xarakter va uning aktsentuatsiyalari

PPTX 36 sahifa 1,3 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 36
xarakter to'g'risida umumiy tushuncha mavzu: maktab psixologiga xarakter aksentuatsiyasiga oid eslatma reja xarakter haqida umumiy tushuncha xarakterning o’sishida tarbiyaning roli xarakter aktsentuatsiyasi . xarakterlar har xilda bo’ladi 2 бизга маълумки, хар қандай одамлар бошқа одамдан ўзининг индивидуал психологик хусусиятлари билан ажралиб туради. бундан маълум бир одамга хос бўлган хислатлар назарда тутилади. характер хақида тушунча характер грекча сўздан олинган бўлиб айнан таржима қилганда «босилган тамға, муҳр» маъносини англатади. кундалик ҳаётимизда тилимизда «характер» сўзи энг кўп ишлатиладиган сўзлардан. уни биз доимо бировларга баҳо бермоқчи бўлсак, ишлатамиз. бу сўзнинг маъносини олимлар «босилган тамға» деб ҳам изохлашади. тамғалик аломатлари нимада ифодаланади ўзи? характер - шахсдаги шундай психологик, субъектив муносабатлар мажмуики, улар унинг борликка, одамларга, предметли фаолиятга ҳамда ўз- ўзига муносабатини ифодалайди. демак, «муносабат» категорияси характерни тушунтиришда асос ҳисобланади. шахс характери ўзгарувчан хусусиятга эга характер характер ва унинг тизими характер - шахсдаги шундай психологик, субъектив муносабатлар мажмуики, улар унинг борликка, одамларга, предметли фаолиятга ҳамда ўз- …
2 / 36
ан ҳаракатлари унинг к и м эканлигидан дарак беради. нутқининг хусусиятлари (баланд товуш билан ёки секин гапириши, тез ёки босиқлиги, эмоционал бой ёки жонсиз) ҳам характернинг йўналишини белгилайди. ташқи қиёфа - юзининг очиқ ёки тунд эканлиги, кўзларининг самимий ёки жохиллиги, қадам босишлари - тез ёки босик, майда қадам ёки салобатли, туриши бўларнинг ҳаммаси характерни ташқаридан кузатиб ўрганиш белгиларидир. бундан ташқари физиономика одам юз қирралари ва уларнинг бир-бирига нисбати орқали, хиромантия - қўл бармоқлари ва кафтдаги чизиқлар орқали, кўз ранги ва қарашлар, соч ва унинг хусусиятлари орқали ўрганишга ҳаракат қилинган. характер хусусиятлари shaxsning xarakteriga tegishli bo'lgan xususiyatlarni xarakter xislatlari deyiladi. xarakter xislatlari kishida tasodifiy uchraydigan xususiyat bo'lmay, balki kishining xulqidagi doimiy, barqaror xususiyatlar bo'lib, bu xususiyatlar shaxsning o'zigagina xos bo'ladi xarakter xislatlari xarakter va uning shakllanishi, namoyon bo'lishi uchun kishilarimizni o'rab olgan muhiti, turli faoliyatlarga turlicha munosabatlar, yashab turgan jamiyatimizdagi munosabatlar sabab bo'ladi. bu esa xalqimizda yangicha xarakter xislatlarining shakllanishiga, asrlar …
3 / 36
gingiz doim bir xilmi? 3 1 8 boshqotirma yechishni yoqtirasizmi? 1 4 9 badantarbiya bilan shug’ullanib turasizmi? 3 1 10 kayfiyatingiz tez-tez tushib turadimi? 1 4 11 jim-jitlikda ishlashni yoqtirasizmi? 4 1 12 1-tur ( 20 balldan kam);siz guruh ichida yurishni yoqtirmaysiz. jimlikni,tabiat qo’ynida sayohatni,do’stlar bilan uyda erkin suhbatlashishni maqul ko’rasiz. shuning uchun sizning do’stlaringiz sizni zerikarli deb hisoblashadi. 2-tur (20 - 25 ball):siz kerakli darajada ochiqko’ngilsiz , odamlar bilan tez chiqishasiz. lekin,xarakteringiz judayam o’zgaruvchan,quvnoq insonsiz. 3-tur (25 balldan ko’p): tanishlaringiz guruhda sizning o’rningizni, boshqalar bilan alishtirishishmaydi. hazilni o’z o’rnida qabul qila olasiz,boshqalarni kayfiyatini ko’tara olasiz.qiziqarli voqealar bilan,insonlarni kayfiyatini ko’tarasiz. natijalar 13 № намоён буладиган характерологик хусусиятлар мехнат фаолиятида намоён буладиган сифатлар инсонларга нисбатан муносабатлардаги сифатлар ўз-ўзига муносабатдаги сифатлар нарсалар ва ходисаларга нисбатан муносабатлардаги сифатлар 1 одоблилик 2 мехнатсеварлик 3 масъулиятли 4 камтарлик, камсуқумлилик 5 тартиблилик 6 ташаббускорлик 7 мехрибонлик 8 шарму-ҳаё 9 саранжон-саришталик 10. рахм-шафқатли 11. тежамкор 12. дангаса …
4 / 36
tarbiyalanadi. bolalarning xarakterini tarbiyalashda katta mas'uliyatli vazifa ota-onalar, o'qitllvchilar, bolalar bog'chalari, kasb-hunar kollejlari va internat-maktablar tarbiyachilari zimmasiga tushadi. pedagog bolalarda xarakterni tarbiyalayotganida ularda tarbiyalanadigan temperamentni bilishi, har bir temperamentning ijobiy va salbiy tomonlarini bilishi zarur maktab yoshida bola xarakterining shakllanishi davom etadi. lekin boshlang’ich sinflarda u uchun ota-ona va o’qituvchi fikri ustunroq yursa,o’rta sinflarda tengdoshlari va katta o’quvchilarining fikri ustunroq turadi. xarakterni shakllantirish 18 рахбар шахсларнинг салбий хулқ-атвор, уларнинг қўл остидаги ишчиларига қўполлик ва дағаллик қиладиган хусусиятлари хақида айтиб ўтган. шарқ мутаффакирларидан абу наср фаробий “фозил одамлар шахри” асарида фозил инсон тушунчаси комил инсон тушунчасига синоним бўлиб, шахс характерида интеллектуал-иродавий сифатларни шакллантириш ва ривожлантиришга эътибор қаратилиши лозим. чунки фозил одамларда бу хусусиятлар шаклланиши давр тақозосидир. абу наср фаробий ёлғончилик шундай иллатки, у одамни шарманда қилиб, бошқаларнинг унга нисбатан нафрат билан муносабатда бўлишига, биродарлари ишончининг йўқолишига олиб келади. бефойда, тушкунликка туширувчи ўй-хаёллардан узоқ бўлиш зарурдир. салбий сабаблар кишига ўз мақсадларини рўёбга …
5 / 36
онмайдиган, маъюс кайфиятда юрувчилардир. жуда кам ҳолатда атрофдагилар билан келишмовчиликка борадилар ва унда пассив иштирок этадилар. келишмовчилик ҳолатларида ўзларига таянч ва ёрдам қидирадилар, чунки улар шунга муҳтож бўладилар. кўпинча уларда дўстлик, ўз-ўзларига танқидий кўз билан қараш каби ижобий хусусиятлари билан кўзга ташланадилар. бундай одамлар ҳазил учун манба бўлиб ҳисобланади 2.хавотирланувчан тип бу типдаги инсонлар мулоқотга тез киришмайдиган, камгап, пессимистик кайфиятнинг устунлиги билан характерланадилар. улар асосан уйда ўтиришни афзал кўрадилар, атрофдагилар билан камдан кам ҳолатда келишмовчиликка борадилар, чегараланган ҳаёт тарзида яшайдилар. улар ўзлари билан дўстлашганларни жуда қадрлайдилар ва уларга бўйсинишга тайёрдирлар. ижобий хислатлари: жиддий, пок, виждонли, ўта адолатли. салбий хислатлари: фаол эмас, фикрлаш қобилияти суст, кам ҳаракат. 3.дистим тип келишмовчиликларга жуда кам ҳолатларда киришади, фаол қатнашмайди. атрофдагиларга формал талаблар қўйиб, хизматда ўзини бюрократ сифатида тутади. шу билан бирга сардорликни бошқаларга осонликча топширади. баъзида ўта саранжомликни даъво қилиш билан бошқаларнинг ғашига тегади. ижобий хислатлари: пок виждонли, сарамжон, жиддий, синчков, ишга умид билан …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 36 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"xarakter va uning aktsentuatsiyalari" haqida

xarakter to'g'risida umumiy tushuncha mavzu: maktab psixologiga xarakter aksentuatsiyasiga oid eslatma reja xarakter haqida umumiy tushuncha xarakterning o’sishida tarbiyaning roli xarakter aktsentuatsiyasi . xarakterlar har xilda bo’ladi 2 бизга маълумки, хар қандай одамлар бошқа одамдан ўзининг индивидуал психологик хусусиятлари билан ажралиб туради. бундан маълум бир одамга хос бўлган хислатлар назарда тутилади. характер хақида тушунча характер грекча сўздан олинган бўлиб айнан таржима қилганда «босилган тамға, муҳр» маъносини англатади. кундалик ҳаётимизда тилимизда «характер» сўзи энг кўп ишлатиладиган сўзлардан. уни биз доимо бировларга баҳо бермоқчи бўлсак, ишлатамиз. бу сўзнинг маъносини олимлар «босилган тамға» деб ҳам изохлашади. тамғалик аломатлари нимада ифодаланади ўзи? характ...

Bu fayl PPTX formatida 36 sahifadan iborat (1,3 MB). "xarakter va uning aktsentuatsiyalari"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: xarakter va uning aktsentuatsiy… PPTX 36 sahifa Bepul yuklash Telegram