классик иқтисодий мактаб

DOCX 9 стр. 36,7 КБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 9
5-мавзу: классик иқтисодий мактаб. режа: 1. а. смит назарий қарашларининг хусусиятлари 2. а. смит микроиқтисодиёт фаниниг асосчиси 3. д. рикардо иқтисодий таълимоти. меҳнатнинг қиймат назарияси 4. ж.б. сэй иқтисодий қарашларининг мазмуни 5. т. мальтус иқтисодий ғояларининг йўналишлари адабиёт: 1. iqtisodiy ta’limotlar tarixi: o’quv qo’llanma / sh. toshmatov, n.i. xasanxonova –t.: iqtisodiyot dunyosi, 2020. 159-183 betlar 2. история экономических учений : учебник / я.с. ядгаров. — 4-е изд., перераб. и доп. — м.: инфра-м, 2018. с. 131-165 3. history of economic thought: a critical perspective i e. k. hunt and mark lautzenheiser; foreword by robin hahnel.-3rd ed. new york. m.e. sharpe, inc., 2011. p. 23-125 4. history of economic thought http://www.hetwebsite.net/het/thought.htm 1. а. смит назарий қарашларининг хусусиятлари xviii асрнинг иккинчи ярмида классик иқтисодий мактаб британиялик олимлар а.смит ва д.рикардо асарларида энг юксак чўққига кўтарилди. бу ҳол тасодифий эмас эди, чунки бу олимлар яшаб ижод этган даврда англияда чуқур иқтисодий, социал ва …
2 / 9
ага ўтишга яқин турар эди. англия саноат инқилоби арафасида эди. мамлакатнинг саноат маҳсулотлари жаҳон бозорида юқори баҳоланган ва талаб тобора ортган, аммо давлат томонидан киритилган савдо-сотиқдаги протекционизм сиёсати, феодализм давридаги бир қанча тартиб ва чеклашлар, қонунлар давр талабига жавоб бермай қўйди, уларнинг борлиги капитализм ривожига тўсқинлик қилар эди. англия саноати эгалари эркин соҳибкорлик фаолиятини кучайтиришни, феодализм қолдиқларини тугатишни талаб қиларди. шу сабабли соҳибкорлар синфи янги капиталистик ишлаб чиқариш усулини илмий жиҳатдан тўла таҳлил қиладиган иқтисодий таълимотларга муҳтож эди. шундай қилиб, xviii асрнинг иккинчи ярми ва xix асрнинг биринчи чорагида буюк британияда бошқа давлатларга нисбатан иқтисодий ғояларнинг ривожланиши учун ниҳоятда қулай шароитлар юзага келди, бу ғоялар а.смит ва д.рикардо таълимотларида ўз аксини топди. бу олимлар ўзларидан аввалги меркантилизм, илк классик мактаб ва физиократизм ғояларини мукаммал ўрганиб, шулар асосида янги иқтисодий мактабнинг шаклланишини ниҳоясига етказдилар. аслини олганда улар бозор иқтисодиёти асосини яратдилар. саноат инқилоби дастлаб енгил саноатда, хусусан, тўқимачилик соҳасида бошланди ва …
3 / 9
кўмирдан фойдаланиб, домна печидан нисбатан сифатли ва кўпроқ миқдорда металл олиш йўлини топди. ж.уилкинсон ҳамма нарса, кўприк, қувур ва ҳатто пароход ҳам металлдан бўлиши керак, деган ғояни илгари сурди. темирдан пароход ясалганида унинг сувда сўза олишига хеч ким ишонмади. саноат инқилоби иқтисодиёт ва ижтимоий ҳаётда кескин ўзгаришларга олиб келди. 1701-1802 йиллар оралиғида тўқимачилик ривожи туфайли англияда пахта толасидан фойдаланиш 6000 фоизга ўсди. 1788-1838 йилларда чўян эритиш 68 минг тоннадан 1347 минг тоннагача ошди. сиёсий соҳада ҳам муҳим ўзгаришлар рўй берди, демократик, парламентар институтлар юзага кела бошлади. лекин шуни ҳам айтиб ўтиш керакки, бу инқилобий ўзгаришларни ҳамма ҳам тўла тушуниб етмади. масалан, а.смит машина ва фабрикаларни кўргани ҳолда мануфактурани қўллади, англия келажаги қишлоқ хўжалиги билан боғлиқ деб ўйлади. 2. а. смит микроиқтисодиёт фаниниг асосчиси адам смит (1723-1790) шотландиянинг керколди шаҳрида божхона амалдори оиласида дунёга келди. глазго ва оксфорд университетларида таълим олди, у ерда фалсафа, адабиёт, тарих фанлари билан бирга физика ва …
4 / 9
акллантиришга катта таъсир қилди. у 1766 йилда ўз юртига қайтди ва ўзининг бош асари - «халқлар бойлигининг табиати ва сабаблари тўғрисидаги тадқиқот»ни ёзишга киришди, бу асар 1776 йил мартда лондонда чоп этилди. асарда инсоният томонидан илгари яратилган иқтисодий билимлар мужассамлаштирилди ва умумий назарий принциплар асосида нисбатан батартиб иқтисодий фанлар тизимига айланди. а.смитнинг бу асари беш китобдан иборат бўлиб, биринчисида қиймат ва қўшимча даромад муаммолари тадқиқ этилди, иккинчисида - капитал жамғарилишининг шаклланиши даврида европанинг иқтисодий ривожланиши, учинчисида - турли халқларда фаровонлик, капитализм тараққиётининг тарихий шарт-шароитлари, тўртинчисида - меркантилизм ва физиократларнинг таълимотига муносабати, бешинчисида эса давлат молия тизими тадқиқ этилган. бу ажойиб асар а.смит тириклигидаги даврда тўрт марта, ўлимидан кейин аср охиригача уч марта такроран нашр этилди. бу асардаги хулосалар кенг жамоатчиликни фақат англиядагина эмас, балки чет элларда ҳам қизиқтириб қолди. россияда бу асарнинг таржимаси биринчи марта 1802-05 йилларда чоп этилди. ўсиб бораётган соҳибкорлар учун бу асар айниқса асқотди, феодализм қолдиқларини тугатиш …
5 / 9
ак, шундай ҳулоса қилиш мумкинки, аграр соҳа устун (бу хато). методологик жиҳатдан бу тадқиқот иқтисодий либерализм концепциясига, яъни физиократларнинг табиий тартиби, янада аниқроқ бозор иқтисодиёти муносабатларига асосланади. олим ўз асарлари ва тадқиқотларида одамлар баъзи бир шундай табиий ҳусусиятларга эгаки, улар ижтимоий тузумга боғлиқ эмас, деган ҳулосага асосланади. ана шундай ҳусусиятлардан бири - эгоизм (худбинлик) бўлиб, одамлар ўз хўжалик фаолиятларида унга амал қиладилар. аммо айрим шаҳснинггина манфаатлари жамият манфаатларига мос тушади, деб уқтиради у. ҳар бир одам ўз шаҳсий манфаатини кўзда тўтади, аммо бу ҳолатда кўп бошқа ҳолатлардаги каби, у «кўринмас қўл» томонидан унинг ниятида ҳам бўлмаган мақсад сари йуналтирилади... ҳозирги даврда барчага яхши маълум бўлган «кўринмас қўл» ибораси билан бирга «иқтисодий одам» тушунчаси ҳам киритилди. унга кўра , шаҳсий манфаатлар туфайли савдо ва алмашув жараёни амалга ошади. «менга керак бўлган нарсани берсанг, мен сенга керак бўлган нарсани бераман», қабилида, яъни шаҳсий манфаатларнинг талабини қондириш йўли тутилади, яъни гап кимнингдир саҳийлигида …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 9 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "классик иқтисодий мактаб"

5-мавзу: классик иқтисодий мактаб. режа: 1. а. смит назарий қарашларининг хусусиятлари 2. а. смит микроиқтисодиёт фаниниг асосчиси 3. д. рикардо иқтисодий таълимоти. меҳнатнинг қиймат назарияси 4. ж.б. сэй иқтисодий қарашларининг мазмуни 5. т. мальтус иқтисодий ғояларининг йўналишлари адабиёт: 1. iqtisodiy ta’limotlar tarixi: o’quv qo’llanma / sh. toshmatov, n.i. xasanxonova –t.: iqtisodiyot dunyosi, 2020. 159-183 betlar 2. история экономических учений : учебник / я.с. ядгаров. — 4-е изд., перераб. и доп. — м.: инфра-м, 2018. с. 131-165 3. history of economic thought: a critical perspective i e. k. hunt and mark lautzenheiser; foreword by robin hahnel.-3rd ed. new york. m.e. sharpe, inc., 2011. p. 23-125 4. history of economic thought http://www.hetwebsite.net/het/thought.htm 1. а. смит на...

Этот файл содержит 9 стр. в формате DOCX (36,7 КБ). Чтобы скачать "классик иқтисодий мактаб", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: классик иқтисодий мактаб DOCX 9 стр. Бесплатная загрузка Telegram