parazitar infeksiyalar (malyariya, leyshmanioz, amebiaz)

PPTX 22 pages 711.0 KB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1 / 22
parazitar infeksiyalar (malyariya, leyshmanioz, amebiaz) parazitar infeksiyalar (malyariya, leyshmanioz, amebiaz) bajardi: 1-d 21 313-’’b’’ guruh talabasi ibodullayeva mahliyo tekshirdi: ro’ziyev farhod 1 безгак б е з г а к (малярия) — уткир ва хроник равишда утадиган инфекцион касалликдир. безгак э т и о л о г и я с и н и 1880йилда laveran анидлаган, у касаллик паразитши эритроцитлардан топган ва уни безгак плазмодийси деб, атаган. , безгак п а т о г е н е з и мураккаб. плазмодийни чивиннин-г махсус тури утказиши анидланган. чивин одамни чакданда плазмодийлар конга утиб, тудималарда ривожланиш циклини бошдан кечиради, сунгра одам эритроцитлари ва организмида паразитлик дилади, жинссиз йул билан к^паяди, бу усулда купайиш шизогония деб аталади. п аразит шизонтлари цитоплазмасида тук дунтир пигмент — гемомеланин зарраларини туплайди. эритроцитлар емирилганда паразитлар ва гемо-меланин бушаб чидади, шу билан бирга пигмент макрофагал система дужайраларига ютилади (фагоцитоз), шизонтлар эса яна эритроцитларга кириб олади. 2 2 3 безгакнинг …
2 / 22
ок; зичлашмаган, -конга тулишган булади; хроник безгакда талок пульпасида склероз руй беради, талок зичлашади ва вазни 3—5 кг га етади ( б е з г а к с и л е‘н о м е г а л и я - с и) . уч кунлик безгакда ж и г а р катталашган, конга тулишган бул.ади; микроскопик текширишда купфер — високович хужайраларининг гиперплазияси, уларнинг протоплазмасида. гемомеланин. тупланганлиги кайд килинади. жигарнинг кесилган. юзаси корамтир куринади. хроник безгакда стромаси дагаллашади ва етилган кушувчи тукима ривожланади.. ясси ва найсимон с у я к л а р н и н г ..к у м и г и цорамтир. рангли булиб, микроскопик текширишда макрофагал система хужайра л а ­ ри нинг гиперплазияси ва уларда пигмент тупланганлиги кайд килинади. кумикнинг аплазия участкалари учрайди. бошка орган ва тудималар а-немик булади. 20гг 4 4 20гг заголовок презентации 5 т р о п и к б е з г а …
3 / 22
уларнинг марказидаги жичкина томир паразит юддан эритроцитлар ёки гиалин тромб билан тула булади. томир теварагида мия тудимасининг некрози вужудга келади. кейинчалик некроз ва дон дуйилган жой чегарасида глия дужайралари реактив равишда ^садн, бу эса узига хос тугунчалар — д ю р к г р а я у л е м а л а р ин и н г шаклланишига олиб келади. бу усимталар кома бошланганидан бир ярим 2 суша кейин руй беради. эритроцитлар анчагина ларчаланганда бадан ва куз оди саргайиши мумкин. т у р т к у н л и к б е з г а к морфологик узгаришлари жидатидан уч кунлик безгакка жуда ухшайди. 20гг заголовок презентации 6 одатда, тропик безгак огирлашиб безгак комаси руй берганда бемор у л и б долиши мумкин. сссрда безгак ялпи касаллик еифатида тугатилган. амебиаз а м е б и а з — хроник касаллик булиб, одатда, йугон ичак яллигланиши — ярали хроник колит …
4 / 22
хаёт фаолияти махсули теварак . атрофдаги тудиманинг шишувига ва некрозланишига, шиллид парда некрозига, чбти уйилган нотугри шаклдаги яралар келиб чидишига сабаб булиши анидланган. амёбалар одатда некрозланган тудималар билан омон долган тукималар чегарасида тупланади. бу узгаришлар кур ичакнинг шиллид пардасида купрод сезилиб, й^вон ичакнинг кутарилувчи кисмига пича тардалади. аммо йугон ичакнинг бошиданохиригача ва датто ёнбош ичакда яра б^лиш додисалари кузатилади. ичак шиллид пардасининг амёбадан зарарланган дисмлари деярли узгармаган шиллид парда юзасидан аввалига пича кутарилиб туради 20гг заголовок презентации 10 бундай учоклар гунгурт кул ранг ёки оч яшил рангли некротик массалардан иборат. некроз зонаси ва амёбалар садланиб долган шиллик парда остидаги тудимага анча кириб борганлиги ичак кесигидан куриниб туради. яра пайдо булса, четлари гуё осилиб туради ва шиллид парда некрозланган еайин секин-аста кучиб кетади. секин-аста каттагина ярали дефектлар вужудга келади. ичак деворида дужайраларнинг мадаллий реакцияси суст эканлиги микроскопда куринади. иккиламчи инфекция душилган сайин лейкоцитлар тупланади. баъзан колитнинг флегмоноз ва гангреноз формалари ривожланади. …
5 / 22
сси кичкина ёнгоддая тортиб муштумдай булиши мумкин 20гг заголовок презентации 12 le y sh m a n io z leyshm anioz faqat ma’lum geografik m intaqalarga xos bo'lgan transm issiv kasalliklar jum lasiga kiradi. o dam da uchraydigan leyshm aniozning ikki xili tafovut qilinadi: teri leyshm aniozi va visseral leyshmanioz. shu ikkala xilining turli geografik va klinik-epidem iologik variantlari bor. e tio lo giy asi va patogen ezi. leyshm aniozning qo'zg'atuvchilari ikki turdagi leyshm aniylardir, ular bir-biridan tam om boshqacha bo'lib o'tadigan ikki xil kasallikka olib boradi. u larning biri badan terisini zararlab, unda yaralar paydo qiladi (teri leyshm aniozi — «yom on jarohat»), ikkinchisi ichki organlar zararlanishiga sabab bo'ladi (um um iy infeksion kasallik hisoblanadigan visseral leyshm anioz). teri leyshm aniozi qo'zgatuvchisini 1898-yili p. r borovskiy toshkentda k ash f etgan, visseral leyshm anioz qo'zg'atuvchisini esa 1902-yili donovan h indistonda topgan. 20гг заголовок презентации 13 20гг заголовок презентации 14 …

Want to read more?

Download all 22 pages for free via Telegram.

Download full file

About "parazitar infeksiyalar (malyariya, leyshmanioz, amebiaz)"

parazitar infeksiyalar (malyariya, leyshmanioz, amebiaz) parazitar infeksiyalar (malyariya, leyshmanioz, amebiaz) bajardi: 1-d 21 313-’’b’’ guruh talabasi ibodullayeva mahliyo tekshirdi: ro’ziyev farhod 1 безгак б е з г а к (малярия) — уткир ва хроник равишда утадиган инфекцион касалликдир. безгак э т и о л о г и я с и н и 1880йилда laveran анидлаган, у касаллик паразитши эритроцитлардан топган ва уни безгак плазмодийси деб, атаган. , безгак п а т о г е н е з и мураккаб. плазмодийни чивиннин-г махсус тури утказиши анидланган. чивин одамни чакданда плазмодийлар конга утиб, тудималарда ривожланиш циклини бошдан кечиради, сунгра одам эритроцитлари ва организмида паразитлик дилади, жинссиз йул билан к^паяди, бу усулда купайиш шизогония деб аталади. п аразит шизонтлари цитоплазмасида тук дунтир...

This file contains 22 pages in PPTX format (711.0 KB). To download "parazitar infeksiyalar (malyariya, leyshmanioz, amebiaz)", click the Telegram button on the left.

Tags: parazitar infeksiyalar (malyari… PPTX 22 pages Free download Telegram