qadimgi yunoniston va rimda falsafiy fikrlarning shakllanishi va rivojlanishi

PPTX 29 sahifa 83,8 KB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 29
powerpoint presentation qadimgi yunoniston va rimda falsafiy fikrlarning shakllanishi va rivojlanishi режа: plan: 1. қадимги юнонистонда фалсафий фикрларнинг шаклланиши ва ривожланиши. development and forming of philosophical glances in ancient greece 2. қадимги римда фалсафий фикрларнинг шаклланиши ва ривожланиши development and forming of philosophical glances in rome қадимги юнонистонда фалсафий мактаб дастлаб ионияда. унинг милет, эфес, фокия каби шахарларида майдонга келди. милет мактабининг асосчиси фалес (мил.авв 624-547). қадимги юнонистон фалсафаси тарихида фалес биринчи бўлиб бутун табиатдаги ходисаларнинг асоси нима, деган саволга сув деб жавоб беришга харакат қилди. фалеснинг шогирди анаксимандр (мил.авв 610- 546) эди. анаксимандр дунёнинг биринчи асоси, муайян шаклга эга бўлмаган чексиз апейронлардан иборатдир, дейди. анаксимандр таъкидлайдики, хамма нарса апейрондан келиб чикади ва маълум бир вактда яна апейронга кайтади. апейроннинг доимий харакат қилиб туриши эса, қарама - қаршиликларнинг келиб чиқиши туфайли бўлади, бунинг натижасида бир хил нарсалар пайдо бўлиб бошқалари йўколиб туради. милет мактабининг кейинги вакили анаксимен (мил.авв 585-536) ҳисобланади. …
2 / 29
дунё конуният билан алангаланиб туради, дунё абадий тирик олов булиб келган. гераклит нарса ва ходисаларни билиш мумкинлигини эътироф этади ва билиш жараёнида сезги органлари билан тафаккурнинг асосий роль уйнашига хам катта ахамият беради. пифагор (мил.авв 580-500) бутун борликнинг асосига сезиш мумкин булмаган абстракт ракам- сонни куяди. 1 раками – барча нарсаларнинг онасидир, табиатнинг асосидир: 2–эса – табиатдаги карама- каршилик салбийлик ва ёмонлик принципидир; 3–жисмни ташкил этувчидир; 4-раками эса табиатдаги тўрт элементнинг образидир; 10 раками эса энг илохий ва такомиллашган ракамдир, пифагорчилар, оламда материя эмас, балки материядан мустакил, илохий кучга эга булган сон булиб, жисм ва ходисалар бу соннинг махсулидир, дейдилар. левкипп (500-440) атомистик карашларни олга суриб, дунёдаги нарсаларнинг пайдо булиши ва йуколишини маълум зарурият ва сабабият билан боглайди. ксенофанд (vi-vаср) фалсафий таълимотига кура, табиат – узгармас ва харакатсиздир, “хамма нарса ердан униб чикади ва яна ерга кайтади”, “биз хаммамиз ердан тугулганмиз ва ерга айланамиз”. у билишнинг имконияти ва чегараси хакида …
3 / 29
) фикрича, оламда икки дунё- «гоялар дунёси» ва «нарсалар дунёси» бор. бирок, «ғоялар дунёси» бирламчи , асосий, доимий, узгармас ва йуколмасдир; «нарсалар дунёси» иккиламчи, муваккат, узгарадиган ва йуколадиган дунё бўлиб «ғоялар дунёси»нинг сояси. платон билиш назариясида етарли ва тулик билимлар доимий суратда гоялар дунёси билан алока килиб турадиган тафаккур оркали хосил булади, дейди. платон фикрича, жонлар куп билимли ва кам билимли жонларга булинади. купрок билувчи жонлар маълум замонлардан кейин олимлар, донишмандлар , аристокритлар, нуфузли кишилар танасидан яна жой олади, камрок билимга эга булган одамлар эса кейинчалик оддий одамлар – дехконлар ва хунармандлар танасига жойлашади. платон диалектикани илохий билимларнинг мантикий назарияси деб хисоблаб, уни бутун фанлардан юкори куяди. аристотель (мил.авв 384-322) фалсафани билимларнинг бошлангич сабабларини очиб берадиган хамда борликнинг энг умумий хусусиятлари тугрисидаги энг юкори фан хисоблаб, унга «биринчи фалсафа» деб ном берди; борликнинг баъзи бир хусусиятлари тугрисидаги математика ва физика фанларига эса «иккинчи фалсафа» деб ном берди. аристотель - билишнинг …
4 / 29
баи эса атомларнинг узидадир. унинг фикрича, харакат материясиз бўлмайди. conclusion 3. philosophical views in ancient rome and greece. philosophical views in ancient greece. necessity in studying ancient world’s philosophical thought, and its significance for world’s culture and subject. european culture in middle centuries. social and political changes in europe (xv-xvii). /docprops/thumbnail.jpeg
5 / 29
qadimgi yunoniston va rimda falsafiy fikrlarning shakllanishi va rivojlanishi - Page 5

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 29 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"qadimgi yunoniston va rimda falsafiy fikrlarning shakllanishi va rivojlanishi" haqida

powerpoint presentation qadimgi yunoniston va rimda falsafiy fikrlarning shakllanishi va rivojlanishi режа: plan: 1. қадимги юнонистонда фалсафий фикрларнинг шаклланиши ва ривожланиши. development and forming of philosophical glances in ancient greece 2. қадимги римда фалсафий фикрларнинг шаклланиши ва ривожланиши development and forming of philosophical glances in rome қадимги юнонистонда фалсафий мактаб дастлаб ионияда. унинг милет, эфес, фокия каби шахарларида майдонга келди. милет мактабининг асосчиси фалес (мил.авв 624-547). қадимги юнонистон фалсафаси тарихида фалес биринчи бўлиб бутун табиатдаги ходисаларнинг асоси нима, деган саволга сув деб жавоб беришга харакат қилди. фалеснинг шогирди анаксимандр (мил.авв 610- 546) эди. анаксимандр дунёнинг биринчи асоси, муайян шаклга эга бўлма...

Bu fayl PPTX formatida 29 sahifadan iborat (83,8 KB). "qadimgi yunoniston va rimda falsafiy fikrlarning shakllanishi va rivojlanishi"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: qadimgi yunoniston va rimda fal… PPTX 29 sahifa Bepul yuklash Telegram