g‘arb falsafasining ustuvor yo‘nalishlari va ularning fan taraqqiyotiga ta’siri

PPTX 26 pages 565.0 KB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1 / 26
3-mavzu: g‘arb falsafasining ustuvor yo`nalishlari va ularning fan taraqqiyotiga ta’siri reja: antik davr ( yunoniston) falsafasi o‘rta asr g‘arbiy yevropa falsafasi. (foma akvinskiy, vilyam okkom, rodjert bekon) uyg‘onish davri falsafasi. (j.buruno, n.koopernik, n.kuzanskiy). xvii asr g‘arbiy yevropa falsafasi. (frensis bekon, tomas gobbs, rene dekart, spinoza, jon lokk) mustakil ta’lim: xviii asr g‘arbiy yevropa falsafasi.(jorj berkle, david yum, jan jak russo, volter, lametri, didro, golbax, gelvinskiy) xviii-xix asr nemis falsafasi. (immanuel kant, i.fixte, gegel, feyyerbax) xix asrdagi ijtimoiy taraqqiyot, noklassik falsafaning shakllanishi va rivojlanishi. (o.kont, spenser, e.max, nitsshe, bergson) xx asr – xxi asr boshidagi g‘arb falsafasi. (ch.pirs, d.dyum va boshqalar) 2 qadimi sharq va g‘arb falsafasi vujudga kelishi va rivojlanishining umumiy qonuniyatlari: falsafiy tafakkur sharqda ham, g‘arbda ham ijtimoiy ongning dastlabki shakli si- fatida mifologiya negizida vujudga келган. sharq va g‘arb fayla- suflari narsa va ho- disalarni o‘rganish, tushuntirishning o‘ziga xos metodlarini yarat- ganlar (dialektika, метафизика, маевтика ва ҳоказо). qadimgi …
2 / 26
и- лик, ғарб фалсафасида эса, бу платон, суқрот, элей мактаби). sharq va g‘arb falsa- fasi rivojlanishining umumiy qonuniyati uning metodologik ahamiyat kasb etuvchi haqiqiy ilmiy bilimga erishish yo‘lida ilmiy izla- nishlar olib боришидир. қадимги юнон (антик) фалсафасининг ривожланиш даврлари суқротгача бўлган давр (эра. vii-v аср) уларнинг асосий муаммоси табиат ҳодиса-ларини тушунтириш, космос моҳияти, теварак-атроф, борлиқнинг келиб чиқиши эди, фалсафа услуби – ўз дунеқарашини баён қилиш ва уларни догмага айлантириш «суқротгача бўлган файласуфлар, бу даврнинг вакиллари»  милет мактаби – «физиклар» фалес, анаксимандр, анаксимен  эфеслик гераклит  элей мактаби  атомчилар (демокрит, левкипп)  барча бошқа файласуфлар  классик (мумтоз) суқрат даври (эр.ав. v аср ўртаси iv охири - қадим юнон фалсафасининг гуллаб-яшнаган давр) фалес (эрамиздан олдинги 624-547 йиллар), у милет шаҳрида истиқомат қилгaн. дунёнинг асосида сув ётади, ҳамма нарса сувдан келиб чиқади ва яна сувга айланади. анаксимен (эрамиздан олдинги 588-525 йиллар) ҳавони ҳамма нарсанинг асоси деб тушунган. ҳаво қуюқлашса …
3 / 26
тлаб сув билан қопланган бўлиб, осмон олови таъсирда сувнинг бир қисми буғланиб, қуруқлик пайдо бўлган. бу буғланишлар шамолнинг эсишини келтириб чиқарди. шамол, қуёш ва ой халқаларининг айланишини сабабчиси бўлган ва худолар оламининг пайдо бўлиши унинг ривожланишида иширок этмаган. фалес каби ҳам жон моддий дейди. чунки жоннинг ҳаракати ҳавога ўхшашдир дейди. унинг таълимотини замондоши, шогирди анаксимен давом эттирди. гераклит (эрамиздан аввалги 520-460 йиллар) кичик осиёнинг ғарбий қирғоғидаги эфес шаҳрида заргар оиласида дунёга келган. оламда ҳамма нарса ҳаракатда. «оқар сувга бир сонияда икки марта тушиш мумкин эмас, чунки сув ҳар дақиқада янгиланиб туради». оламда турғунлик йўқ. ҳаракат бутун табиатга, барча жисм ва ҳодисаларга хосдир. абадий ҳаракат — абадий ўзгаришдир. ҳаракат қарама-қаршилик асосида содир бўлади. «кураш ҳамма нарсанинг отаси, ҳамма нарсанинг подшосидир» асосий қарашлари оламнинг бошланғич асосини олов деб ҳисоблаган; қарама-қаршиликлар бирлиги ва кураши қонунини яратган-диалектиканинг асосий қонуни (гераклитнинг муҳим фалсафий кашфиётларидан); бутун олам доимий ҳаракат ва ўзгаришда деб ҳисоблаган (ариқдан оққан сувга …
4 / 26
ги учун меёридир». инсон онгидан ташқарида ҳеч нарсанинг бўлиши мумкин эмас; пифогор замондошларидан бири борлиқ ва билишнинг нисбийлиги ҳақидаги фикрни баён этувчи «иккиёқламали нутқ» асарининг муаллифи деб эътироф қилинади. («касаллик касал учун ёмон, шифокор эса яхши»; «ўлим ўлаётган киши учун ёмон, бироқ гўрков ва мурдашуй учун яхши») инсонни ҳар қандай вазиятда ютуққа эришишга чорлайди. ҳеч нарса мутлақликка даъвогар бўла олмайди; инсон учун бугун нима яхши бўлса, демак у ҳақиқатан ҳам ҳозир ёмон ва зарарлидир; агар эртага бугун яхши нарса ёмон бўлса, демак у ҳақиқатан ҳам ҳозир ёмон ва зарарлидир; бизни ўраб турган барча нарсалар инсоннинг ҳиссий идрокига боғлиқ («соғлом одам учун ширин нарса, касал одам учун аччиқдир»); ўз даврига нисбатан пифогорнинг худоларга нисбатан муносабати ҳам инқилобийдир. «худолар ҳақида мен ҳеч нарса билмайман, чунки жуда ҳам кўп нарса уларни билишга тўсқинлик қилади»,-масала ниҳоятда мураккаб, инсон умри эса ниҳоятда қисқа. бизни ўраб турган олам нисбий; объектив (ҳақиқий) билимга эга бўлиш мумкин эмас; …
5 / 26
имотига кўра, табиат - ўзгармас ва ҳаракатсиздир, «ҳамма нарса ердан униб чиқади ва пировардида яна ерга қайтади». биз ҳаммамиз ердан туғилганмиз ва ерга айланамиз». ксенофан қадимги юнон файласуфларидан биринчи бўлиб, билишнинг имконияти ва чегараси ҳақида фикр юритган. бу қадимги юнон гносеологиясининг ривожига туртки бўлди. қадимги юнон маданиятида софистлар фалсафаси катта ўрин тутади. софистлар антропология (инсон ҳақидаги фан) ва гносеология (билиш тўғрисидаги фан) муаммолари билан шуғулланган. софистлар янги касбларнинг моҳир усталари, яъни ўқитувчилар, дипломатлар, нотиқлар, суд маҳкамаларида ишловчи мутахассислардан иборат бўлиб, ҳақиқат, осойишталик, адолат ўрнатишга хизмат қилган. суқрот (эрамиздан олдинги 469-399 йиллар.) «афлотун менинг дўстим, бироқ ҳақиқат ундан устун.» суқрот (милоддан аввалги 469-399 й). софистикага алоқадор файласуфлардан бири. хусусиятлари суқрот фаолиятининг тарихий аҳамияти суқрот йирик фалсафий асарларни яратмаган бўлсада, тарихга буюк колемист, (баҳсга чорловчи) донишманд, файласуф-педагог сифатида ном қолдирган. билимни тарқатишга, фуқароларнинг маърифатли бўлишга хайриҳоҳ бўлган; суқрот яратган ва қўллаган асосий метод «майевтика» номини олди. унинг моҳияти шундаки, мантиқий усуллар, қарши …

Want to read more?

Download all 26 pages for free via Telegram.

Download full file

About "g‘arb falsafasining ustuvor yo‘nalishlari va ularning fan taraqqiyotiga ta’siri"

3-mavzu: g‘arb falsafasining ustuvor yo`nalishlari va ularning fan taraqqiyotiga ta’siri reja: antik davr ( yunoniston) falsafasi o‘rta asr g‘arbiy yevropa falsafasi. (foma akvinskiy, vilyam okkom, rodjert bekon) uyg‘onish davri falsafasi. (j.buruno, n.koopernik, n.kuzanskiy). xvii asr g‘arbiy yevropa falsafasi. (frensis bekon, tomas gobbs, rene dekart, spinoza, jon lokk) mustakil ta’lim: xviii asr g‘arbiy yevropa falsafasi.(jorj berkle, david yum, jan jak russo, volter, lametri, didro, golbax, gelvinskiy) xviii-xix asr nemis falsafasi. (immanuel kant, i.fixte, gegel, feyyerbax) xix asrdagi ijtimoiy taraqqiyot, noklassik falsafaning shakllanishi va rivojlanishi. (o.kont, spenser, e.max, nitsshe, bergson) xx asr – xxi asr boshidagi g‘arb falsafasi. (ch.pirs, d.dyum va boshqalar) 2 qadimi sh...

This file contains 26 pages in PPTX format (565.0 KB). To download "g‘arb falsafasining ustuvor yo‘nalishlari va ularning fan taraqqiyotiga ta’siri", click the Telegram button on the left.

Tags: g‘arb falsafasining ustuvor yo‘… PPTX 26 pages Free download Telegram