miacha va ekstrapiramida yullarining tuzilishi

PPT 68 sahifa 4,3 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 68
слайд 1 маъруза №3 мияча ва экстрапирамида йулларининг тузилиши, клиник анатомияси, гистологияси ва физиологияси, жарохатланиш белгилари. лектор проф. асадуллаев м.м. * максади: мияча ва экстрапирамида тизимининг анатомо-физиологик хусусиятларини урганиш, унинг зарарланиш натижасида келиб чикувчи синдромлар хакида маълумотлар бериш. мияча мия кутисининг орка чукурчасида, бош мия энса булагининг остида ва куприк билан узунчок мия орқа томонида жойлашган булиб, ромбсимон миянинг томини хосил килади. мияча устида бош мия ярим шарларининг энса булаклари жойлашган булиб, миячадан мия каттик пардасининг усимтаси- tentorium cerebelli оркали ажратилиб турилади. анатомик жихатдан мияча 2 та ярим шардан иборат булиб, улар узаро мияча чувалчанги (vermis) оркали богланган. мияча ок ва кулранг моддалардан иборат. кулранг модда мияча пустлогини ва унинг ички кисмида жойлашган кулранг жуфт ядроларни хосил килади. мияча пустлогининг калинлиги 1 - 2,5 мм булиб, миячанинг бутун юзасини коплайди ва эгатлари орасига кириб боради. мияча ок модда оралигида эса унинг марказий ядролари ётади: тишли ядро (n.dentatus) ёпилгич ядро (n. …
2 / 68
рал орка мия – мияча йули. (tr.spinocerebellaris anterior) денто-рубро-спинал йул (tr.dentorubrospinalis) 2. pedunculi cerebellaris media- миячани варолиев куприги билан пустлок-куприк-мияча йуллари (tr. frontopontocerebellaris) оркали боглайди. 3. pedunculi cerebellaris inferior – миячани узунчок мия билан куйидаги йуллар оркали боглайди: tr.spinocerebellaris posterior tr.vestibulocerebillaris tr.olivocerebillaris tr.reticulocerebillaris fibrea arcuata externa афферент йўллар голл ва бурдах йўллари флексик дорзал орқа мия –мияча йўли. (tr.spinocerebellaris posterior) олива- мияча йўли (tr. olivacerebellaris). дахлиз- мияча йўли- (tr.vestibulocerebellaris). пешона –кўприк- мияча йўли – (tr.fronto-ponto-cerebellaris) энса –тепа-кўприк мияча йўли –(tr.occipito-temporo-ponto -cerebellaris) афферент йуллар: орка мия –мияча йуллари голл ва бурдах йуллари вестибуляр-мияча йули ретикуляр- мияча йули оливо- мияча йули эфферент йуллар: дейтерс ядросига ретикуляр формацияга мияча мувозанат ва харакат координацияси учун жавобгар орган. миячанинг чувалчанг кисми тана огирлик марказининг стабилизацияси ва алохида мушаклар гурухи тонусини бошкаради. мияча ярим шарлари алохида мушакларнинг ва хаттоки мушаклар гурухининг хамкорликда ишлаши ва улар фаолияти координациясини таминлайди. миячанинг 3 та асосий вазифаси: 1. тана мувозанатини …
3 / 68
мор ромберг холатида тура олмайди, зарарланган томонга ва купинча орқага йикилади. мияча яримшарлари зарарланганда эса зарарланган томонга йикилади. 2) «дорбоз» холати 3) беморнинг юриши узгаради- «маст» юриш, юриш жараёнида тана ён томонга кетиб колади. ii. динамик атаксия 1. бармок-бурун синамаси 2. товон-тиззаси синамаси 3. адиадохокинез 4. дисметрия 5. мияча дизартрияси типида нутк бузилиши-скандирлашган характерга эга булиши. 6. интенцион тремор 7. ёзувнинг бузилиши-мегалография 8. горизонтал нистагм 9. мушак тонусининг узгариши (гипотония) ва зарарланган томонда стюарт-холмс симптоми. шарко триадаси нистагм интенцион титраш скандирлашган нутқ нонне синдроми ҳаракат координациясининг бузилиши. дисметрия скандирлашган нутқ мияча асинергияси экстрапирамида системаси унинг таркибига пўстлоқ ости ядролари ва уларнинг ўтказувчи йўллари киради. 1. лентикуляр ядро - n. lenticularis 2. субталамик льюис таначаси 3. қора субстанция- subs. nigra 4. қизил ядро –n. ruber 5. думсимон ядро -n. caudatus 6.вестибуляр ядро, узунчоқ миянинг пастки оливалари 7.ретикуляр формация-f. reticularis паллидар система globus pallidus nucleus ruber substancia nigra субталамик льюис таначалари стриар …
4 / 68
ник-гипокинетик синдром, стриар система зарарланганда эса –гипотоник-гиперкинетик синдром келиб чиқади. паллидар система зарарланганда акинетик-ригидли синдром ёки паркинсонизм синдроми вужудга келади. 1. мушак тонусининг пластик типда «тишли ғилдирак» кўринишида ошиши. 2. нутқи монотон, паст овозда бўлиб , борган сари пасаяди. 3. титраш – «танга санаш» кўринишида 4. микрография- хуснихат майда-лашиб кетади. 5. ҳаракатнинг бошланиши ва тўхташи қийин бўлади. бунинг оқибатида пропуль-сия, ретропульсия ва латеропульсия келиб чиқади. 5. пропульсия, ретропульсия, латеропульсия (олд, орқа, ён томонга). 6. олигокинезия –ҳаракатнинг камлиги ,юриш ритмида кўлларнинг иштирок этмаслиги. 7. амимия ёки гипомимия- ниқобсимон юз, нигохнинг ўзгармаслиги ва киприк қоқишнинг камайиши 8. «қўғирчоқ» юриш –бемор майда қадам билан юради. 10. характерли холат – «манекен холати»: боши олдинга эгилган тана букчайган, қўллари тирсак бўғимида ярим букилган ва танага ёпишган, оёқлар букилган. акинетико-ригидли синдром полиэтиологик: паркинсон касаллиги кўринишида сбмқаеда(хнмк) паркинсонизм синдроми кўринишида бмжда паркинсонизм синдроми кўринишида экзоген интоксикацияларда паркинсонизм синдроми кўринишида. бош мия инфекцион касалликларида паркинсонизм синдроми кўринишида (экономо …
5 / 68
а зарарланганда кандай белгилар кузатилади? мияча атаксияси бошка атаксиялардан (сенситив, вестибуляр ва пешона атаксияларидан) қандай фаркланади? бош миянинг кайси кисмлари экстрапирамида системага киради? стриар системанинг патологияси кандай белгилар билан намоён булади ? паллидар системанинг зарарланиши кандай белгилар билан намоён булади?

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 68 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"miacha va ekstrapiramida yullarining tuzilishi" haqida

слайд 1 маъруза №3 мияча ва экстрапирамида йулларининг тузилиши, клиник анатомияси, гистологияси ва физиологияси, жарохатланиш белгилари. лектор проф. асадуллаев м.м. * максади: мияча ва экстрапирамида тизимининг анатомо-физиологик хусусиятларини урганиш, унинг зарарланиш натижасида келиб чикувчи синдромлар хакида маълумотлар бериш. мияча мия кутисининг орка чукурчасида, бош мия энса булагининг остида ва куприк билан узунчок мия орқа томонида жойлашган булиб, ромбсимон миянинг томини хосил килади. мияча устида бош мия ярим шарларининг энса булаклари жойлашган булиб, миячадан мия каттик пардасининг усимтаси- tentorium cerebelli оркали ажратилиб турилади. анатомик жихатдан мияча 2 та ярим шардан иборат булиб, улар узаро мияча чувалчанги (vermis) оркали богланган. мияча ок ва кулранг моддалар...

Bu fayl PPT formatida 68 sahifadan iborat (4,3 MB). "miacha va ekstrapiramida yullarining tuzilishi"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: miacha va ekstrapiramida yullar… PPT 68 sahifa Bepul yuklash Telegram