nevrologiya fanining tarixi va funksional diagnostika uslublari

PPT 81 sahifa 7,5 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 81
орка мия умуртка погонаси каналида жойлашган булиб узунаси-42-46см,диаметри 1-1.5см булади. о. м. нинг юкори чегараси i буйин умурткаси сохасида,пастки чегараси iiбел (l2)умурткаси сохасида тугайди. маъруза 1 неврология фанининг тарихи функционал диагностика услублари. орқа миянинг клиник анатомияси ва паталогияси. маърузанинг мақсади: талабаларни неврология фанининг жахон ва ўзбекистон миқёсидаги тарихи хамда функционал диагностика усулининг мазмуни билан таништириш. орқа мия клиник анатомияси ва шикастланиш синдромлари билан таништириш. неврология фани 2 қисмдан иборат: умумий неврология ёки асаб касалликлари пропедевтикаси хусусий неврология умумий неврология фани - асаб системасининг, яъни бош мия, орқа мия ва периферик асаб тизимларининг клиник анатомиясини, гистологиясини ва физиологиясини, ҳамда уларнинг зарарланиши нати-жасида намоён бўладиган семиотикасини ўрганади. хусусий неврология асаб касалликларининг этио-логияси, патогенези, клиникаси, дифференциал ва топик диагностикасини, ҳамда даволаш усулларини ўрганади. неврология фанининг тарихи россия неврологияси ҳақида гапирилганда илк бор дунёда биринчи бўлиб 1869 йилда асаб кафедрасини ташкил қилган а.я. кожевниковни (1836- 1902й) тилга олиш жоиздир (москва). унинг шогирдлари в.к.рот (1848-1916), …
2 / 81
939 шаргородский – 1939-1959 маджидов н.м. – 1961-1989 маджидов н.м. – ташми i 1989-1995 асадуллаев м.м. ташми ii 1989-2008 халимова х.м. ташми i 1995-2006 м.а.захарченко 1920 йилда москванинг бир неча профессор-ўқитувчилари билан ўзбекистонга келиб, туркистон давлат университети қошида асаб касалликлари кафедрасини ташкил қилиб, то 1939 йилгача унга мудирлик қилади. унинг шогирдлари бутун собиқ совет иттифоқида тарқалган: я.я. гордон тошкентда, м.и. габриэльян самарқандда, м.х. фаризов олма-отада, л.д. боголепов ленинградда. 1939-1959 йилгача тошкент давлат тиббиёт олийгохи асаб касалликлари кафедрасининг мудири бўлиб профессор л.я. шаргородский ишлади. 1965 йилдан 1990 йилгача л.я. шаргородскийнинг шогирди проф. н.м. мажидов кафедрага мудирлик қилди ва катта неврология мактабини тайёрлади. академик рахимжонов а.р. кўп йиллар врачлар малакасини ошириш институтида рахбарлик қилган. неврология фани ҳамма тиббиёт фанларининг асоси ҳисобланади, организмда бўладиган ҳамма физио-логик ва патологик ўзгаришлар нерв системаси иштирокида бўлади. функционал диагностика усули асаб касалликларини аниқлашда терапевтик, хирургик клиника-ларда қўлланиладиган текширув усуллари -аускультация, пальпация ва перкуссия ноинформатив ҳисобланади, чунки улар …
3 / 81
(vl2) умуртқаси сохасида тугайди. орқа миянинг устки қисми узунчоқ мияга ўтиб кетади, пастки қисми от думини (cauda equina) ни ҳосил қилиб тугайди. орқа мия 31-32 сегментдан иборат. уларнинг ҳар бирида бир жуфт олдинги (ҳаракат), бир жуфт орқа (сезги) илдизчалар бўлади. орқа мия қуйидаги қисмларга бўлинади: pars cervicalis-8та сегмент; pars thoracica -12та; pars lumbalis-5та; pars sacralis-5та; pars coccуgea-1-2та. орқа мия функционал бўлинмалари: pars cervicalis- с1-с4 (буйин, энса, умровгача) intumistentio cervicalis - с5-с8, th1(елка камари ва куллар); pars thoracica-th2-11 (кукрак, корин, орка, бел); intumistentio lumbalis th12, l1-5,s1-2 (чанок камари ва оёклар) сonus medullaris s 3-5, co1-2.(оралик сохаси, кичик тос аъзолари) орқа мия икки жойда кенглик ҳосил қилади: сегментлардан иборат; бел кенглиги –th12, l1-5, s1-2 сегментлардан иборат. орқа мия усиш жараёнида умуртқа поғонасидан орқада қолган, шунинг учун у умуртқа поғонасидан калтадир. агар орқа миянинг биринчи сегменти vc i соҳасида бўлса, оҳирги сегмент, яъни co ii - vl i соҳасида жойлашган. орқа мия сегментларининг …
4 / 81
арини ташкил қилади; чигаллар: 1. plexus cervicalis (c1-c4) - n.occipitalis minor, n. auricularis magnus, transversus colli, n.phrenicus. бошнинг энса соҳаси, бўйин териси ва мускулларига боради. 2. plexus brachialis (c5-c8,th1) - n. axillaris, n. musculocutaneus, medianus, ulnaris, radialis ва бошқалар. 3. plexus lumbalis (l1-l4) - n. femoralis ва бошқа кичик нервлар . 4. plexus sacralis (l5-s1-4) - n. ishiadicus: n.peroneus ва n. tibialis. 5. plexus coccygeus (s5,co1-2) - n. anococcygea – думғазанинг юқори қисми терисини. орқа миянинг оқ моддасида олдинги, ён, орқа устунлар фарқ қилинади. олдинги устун funiculus anterior- олдинги шох билан fissura mediana anterior орасида жойлашган ён устун funiculus lateralis олдинги ва ортки шохлар орасида жойлашган ортки устун funiculus posterior septum posterior билан ортки шох орасида жойлашган орқа миянинг миелоархитектоникаси 1. олдинги устундан ўтувчи йўллар: а) tr. pyramidalis anterior б) tr. vestibulospinalis- дейтерс – вестибуляр ядродан бошланиб, орқа миянинг олдинги шохида тугайди в) tr. tectospinalis- тўрт тепалик хужайралардан бошланиб олдинги …
5 / 81
орқали унинг чувалчангида тугайди юзаки ва чуқур сезги йўллари ҳамма тушувчи йўллар олдинги шохчаларда тугайди. шундай қилиб, периферик мотонейрон нерв системасининг барча структураларидан им-пульслар олиб туради. орқа миянинг зарарланиши орқа миянинг хусусий сегментар аппарати ва орқа миянинг оқ моддаси –ўтказгич системаларнинг зарарланиши билан харак-терланади. орқа миянинг сегментар патологияси унинг олдинги ва ортки шохлари зарарланса рўй беради ва сегментар фалажлар типидаги, сезги ўзгаришлар билан характер-ланади. ўчоқ 1 ўчоқ 2 ўчоқ 3 ўчоқ 4 ўчоқ 5 ўчоқ 6 с5-8, d1 s3-5, co1-2 l1-5, s1-2 d2-12 c1-4 спастик тетрафалаж, тетраанестезия, тос аъзолари функциясининг марказий типда бузилиши (ушлаб қолиш хансираш) қўлларда периферик парапарз, оёқларда спастик параплегия, тетраанестия горнер синдроми (миоз, энофтальм, кўз ёриғининг торайиши) тос аъзолари функциясининг марказий типда бузилиши (ушлаб қолиш) хансираш оёқларда марказий фалажлик, параанестезия, параатаксия, тос аъзолари функциясининг марказий типда бузилиши (ушлаб қолиш) оёқларда периферик параплегия, параанестезия, параатаксия ва тос аъзоларини бузилиши (ушлаб қолиш) тос аъзолари функциясининг периферик бузилиши (ушлаб қолмаслик) …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 81 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"nevrologiya fanining tarixi va funksional diagnostika uslublari" haqida

орка мия умуртка погонаси каналида жойлашган булиб узунаси-42-46см,диаметри 1-1.5см булади. о. м. нинг юкори чегараси i буйин умурткаси сохасида,пастки чегараси iiбел (l2)умурткаси сохасида тугайди. маъруза 1 неврология фанининг тарихи функционал диагностика услублари. орқа миянинг клиник анатомияси ва паталогияси. маърузанинг мақсади: талабаларни неврология фанининг жахон ва ўзбекистон миқёсидаги тарихи хамда функционал диагностика усулининг мазмуни билан таништириш. орқа мия клиник анатомияси ва шикастланиш синдромлари билан таништириш. неврология фани 2 қисмдан иборат: умумий неврология ёки асаб касалликлари пропедевтикаси хусусий неврология умумий неврология фани - асаб системасининг, яъни бош мия, орқа мия ва периферик асаб тизимларининг клиник анатомиясини, гистологиясини ва физиолог...

Bu fayl PPT formatida 81 sahifadan iborat (7,5 MB). "nevrologiya fanining tarixi va funksional diagnostika uslublari"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: nevrologiya fanining tarixi va … PPT 81 sahifa Bepul yuklash Telegram