эпидемик жараён тўғрисида таълимот

DOCX 65 pages 954.1 KB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1 / 65
ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўзбекистон республикаси соғлиқни сақлаш вазирлиги тошкент тиббиёт академияси кафедра: эпидемиология фан: эпидемиология, ҳарбий эпидемиология умумий бўлим 1. эпидемик жараён тўғрисида таълимот. эпидемик жараён” тушунчасини 1941 йилларда л.в.громашевский илмий асослаб фанга киритган эди. уларнинг таърифича, эпидемик жараён – бу одамларнинг юқумли касаллик билан касалланиш ҳолати бўлиб, бундай ҳолат олдинма кетин содир бўлувчи ўзаро биров-бировига боғлиқ бўлган занжир шаклидаги жараёндир. бугунги кунда эпидемик жараёнга в.д.беляков томонидан берилган таъриф ҳақиқатга яқин бўлиб, уларнинг таърифича - “эпидемик жараён” – бу касаллик қўзғатувчи паразит билан одам организмининг популяция даражасидаги эволюция натижасида пайдо бўлган ўзаро муносабати бўлиб, бу жараён маълум ижтимоий ва табиий шароитлар таъсирида якка ҳолда ёки гуруҳли касалликлар тарзида ёки белгисиз касалликлар шаклида намоён бўлади. 2. эпидемик жараённинг ривожланиш механизмини очиб берувчи назариялар. --- бу бўлим эпидемик жараён ривожланишининг ички механизмларини ёритучи 3 та назарияни ўз ичига олади: юқиш механизми назарияси; (бу назариял.в.громашевский томонидан яратилган) табиий …
2 / 65
хулосага келинади. 5. эпидемик жараён ҳақидаги таълимотни қандай бўлимларга бўлиб ўрганилади. 1-бўлим- эпидемик жараён омиллари ёки уни ҳаракатга келтирувчи куч. биологик, табиий ва ижтимоий омиллар та-фовут қилинади. бу бўлим “эпидемик жараён қандай пайдо бўлади?” - деган саволга жавоб беради. 2-бўлим- эпидемик жараённинг ривожланиш механизми. бу бўлим эпидемик жараён ривож-ланишининг ички механизмларини ёритучи 3 та назарияни ўз ичига олади: · юқиш механизми назарияси; · табиий ўчоқлилик назарияси; · паразитар тизимнинг ўз-ўзини бош-қариш назарияси. бу бўлим “эпидемик жараён қандай ривожланади?” - деган саволга жавоб беради. 3-бўлим- эпидемик жараённинг намоён бўлиши. бу бўлимда эпидемик жараён намоён бўлиши хусусиятларини мавсумлар бўйича, ҳудудлар бўйича, аҳолининг ҳар хил гу-руҳлари орасида касалланишнинг тарқалиши ўрганилади. 6. юқумли касалликлар қўзғатувчиларининг асосий манбаларига, яъни одамлар ёки ҳайвонларга нисбатан олиб бориладиган асосий чора-тадбирлар. 7. эпидемияга қарши даволаш-профилактика хизмати томонидан бажариладиган чора-тадбирлар. эпидемияга карши чора-тадбирлар икки кисмдан иборат булиб: 1.профилактик тадбирлар ва 2.эпидемияга карши каратилган тадбирлардан иборатдир. юкумли касалликларнинг олдини олишга каратилган …
3 / 65
arlanganda, kasbga taaluqli zaharlanishda,uyda davolanishga qoldirilgan yuqumli kasalliklarbilan og‘rigan bemorlar tomonidan epidemiyaga qarshi tartib va qoidalarni bajarmaganligi to‘g‘risidapoliknikadagi yuqumli kasalliklar kabineti vrachiga xabar berish. davlat sanitariya epidemilogiya nazorati markaziga zudlik bilan yuboriladigan shoshilinch xabornomani yuborish. uchastka mahalliy aholisi orasida doimiy ravishda faollik bilan sanitariya oqartiruv ishlarini olibborish,zararli odatlar bilan kurashish, mahalliy uchastka jamoat faollarini tayerlash. uchastka vrachi faqat yuqumli kasalliklarga diagnoz qo‘yishgina emas, balki ushbu k asalliklar epidemilogiyasini ham yaxshi bilishlari kerak. chunki, bu kasalliklardan to‘g‘ri va to‘liq epidemologik anamnez yig‘ish natijasida, kasallikning boshlanish paytidayok aniqlash imkonini beradi. uchastka vrachi yuqumli kasalliklar bilan og‘rigan shaxs bilanmuloqatda bo‘lgan kishilarga kasallikning yashirin davri bilan teng vaqt oralig‘ida doimty ravishda ularni nazorat qilib turadi. yuqumli kasalliklarni o‘z vaqtida aniqlashni ta’minlash, ambulatoriya va poliklinikalarda yuqumli kasalliklarga diagnoz qo‘yish va davolash bo‘yicha konsultativ yordam berishni tashkil qilish. . yuqumli kasalliklarga diagnoz qo‘yish, davolash va oldini olishning sifatli bo‘lishi uchun yuqumli kasalliklar va o‘lim xodisalarining ko‘payishi …
4 / 65
rotoriya tekshiruvdan o‘tkazish. . yuqumli kasalliklar bilan ogrigan bemorlarni kasalxonadan tuzalib chikkan bakteriya tashuvchilarni poliknikada davolash. . labarotoriyada va asbob uskunalarda kasallarni tekshirib, ularning klinik va bakteriologik jihatdan to‘liq tuzalganligini tekshirish. . katta yoshdagi axoli urtasida profilaktik emlash ishlarini tashkil kilish. . surunkali kasallarni, bakteriya tashuvchilarni xisobga olish, ularni soglomlashtirish va ular ustidan nazorat kilish. . tumanda yuqumli kasalliklar bilan og‘rish, o‘lim holatlarini va davolash tadbirlari sifati va samaradorligini, dispanserizatsiyani taxlil qilish. . yuqumli kasalliklarni oldini olish bo‘yicha tibbiy bilimlarni tashviqot qilish. . yuqumli kasalliklar vrachiga zarur xizmat ya’ni konsultativ, metodik yordam va rekonvalessentlarni dispanserizatsiya qilish ishlari yuklanadi. 9. юқумли касалликлар кабинетида бўлиши лозим бўлган ҳисоб-китоб ҳужжатлар. юқумли касалликлар кабинетида қўлланиладиган ҳужжатлари: 1 тиббий паспорт. 2 юқумли касалликларнинг олдини олиш режалари. 3 профилактиканиниг махсус усулларини ўтказиш режалари. 4 консультацияга ва ёрдамчи кабинетларга йўлланма. (ф-028/у) 5 шифохона тиббий варақасидан кўчирма. (ф-027/у) 6 амбулатор беморнинг тиббиёт варақаси. 7 зудлик билан юборилувчи хабарнома. …
5 / 65
табиий-ўчоқли инфекциялар деб аталади. юқуш механизими: баъзи зоонозларнинг қўзғатувчилари асосий хўжайин қонида жойлашганлиги туфайли бу касалликларга асосан трансмиссив йўл билан тарқалиши хосдир. қўзғатувчилар манбаи касалликлар уй қайвонлари ва паррандалар қора оқсоқ, манқа, рқсим, ҳайвон сили, ку-иситма, орнитоз синантроп кемирувчилар тоун, лептоспироз, ўлат йиртқич ҳайвонлар вирусли энцефалитлар, кана риккетсиозлари ўлат, қутуриш тупроқ псевдотуберкулёз, мелиоидоз, легионеллсз, клостридиозлар 11. кемирувчиларга қирғин келтирувчи механик, кимёвий ва биологик усуллар. · дератизация- эпидемиологик ва иқтисодий жихатдан зарар келтирувчи, хавфли бўлган кемирувчиларга қарши кураш усулларини ўзида мужассамлаштирган. · механик усул – турли мослама ва курилмалар ёрдамида кемирувчиларни тутиб олиш. (қопқонлар) · кимёвий усул - кемирувчиларни ўткир ва сурункали заҳарли моддалар (родентцидлар) ва газлар ёрдамида заҳарлаш. · биологик усул - кемирувчиларнинг табиий кушандалари (ит, мушук, кушлар) хамда кемирувчиларда касаллик чақирувчи бактерия экмалари (исаченко, мережковский сальмонелла) қўлланилади. 12. дезинфекция қилиш воситалари, уларнинг асосий хоссалари, таъсир қилиш механизми ва қўллаш усуллари. жжж: хозирги пайтда кўпроқ даволаш профилактик муассасаларда “хлорамин б”,дтсгк …

Want to read more?

Download all 65 pages for free via Telegram.

Download full file

About "эпидемик жараён тўғрисида таълимот"

ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўзбекистон республикаси соғлиқни сақлаш вазирлиги тошкент тиббиёт академияси кафедра: эпидемиология фан: эпидемиология, ҳарбий эпидемиология умумий бўлим 1. эпидемик жараён тўғрисида таълимот. эпидемик жараён” тушунчасини 1941 йилларда л.в.громашевский илмий асослаб фанга киритган эди. уларнинг таърифича, эпидемик жараён – бу одамларнинг юқумли касаллик билан касалланиш ҳолати бўлиб, бундай ҳолат олдинма кетин содир бўлувчи ўзаро биров-бировига боғлиқ бўлган занжир шаклидаги жараёндир. бугунги кунда эпидемик жараёнга в.д.беляков томонидан берилган таъриф ҳақиқатга яқин бўлиб, уларнинг таърифича - “эпидемик жараён” – бу касаллик қўзғатувчи паразит билан одам организмининг популяция даражасидаги эволюция натижасида пайдо бўлган ўза...

This file contains 65 pages in DOCX format (954.1 KB). To download "эпидемик жараён тўғрисида таълимот", click the Telegram button on the left.