etika fanining predmeti va mohiyati

PDF 8 sahifa 1,0 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 8
франция университетлари ―etika‖ fanining predmeti, mohiyati, uning asosiy belgilari va tuzilmasi. etikaning asosiy kategoriyalari. 1. axloqshunoslik fanining predmeti va tadqiqot doirasi, maqsad va vazifalari. 2. axloqning kelib chiqishi va axloqiy ong shakllari. 3. qadimgi dunyo axloqshunosligi. 5. yangi davr va eng yangi davr yevropa axloqshunosligidagi asosiy xususiyatlar режа 4. o‘rta asrlarda g‘arb va sharq axloqshunosligidagi asosiy yo‘nalishlar va ta‗limotlar. ахлоқ ҳақида ахлоқ «хулқ» сўзининг кўплиги бўлиб, инсонда шаклланадиган хулқ-атворни билдиради. баъзи уламолар ахлоқни «ироданинг одати» деб таъриф қилган. яъни, ирода ўзига бир нарсани одат қилиб олса, ўша ахлоққа айланган бўлади. ахлоқ инсон ва жамият ўртасидаги объектив аълоқадорлик туфайли келиб чиқадиган, шахсий ва умумий манфаатларни мувофиқлаштириб туриш асосида ҳар бир шахснинг хаёти ва фаолиятини бошқарадиган, тартибга соладиган муайян хулқ атвор, одоб, хатти – харакат принцип ва нормаларнинг мажмуидир. ахлоқни умумий тушунча сифатида олиб, уни доира шаклида акс эттирадиган бўлсак, доиранинг энг кичик қисмини одоб, ундан каттароқ қисмини - хулқ, энг қамровли …
2 / 8
сам қилади. • этика ва диншунослик. ҳар иккала фан ҳам бир хил муаммо - ахлоқий мезон муаммосини ҳал этишга қаратилган. • этика ва ҳуқуқшунослик. маълумки, жуда кўп ҳолларда ахлоқ меъѐрлари билан ҳуқуқ меъѐрлари моҳиятан ва мазмунан бир хил бўлади. шунга кўра, ахлоқни жамоатчилик асосидаги ҳуқуқ, ҳуқуқни эса қонунийлаштирилган ахлоқ деб аташ мумкин. • этика ва педагогика. педагогикадаги шахсни шакллантириш, тарбиялаш, таълим бериш жараѐнларини панд-насиҳатларсиз, одобнома дарсларисиз тасаввур қилиб бўлмайди. • этика ва руҳшунослик. иккала фан кишилар хатти-ҳаракати, феъл-атвори ва майл- истакларини ўрганади. лекин бу ўрганиш икки хил нуқтаи назардан олиб борилади: руҳшунослик у ѐки бу хатти-ҳаракат, феъл-атвор, сабабий асосларнинг руҳий табиати ва шаклланиш шарт-шароитларини очиб беради, этика эса руҳшунослик тадқиқ этган ҳодисаларнинг ахлоқий аҳамиятини тушунтиради. фикрлар • аристипп (435—355 йй.) инсон руҳини икки ҳолати ҳақида гапиради: ҳузурланиш майинлик ва нафислик сифатида. • арастунинг бахт ҳакидаги таълимоти ѐтади. унинг фикрича бахт бу «биз доимо унинг ўзи учун ўзини танлайдиган, бошқа нарса …
3 / 8
билан боғлиқ бўлган ахлоқшунослик йўналишлардан бири саналади. эвдемонизм йўналиши намоѐндалари қарашларида инсон учун энг буюк неъмат бахт саналади. биринчи кичик гуруҳга-40 та савол тузиб келиш. иккинчи кичик гуруҳга-кросворд тузиб келиш. учинчи кичик гуруҳ-мавзуга доир мақоллар топиш. тўртинчи кичик гуруҳ-алломаларнинг мавзуга доир фикрларидан. уйга вазифа эътиборингиз учун рахмат!
4 / 8
etika fanining predmeti va mohiyati - Page 4
5 / 8
etika fanining predmeti va mohiyati - Page 5

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 8 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"etika fanining predmeti va mohiyati" haqida

франция университетлари ―etika‖ fanining predmeti, mohiyati, uning asosiy belgilari va tuzilmasi. etikaning asosiy kategoriyalari. 1. axloqshunoslik fanining predmeti va tadqiqot doirasi, maqsad va vazifalari. 2. axloqning kelib chiqishi va axloqiy ong shakllari. 3. qadimgi dunyo axloqshunosligi. 5. yangi davr va eng yangi davr yevropa axloqshunosligidagi asosiy xususiyatlar режа 4. o‘rta asrlarda g‘arb va sharq axloqshunosligidagi asosiy yo‘nalishlar va ta‗limotlar. ахлоқ ҳақида ахлоқ «хулқ» сўзининг кўплиги бўлиб, инсонда шаклланадиган хулқ-атворни билдиради. баъзи уламолар ахлоқни «ироданинг одати» деб таъриф қилган. яъни, ирода ўзига бир нарсани одат қилиб олса, ўша ахлоққа айланган бўлади. ахлоқ инсон ва жамият ўртасидаги объектив аълоқадорлик туфайли келиб чиқадиган, шахсий ва умумий...

Bu fayl PDF formatida 8 sahifadan iborat (1,0 MB). "etika fanining predmeti va mohiyati"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: etika fanining predmeti va mohi… PDF 8 sahifa Bepul yuklash Telegram