mushak to’qimasi klassifikatsiyasi va tuzilishi

PPTX 36 pages 22.4 MB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1 / 36
powerpoint presentation маъруза: mushak to’qimasi klassifikatsiyasi va tuzilishi. маъруза режаси: 1. классификация. 2. кўндаланг-тарғил скелет мушак тўқимаси. 3. юрак мушак тўқимаси. 4. силлиқ мушак тўқимаси. 5. мионейрал мушак тўқимаси. маърузачи, катта ўқитувчи: мадаминова гўзал ибрагимовна мушак тўқималар турлари келиб чиқиши i. кўндаланг-тарғил (толали) мушак тўқимаси 1. скелет мушак тўқимаси миотомдан 2. юрак мушак тўқимаси спланхнотом висцерал варағидаги миоэпикардиал пластинкадан. ii. силлиқ (хужайрали) мушак тўқимаси 1. томирлар ва ички аъзоларнинг силлиқ мушак тўқимаси. спланхнотом мезенхимасидан. 2. нейрал табиатли мушак тўқимаси (кўз камалак пардаси-нинг мушаклари) 3. миоэпителиал мушак хужайраси кўз косаси деворидаги нейрал муртак ҳужайра-ларидан экзокрин безларда скелет мушак тўқимасининг гистогенез даврлари: а-миобластик, б-миосимпластик, в-мушак найчалар, г-етук мушак толаси, 1–миосателлитоцит, 2 – ядро, 3 – миофибриллалар mushak to’qimasi xillari mushakni mofo-funksional farqlari mushakni morfo-funksional farqlari. skelet mushagi tolalari tuzilishi кўндаланг-тарғил мушак толалари. ҳар бир мушак толаси филаментлардан ташкил топган кўп сонли миофибриллалардан иборат. ҳар бир мушак толаси эмбрионал ривожланишда ҳужайраларнинг қўшилиши натижасида …
2 / 36
ирида «бошча» (b) сифатида тасвир-ланган глобуляр зона мавжуд. миозин филаментлар тутамлар ҳосил қилади, улардан тартибли интервал билан бошчалар чиқиб туради. миосимпласт триадалари компонентлари. а – т-система. б – агрануляр эндоплазматик тўр, г – триада – электрон микроскопия. 1-симпласт плазмолеммаси, 2-митохондриялар, 3-миофибриллалар, а-кўндаланг найчалар, б-«катакчалар» т-системалар, в-терминал цистерналар, г-найсимон элементлар, д-тўрсимон элемент. саркомер тузилиши. мушак қисқариши механизми. юқоридан ўнгда ҳар бир мушак толасидаги ҳаракатлантирувчи нерв охирги майда тармоқлари кўрсатилган. ҳаракатлантирувчи нерв охирларидан бирининг тузилиши марказда кўрсатилган. аксоннинг терминал қисми мушак толаси плазмолеммасига ботиб кирувчи ва у билан синапс ҳосил қилувчи кўп сонли ўсмалар сақлайди. қисқариш ацетилхолин медиаторининг синаптик пуфакчалардан ажралишидан бошланади, бу эса сарколемма ўтказувчанлигини оширади. сарколемма бўйлаб тарқалиш жараёни унинг инвагинациясини (т-найчалар) қўшганда саркоплазматик тўрга ўтказилади. mushak qisqarish jarayoni mushak qisqarish mexanizmi mushak qisqarish mexanizmi. мушак қисқариши са+ нинг тропонин билан боғланишида содир бўлади, бунда актинда миозин билан боғланиш учун жой очилади. миозин бошчалари актин билан боғланади, атф адф га …
3 / 36
ди. бунинг натижасида i-диск ва н-зоналарнинг узунлиги камаяди. а-диск узунлиги ўзгармайди. саркомерлар электрон микроскопияси юқорида – бўшашганда, пастда – қисқарганда. yurak mushagi. юрак мушаги: 1 – кардиомиоцитларнинг ядролари, 2 –оралиқ дисклар, 3 – кўндаланг чизиқлар. 1 2 3 юрак мушаги (бўйлама кесими). мушак толаларининг тармоқланиши ва улар орасидаги аностомозлар кўринади. ишчи кардиомиоцит – чўзилган шаклли ҳужайра. ядро марказда жойлашган, ядро яқинида голжи комплекси ва гликоген доналари кўринади. миофибриллалар орасида кўп сонли митохондриялар ётади. оралиқ дисклар кардиомиоцитларнинг мустахкамланишига ва улар бўялишини синхронизациясига хизмат қилади. секретор кардиомиоцит. секретор кардиомиоцитнинг ҳамма асосий ҳужайра органеллалари кўринади. ядро (я) майда дисперс хроматин сақлайди, перинуклеар зонада эса донадор эндоплазматик тўр (эт) мебраналари, голжи комплекси бундан ташқари атриал натрийуретик пептид сақловчи кўп сонли электрон зич гранулалар (г) жойлашади. ҳужайра перифериясида чизиқли миофибриллалар (мф) ва уларнинг қисқаришини таъминловчи митохондрия занжирлари (м) жойлашади. атипик кардиомиоцитлар: а(пейсмекер) – синус тугун -юрак олди ритм ҳайдовчиси; б – гис тутамининг ўтказувчи кардиомиоцити; …
4 / 36
5 – ҳужайра маркази, 6–митохондриялар, 7 – зич таначалар, 8 – мио-фибриллалар, 9 –ҳужайра-лараро алоқа: а – базал мембрана, б – плазмолемма, в- десмосома, г – нексус, д – кавеолалар, е – везикулалар. silliq mushak qisqarishi силлиқ мушак тўқимаси. стрелкалар билан мушак ҳужайраларининг ядролари кўрсатилган. силлиқ мушакли ҳужайралар. марказда йирик ядро, унинг атрофида митохондриялар, эндоплазматик тўр ва голжи комплекси. актин филаментлари ҳужайранинг бўйлама ўқи бўйлаб жойлашган, зич таначаларга мустахкамланган. миоцитлар орасида ёриқсимон алоқа мавжуд. силлиқ мушак ҳужайрасининг қисқартирувчи аппарати. зич таначалар альфа-актинин сақлайди, булар кўндаланг-тарғил мушак z-чизиқнинг аналогларидир. саркоплазмада улар оралиқ филаментларнинг тўри билан боғланган. актин иплари зич таналарга махкамланган, миозин филаментлари қисқаришда шаклланади. силлиқ миоцитларнинг қисқариш схемаси: юқорида – релаксацияланган, пастда – қисқарган силлиқ миоцитлар. silliq mushak regeneratsyasi skelet mushak tolalarida mitoz jarayoni kuzatilmasada, ularda chegaralanmagan regeneratsya kuzatiladi. mushak tolasi sarkolemmasida joylashgan mezenxima hujayralari – miosatellit (yo’ldosh) hujayralari regeneratsya manbai hisoblanadi. image1.png image2.png image3.png image4.png image5.png image6.png image7.png image8.png …
5 / 36
mushak to’qimasi klassifikatsiyasi va tuzilishi - Page 5

Want to read more?

Download all 36 pages for free via Telegram.

Download full file

About "mushak to’qimasi klassifikatsiyasi va tuzilishi"

powerpoint presentation маъруза: mushak to’qimasi klassifikatsiyasi va tuzilishi. маъруза режаси: 1. классификация. 2. кўндаланг-тарғил скелет мушак тўқимаси. 3. юрак мушак тўқимаси. 4. силлиқ мушак тўқимаси. 5. мионейрал мушак тўқимаси. маърузачи, катта ўқитувчи: мадаминова гўзал ибрагимовна мушак тўқималар турлари келиб чиқиши i. кўндаланг-тарғил (толали) мушак тўқимаси 1. скелет мушак тўқимаси миотомдан 2. юрак мушак тўқимаси спланхнотом висцерал варағидаги миоэпикардиал пластинкадан. ii. силлиқ (хужайрали) мушак тўқимаси 1. томирлар ва ички аъзоларнинг силлиқ мушак тўқимаси. спланхнотом мезенхимасидан. 2. нейрал табиатли мушак тўқимаси (кўз камалак пардаси-нинг мушаклари) 3. миоэпителиал мушак хужайраси кўз косаси деворидаги нейрал муртак ҳужайра-ларидан экзокрин безларда скелет мушак ...

This file contains 36 pages in PPTX format (22.4 MB). To download "mushak to’qimasi klassifikatsiyasi va tuzilishi", click the Telegram button on the left.

Tags: mushak to’qimasi klassifikatsiy… PPTX 36 pages Free download Telegram