gelmintozlarning tashhisoti, davolash va profiilaktikasi

PPT 44 sahifa 1,0 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 44
powerpoint presentation гельминтозларнинг ташхисоти, даволаш ва профилактикаси * * гельминт сўзи грекча «гельминс» сўзидан олинган бўлиб, «гижжа, қурт» деган маънони билдиради. улар келтириб чиқарадиган касалликлар гельминтозлар деб аталади. гижжаларнинг лотинча номланишига «оз» ёки «ёз» қўшимчасини қўшиб, улар келтириб чиқарадиган касалликлар номланади. гижжалар паразитар касалликлар (грекча «паразитос» - «текинхўр» деган маънони англатади) тоифасига кириб, инсонлар, ҳайвонлар, ўсимликлар тўқималари ва органлари ҳисобига ҳаёт кечирувчи организмлардир. * жаҳон соғлиқни сақлаш ташкилотининг маълумотига кўра, гельминтозларнинг дунёда тарқалиши қуйидагича: дунё аҳолиси сони 6 миллиард бўлса, гельминтозлар билан зарарланганлар сони 1,4 миллиард, яъни 23,3 % фоиз ёки ҳар 4 киши гельминтоз (гижжа) лар билан касалланган. гижжа касалликлари одамларда, ҳайвонларда ва ўсимликларда учрайди. ҳозирги кунда дунё бўйича одам организмида паразит (текинхўр)лик қилиб яшайдиган гижжаларнинг 270 дан ортиқ турлари маълум. лекин шулардан 40 турдаги гижжалар инсонларни одатдаги доимий ҳамроҳи ҳисобланади ва сезиларли зарарланиш ўчоқларини келтириб чиқаради. улардан ташқари, гижжалар ҳайвонлар, ўсимликлар ва бошқаларда учраб, инсонларга камдан-кам ва тасоддифий …
2 / 44
шига олиб келади * гельминтозларнинг эпидемиологик таснифи касаллик манбаи, юқиш йўли ва омилига қараб гельминтозлар 3 та гуруҳга бўлинади: геогельминтозлар биогельминтозлар контагиоз гельминтозлар * геогельминтозлар геогельминтозлар (грекча «гео» - ер, «гельминс» - гижжа, қурт) касаллик қўзғатадиган гижжаларнинг личинкалари тупроқда ривожланиб, сўнгра одам организмида балоғатга етади ва кўпаяди. улар ҳам 2 гуруҳга бўлинади: етилган личинкали тухумлар оғиз орқали одам организмига тушганда касаллик юқади. масалан: аскаридоз ва қилбош гижжалар. тухумлар тупроқда вояга етган личинкаларга айланади, оғиз орқали ва тери орқали организмга киради ва касаллик келтириб чиқаради, ҳаттоки ичак ичида ўзидан ўзига юқтириш (аутосуперинвазия) кузатилиши мумкин. масалан: анкилостома некатор ва стронгилоидоз. * биогельминтозлар биогельминтозлар (грекча сўздан олинган бўлиб, «био» - ҳаёт «гельминс» - гижжа, қурт) паразитнинг ривожланиши ва кўпайиши бир неча жонли, тирик организмда юз беради. бунда оралиқ, охирги – асосий ҳўжайин ажратилади. оралиқ ҳўжайин организмида паразитлар ривожланишининг дастлабки даври ўтади, асосий ҳўжайин организмида гижжалар ўсиб балоғатга етади. буларга тениаринхоз, тениоз, описторхоз, дифиллоботриоз, …
3 / 44
эхинококкоз ва альвеококкоз * сўрғичли чувалчанглар – трематодозлар описторхоз − [opisthorchis felineus] [opisthorchis viverrini] фасциолезлар − fasciola hepatica (the sheep liver fluke) and fasciola gigantica шистосомозлар − [schistosoma mansoni] [schistosoma haematobium] [schistosoma japonicum] [schistosoma mekongi] [schistosoma intercalatum] * энтеробиоз қўзғатувчиси – enterobius vermicularis ичак гельминтози, яширин клиник кечиши билан характерланади, ягона клиник белгиси – перианал соҳада қичишиш кузатилади (жинсий етилган урғочи гельминтларнинг тухум қўйиши ҳисобига). урғочи гельминтнинг ҳаёт давомийлиги 110 кун. инвазиянинг давомийлиги реинвазия ҳисобига узоқ вақтга чўзилиши мумкин. энтеробиоз қўзғатувчиси (острица) − enterobius vermicularis энтеробиоз қўзғатувчисининг ҳаёт цикли * острицалар ҳаёт циклининг асосий хусусиятлари: миграциясиз ривожланади инсон организми билан кучсиз контактда бўлади иммуногенлиги паст ичак фазасининг патогенлиги суст * энтеробиоз клиникаси ва ташхисоти клиникаси. урғочи острицанинг актив чиқишида касаллик перианал соҳа қичиши билан бошланади (юқишидан 35 кундан кейин). бироқ перианал соҳадаги қичишиш ўртача 5% беморларда кузатилади. манифест энтеробиоз умумий таъсирчанлик, ҳотира пасайиши, меҳнат қобилиятининг пасайиши, мактабда ўзлаштириш пасайиши, бош …
4 / 44
арта қабул қилиш учун (барча дозасини бирданига қабул қилиш мумкин), овқатдан кейин, кўп миқдордаги сув билан қабул қилинади. самарадорлиги – 92%. даволаш самарадорлигининг назорати даволаш курси тугагач 15 кундан кейин ўтказилади. гименолепидоз – антропоноз ичак гельминтози ошқозон-ичак трактининг шикастланиши билан кечади. қўзғатувчиси. пакана гижжа (hymenolepis nana) – одам ва баъзи сичқонсимон кемирувчиларда паразитлик қилади. морфологияси: майда гермофрадит цестода, узунлиги 0,5-5,0 см, танаси 200-300 та бўғимлардан тузилган, бошчаси 4 та сўрғич ва 20-30 та илмоқчалардан иборат. охирги бўғимлари тўлиқ етилган бўғимлардан иборат. паразитнинг одам организмидаги ҳаёти давомийлиги 1-2 ой. бироқ, кўп марталик экзоген юқтириш, ичак ичида “ўз-ўзига юқтириш” (аутоинвазия) ёки “такроран ўз-ўзига юқтириш” (аутосуперинвазия) ҳисобига инвазия бирмунча узоқ давом этиши мумкин. одам организмида юзлаб жинсий етилган гижжаларни аниқлаш мумкин. * геминолепидоз − hymenolepis nana (vampirolepis nana) * гименолепидоз қўзғатувчиси – пакана гижжанинг ҳаёт цикли * гименолепидознинг патогенези гименолепидознинг патогенезида қуйидаги омиллар муҳим рол ўйнайди: паразитнинг механик таъсири – личинкалар ичак ворсинкаларини …
5 / 44
плами оқарган, озиб кетиш, тана ҳароратининг кўтарилиши. энтерокиназа, ишқорий фосфатаза, фосфолипазаларнинг активлиги ошади. баъзан гиповитаминоз (рр, с, в2)лар ривожланиши мумкин. қонда трансаминазалар фаоллигининг ортиши жигар фаолиятининг бузилганлигидан, жигар катталашувидан дарак беради, пальпацияда оғриқли, асосан ёш болларда. жигарнинг антитоксик фаолияти сусаяди. * * гименолепидознинг асоратлари ва ташхисоти асоратлари: ошқозон ва 12-бармоқли ичак яра касалликларининг қўзиши, мезентериал лимфаденит. ташхиси: нажасда гижжа тухумларининг топилишига асосланади. бирмунча аниқ натижа берувчи усуллар: калантарян, фюллеборн, като. натив суртма кам эффектив. ташхис сифатини ошириш мақсадида нажасни 3 марта 10-15 кунлик интервал билан текшириш тавсия қилинади. шу билан биргаликда беморга фенасал 0,5-1 г ва енгил ич сурувчи дори бериш лозим. * даволаш. гименолепидозни фенасал билан даволашнинг 2 та усули мавжуд: фенасал бўлиб-бўлиб берилади: 2 та 4 кунлик цикл – кунига 4 марта қабул қилинади, 2 соатлик интервал билан. цикллар орасида 4 кунлик танаффус қилинади. фенасалнинг суткалик дозаси: 3-9 ёшли болалар учун – 3 г, 10 ёшдан катталар учун …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 44 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"gelmintozlarning tashhisoti, davolash va profiilaktikasi" haqida

powerpoint presentation гельминтозларнинг ташхисоти, даволаш ва профилактикаси * * гельминт сўзи грекча «гельминс» сўзидан олинган бўлиб, «гижжа, қурт» деган маънони билдиради. улар келтириб чиқарадиган касалликлар гельминтозлар деб аталади. гижжаларнинг лотинча номланишига «оз» ёки «ёз» қўшимчасини қўшиб, улар келтириб чиқарадиган касалликлар номланади. гижжалар паразитар касалликлар (грекча «паразитос» - «текинхўр» деган маънони англатади) тоифасига кириб, инсонлар, ҳайвонлар, ўсимликлар тўқималари ва органлари ҳисобига ҳаёт кечирувчи организмлардир. * жаҳон соғлиқни сақлаш ташкилотининг маълумотига кўра, гельминтозларнинг дунёда тарқалиши қуйидагича: дунё аҳолиси сони 6 миллиард бўлса, гельминтозлар билан зарарланганлар сони 1,4 миллиард, яъни 23,3 % фоиз ёки ҳар 4 киши гельминтоз (гижж...

Bu fayl PPT formatida 44 sahifadan iborat (1,0 MB). "gelmintozlarning tashhisoti, davolash va profiilaktikasi"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: gelmintozlarning tashhisoti, da… PPT 44 sahifa Bepul yuklash Telegram