кўрсатади. радиотехника қурилмаларидаги q нинг қиймати 300 га тенг бўлиши мумкин. c l  -тўлқин қаршилиги деб аталади. резонанс ҳодисасида индуктив ва сиғим қаршиликларида кучланишнинг кескин ортиб кетиши сабабли бу резонанс кучланишлар резонанси дейилади. кучланишлар ортиши туфайли индуктивлик ва сиғимда изоляция ишдан чиқиши мумкин. r,l,с элементлари параллел уланганда токлар резонанси рўй бериши мумкин. бу ҳолатда ҳам резонанс шартлари олдинги ҳолатдаги каби: 1;;0; 2 0  lcbbgу cl  бўлади. 8.8 – расм. 8.9 – расм. резонанс вақтида b=0 бўлиб, у=g бўлганлиги сабабли, токнинг қиймати i=uy=ug га тенг, яъни кириш токи энг кичик қийматга эришади, сон жиҳатдан актив қаршиликдаги токка тенг бўлади. il ва ic токлари ўзаро компенсацияланади, чунки cl bb  (8.9-расм). il ва ic токлари кириш токидан бир неча марта катта бўлиши мумкин. шу сабабли, бундай занжирдаги резонанс токлар резонанси дейилади. l c  - тўлқин ўтказувчанлиги, …
5 / 6
r, l va c zanjirlarning achx - Page 5

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 6 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"r, l va c zanjirlarning achx" haqida

12- мавзу. r, l ва с занжирларнинг ачх режа: 1. r,l,с кетма-кет уланган занжир. 2. r,l,с параллел уланган занжир. 3. синусоидал ток занжирларида резонанс ҳодисаси. r,l,с кетма-кет уланган занжир синусоидал ток занжирларини ҳисоблашда символик усул (комплекс усул) дан кенг фойдаланилади. бунинг учун синусоидал ток занжирларида оний қийматлар ёрдамида тузилган дифференциал тенгламалардан, шу катталикларнинг комплекслари орқали тузилган алгебраик тенгламаларга ўтилади. бу ўтиш шунга асосланганки, турғун холатлар учун кирхгоф конунларига асосланиб тузилган тенгламаларда токнинг оний қиймати i унинг амплитудасини комплекси mi билан, актив қаршиликдаги кучланишнинг оний қиймати riur  - комплекс r mi билан, индуктивликдаги оний кучланиш dt di lul  - комплекс ljim  билан, сиғимдаги оний кучл...

Bu fayl PDF formatida 6 sahifadan iborat (308,2 KB). "r, l va c zanjirlarning achx"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: r, l va c zanjirlarning achx PDF 6 sahifa Bepul yuklash Telegram