turkiston xalqlarining ozodligi va erki uchun olib borgan kurashlari. xix asrning ikkinchi yarmi - xx asr boshlarida o'rta osiyo xalqlari madaniyati. jadidchilik

PPT 16 стр. 1,1 МБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 16
слайд 1 www.arxiv.uz turkiston xalqlarining ozodligi уа erki uchun оlib borgan kurashlari. xix asrning ikkinchi yarmi - хх аsr boshlarida o‘rta osiyo xalqlari madaniyati. jadidchilik. reja: chor rossiyasining o’rta osiyoni bosib olishi va uning mustamlakachilik mohiyati. turkiston xalqlarining chorizm zulmiga qarshi ozodlik kurashlari. 1916 yil qozg'oloni. turkistondagi ma'naviy hayot. jadidchilik harakati va uning mazmun, mohiyati. www.arxiv.uz turkistonning rossiya imperiyasi tomonidan bosib olinishi to’rt bosqichda ro’y berdi. iv bosqich -1880 yil oxiridan to 1885 yilga qadar davom etdi. 1881 yilda go’ktepa (ashxobod) qal'asi bosib olindi, 1885 yilda esa ingliz ofitserlari qo’mondonlik qilgan afg'on otryadlari tor-mor etildi. iii bosqich-1873 yili fevralidan to 1879 yil avgust oyigacha davom etdi. 1873 yili xiva, 1876 yil namangan bosib olindi. go’ktepa qal'asini qamal qilayotganida chor qo’shinilari mag'lubiyatga uchradi. ii bosqich- 1865 yildan boshlanib, 1868 yilga qadar davom etadi. 1865 yilda toshkent., 1866 yilda xojand, o’ratepa, jizzax, 1968 yilda samarqand va kattaqo’rg'on shaharlari bosib olindi. i bosqich …
2 / 16
ваффакиятсизликка учради. xviii-xix аср­нинг биринчи ярми давомида рус хукумати пётр i орзуларини амалга оши­риш йўлида унинг васиятларини бажариб, қипчоқ даштларини ўзига буйсун­дирди ва у ерда харбий истехкомлар бунёд этди. бу даврда россия учун саноатни ривожлантириш, уни хом-ашё билан таъминлаш ва ишлаб чиқарил­ган махсулотни сотиш учун янги бозорлар излаш кечиктирилмас вазифа бў­либ қолди. www.arxiv.uz www.arxiv.uz юришнинг бошланиши россия қозоғистон ерларида ҳарбий истеҳкомлар қуришга маблағни аямай сарфлайди. 1734 йилда оренбург губерниясининг котиби и. кириловнинг зиммасига қалъалар қуриш, аввал бухорога, кейинчалик ҳиндистонга савдо карвони олиб бориш баҳонасида теварак-атроф ва йўллар харитасини чизиш, руда ва олтин қидиришни йўлга қўйиш вазифаси юкланади. 1742 йилда қурилган оренбург шаҳри ўзбек хонликлари ҳудудига кириб келиш йўлида ҳам ҳарбий, ҳам иқтисодий истеҳком бўлиб хизмат қилди. туркистонни ҳарбий куч билан босиб олиш ниятида россия империяси фақат 18 асрнинг ўзида қозоғистон ҳудудида юздан ортиқ катта-кичик ҳарбий истеҳкомлари қурдиради. шимоли-шарқий каспийбўйи ерларида ўз мавқеини мустаҳкамлаш мақсадида ново-александровск (ҳозирги тўрткўл) ҳарбий истеҳкомини барпо …
3 / 16
идан хавфсираган ҳолда ўрта осиё ва қозоғистон ўлкаларини тезроқ босиб олиб, ўз мустамлакасига айлантириш ниятидан қайтмай, ҳарбий изланишларини тинимсиз давом эттиради xix асрнинг 2-ярмида чор россияси ўзининг тиш-тирноғича куроланган қўшинлари билан туркистон халкларини бўйсундириш ва жонажон ватанимиз­ни руслар босиб олиб, унга эгалик килиш максадида харбий юришларини бошлади. олдиндан белгиланган режа асосида рус қўшинларининг хужуми қўқон хонлигига каратилди. замонавий куроллар билан таъминланган 2850 кишилик рус қўшини генерал перовский бошчилигида 1853 йил июл ойида оқмачит қалъасига хужум килди. оддий қуроллар билан қуроланган 400 га яқин қалъа химоячилари 20 кун давомида душман хужумини қайтариб, мардлик, жасурлик, ватанпарварлик тимсоли бўлиб тарихга кирдилар. 1864 йил октябрда генерал черняев бошчилигидаги рус кушинларининг тошкентга хужуми мувффакиятсизликка учрагач, улар ниёзбек калъасини эгаллаб, чирчик дарёсидаги тугонни бузиб ташладилар ва шахарга сув чикмай колди. 1865 йил май ойида руслар тошкент шахрига янгитдан хужум бошладилар. химоячиланинг фидокорлиги, мулла алимуулнинг тадбиркорлиги янги харбий куроллар ва ва мунтазам харбий кушин олдида ожиз эди. …
4 / 16
қилиб оқизган генераллар черняев, скобелев, ионов, куропаткин, ивановларни қаттиқ қоралашган. «черняев ашаддий шовинист эди. унинг назарида, қўқон хонлигида яшаган ўзбеклар, қирғизлар, қипчоқлар ва бошқа халқлар фақат тўн (чопон) кийганликлари учунгина қириб ташлашга лойиқ»,- деб ёзган эди тарихчи зобит кастелская. «скобелев ивановни зуғумга олгач,- деб ёзади б. наливкин,- у қўл остидаги аскарларини ҳужумга бошлаб, эмизикли болаларгача чопиб ташлади»... чор россиясининг маъмурлари, ҳарбий губернаторлари туб ерли халқни қаттиқроқ эзиш мақсадида маҳаллий амалдорлар, бойлар, қозилар, савдогарлар, судхўрлар билан тил бириктириб ҳаракат қилдилар. хонликлар олий ҳукмдорларининг бошини маккорлик билан силаб, ўзлари томон оғдиришга интилдилар. чунончи, россия подшоси бухоро ҳукмдори амир саид музаффархонга (1860-1885) генерал-адъютант юксак ҳарбий унвонини, бухоро амирлари абулаҳад ва сайид олимхонга генерал, хива хони муҳаммад раҳимхонга (1865-1910) генерал-маёр ҳарбий унвонларини берди. мустамлакачилар бундай унвонлар ва арзимас совға-саломлар эвазига маҳаллий халқни бемалол эзиш ихтиёринигина эмас, унинг раҳбарлари хақ-ҳуқуқларини ҳам сотиб олган эдилар. бу ҳам камлик қилгандай чоризм истилосига қаршилик кўрсатганликлари учун бухоро ва …
5 / 16
ари қуролсиз халқни раҳмсизларча қирғин қилади. тошкентдан ҳоким сабдалхўжа бошчилигида 8 минг аскар ва кўнгилли оқмачитни қайта қўлга олиш учун қаттиқ жанг олиб боради. бироқ истилочилар уруш тажрибасига эга бўлишлари билан бирга тиш-тирноғигача қуролланган эдилар. ватанпарварлар жангда 192 кишидан айрилиб, яраланган 92 жангчини туя, от, арава ва эшакларга ортиб ғазаб ва алам билан орқага чекинишга мажбур бўладилар. қўқон хонлиги оқмачитни рус босқинчиларидан қайтариб олиш учун яна қўшин юборади. 1853 йилнинг охирида ёқуббек қўмондонлигида 13000 кишидан иборат юрт ҳимоячилари ғанимлар билан қаттиқ жанг олиб борадилар. атоқли тарихчи олим ҳ. зиёев «чоризм истилоси» деган мақоласида босқинчилар 55 кишини йўқотганлари ҳолда юрт ҳимоячиларидан икки мингга яқин киши ўлдирилди ва яраланди. чор россиясннинг истилочи қўшинлари 1860 йилдан бошлаб 6-7 йил мобайнида зўр бериб аввал пишпек, сўнгра тўқмоқ қалъасига ҳужум қилиб, замбарак ва милтиқлардан ўқ ёғдириб, қуролсиз, ҳимоясиз, бечора тинч аҳолини зор қақшатиб, бегуноҳ қон тўкадилар. бутун ўрта осиё халқлари босқинчилик уруши йўлини тўсиш учун …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 16 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "turkiston xalqlarining ozodligi va erki uchun olib borgan kurashlari. xix asrning ikkinchi yarmi - xx asr boshlarida o'rta osiyo xalqlari madaniyati. jadidchilik"

слайд 1 www.arxiv.uz turkiston xalqlarining ozodligi уа erki uchun оlib borgan kurashlari. xix asrning ikkinchi yarmi - хх аsr boshlarida o‘rta osiyo xalqlari madaniyati. jadidchilik. reja: chor rossiyasining o’rta osiyoni bosib olishi va uning mustamlakachilik mohiyati. turkiston xalqlarining chorizm zulmiga qarshi ozodlik kurashlari. 1916 yil qozg'oloni. turkistondagi ma'naviy hayot. jadidchilik harakati va uning mazmun, mohiyati. www.arxiv.uz turkistonning rossiya imperiyasi tomonidan bosib olinishi to’rt bosqichda ro’y berdi. iv bosqich -1880 yil oxiridan to 1885 yilga qadar davom etdi. 1881 yilda go’ktepa (ashxobod) qal'asi bosib olindi, 1885 yilda esa ingliz ofitserlari qo’mondonlik qilgan afg'on otryadlari tor-mor etildi. iii bosqich-1873 yili fevralidan to 1879 yil avgust oyigacha ...

Этот файл содержит 16 стр. в формате PPT (1,1 МБ). Чтобы скачать "turkiston xalqlarining ozodligi va erki uchun olib borgan kurashlari. xix asrning ikkinchi yarmi - xx asr boshlarida o'rta osiyo xalqlari madaniyati. jadidchilik", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: turkiston xalqlarining ozodligi… PPT 16 стр. Бесплатная загрузка Telegram