yurak-tomir tizimiga ta’sir etuvchi vositalar

PPTX 28 стр. 454,5 КБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 28
юрак етишмовчилигида ишлатиладиган препаратлар yurak-tomir tizimiga ta’sir etuvchi vositalar.kardoitonik vositalar ta’sir mexanizmi. qurbonova .g.a. yurak qon-tomir sistemasiga ta’sir etuvchi moddalar qon aylanishini yaxshilovchi moddalar, yurak faoliyati buzilganda va qon tomirlari tonusi o’zgarganda keng qo’llaniladi. klinik qo’llanilishiga qarab, bu moddalar quyidagi guruhlarga bo’linadi: i. yurak faoliyati o’zgarganda qo’llanadigan moddalar: a)yurak etishmovchiligida qo’llanadigan moddalar; b)aritmiyaga qarshi modalar; v)miokardda qon aylanishi etishmovchiligida qo’llanadigan moddalar. ii. qon tomirlar tonusi o’zgarganda qo’llanadigan moddalar, qon bosimi o’zgarishi bilan kechadigan kasalliklarda: a)arterial gipertoniyada; b)gipotenziv xolatlarda. hozirgi vaqtda surunkali yurak yetishmovchiligini davolashda angiotenzin hosil qiluvchi ferment ingibitorlari, vazopeptidaza ingibitorlari, vazodilyatatorlardan, adrenoresteptor blokatorlari, aldosteronning antagonisti va boshqa diuretiklar, kardiotoniklar (asosan yurak glikozidlaridan digitoksin) va boshqalar. shuningdek vazopressin antagonistlari, endotelin-1 antagonistlari, natridyuretik peptidlar va boshqalar. shunday qilib, surunkali yurak yetishmovchiligini rastional farmakoterapiyasiga ko’p kompleksli har xil ta’sirga ega bo’lgan dori moddalar qo’llaniladi. bu bo’limda kardiotonik moddalar haqida ma’lumot berilgan. o’tkir yurak yetishmovchiligida qisqa ta’sir etuvchi, parenteral yuboriladigan glikozid va noglikozid …
2 / 28
i: digoksin, stelanid, strofantin, korglikon 3. samf miqdorini oshiruvchi moddalar. adenilatstiklaza resteptorlarini faollashishi. a. β1-adrenoresteptorlarni stimullovchi moddalar: dofamin dobutamin. b. fosfodiesteraza iii ni falajlaydiga moddalar amrinon milrinon iii. ca ionlariga miofibrillalar sezuvchanligini oshiruvchi moddalar levosimendan yurak glikozidlari - bu moddalar o’simliklardan olinadigan kardiotonik ta’sirga ega bo’lgan moddalardir. ular miokarda ish faolitini oshirib, yurakni tejamligini va samaradorligini ta’minlaydi. yurak glikozidlari, ko’pincha yurakni ishemik kasalliklari natijasida, har xil etiologiyali miokardni jarohatlarida, yurak qisqaruvchanligi ritmi buzilganda qo’llaniladi. yurak glikozidlari qandsiz qismi (aglikon yoki genin) va qandli (glikondan) iborat. aglikon glikozidlarning asosiy qismi steroid — stiklopentanopergidrofenantrendan iborat. • angishvonagul yirik gulli (digitalis purpurea;) - digitoksin; • strofant kombe (strophanthus kombe) - strofantin ; marvaridgul (convallaria) – korglikon • baxorgi adonis (adonis vernalis) – adonis o’ti damlamasi. юрак гликозидлари дигитоксин, дигоксин, целанид, строфантин, строфантидин ацетат, конваллятоксин, адонизид, адонис ўти дамламаси гликозидлар юрак-қон томир етишмовчилигини даволашда энг асосий ва кенг қўлланадиган моддалар ҳисобланади. юрак гликозидлари ўсимликлардан …
3 / 28
ишемия юзага келади. антиангинал моддалар шартли равишда 3 гуруҳга бўлинади: i. юрак тож томирлари ва бошқа аъзолар томирларини кенгайтирувчи моддалар. ii. юракнинг адренергик системасига таъсир этувчи моддалар. iii. кальций каналларини фалажловчи моддалар. тож томирлар етишмовчилигида қўлланиладиган моддалар антиангинал (angina pectoris — стенокардия) деб аталади антиангинал моддалар кимёвий жиҳатдан ва таъсир механизмига кўра қуйидаги гурухдарга бўлинади: 1. органик нитратлар. 2. аденозин таъсир механизмига эга моддалар. 3. рефлектор таъсир этувчи моддалар. 4. в-адреноблокаторлар. 5. в-адреномиметик таъсир этувчи моддалар. 6. кальций каналларини фалажловчи моддалар. органик нитратлар нитроглицерин, сустак форте, сустак мите, эринит, нитросорбит, тринитролонг, нитронг, моддалар таъсирининг бошланиши ва давомийлиги бўйича икки турга бўлинади: 1-қисқа муддат таъсир этувчи 2-нитратлар ва давомли таъсир этувчи нитратлар нитроглицерин нитроглицерин бевосита қисқарган тож томирларнинг деворига миотроп, спазмолитик таъсир кўрсатади, уларни кенгайтиради, нитроглицерин коллатерал қон айланишини ҳам оширади нитроглицерин нейротроп таъсир кўрсатади, бу модда тож томирларни қисқартирувчи рефлексларнинг марказий ҳалқаларини фалажлайди нитроглицерин барча қон томирларга, айниқса веналарга миотроп …
4 / 28
ъсир аденозин механизм орқали келиб чиқади. моддалар фосфодиэстераза ферментини ингибиция қилиб, циклик амф ҳажмини оширади, шу туфайли аденозин ҳосил бўлиши ҳам ошади, улар аденозиндезаминаза ферментининг фаоллигини камайтириб, аденозинни парчаланишдан сақлаб қолади, аденозин эса тож томирларни кенгайтириш хусусиятга эга. камайтиради, тромблар ҳосил бўлишининг олдини олади. карбокромен kон томирларни кенгайтирмайди, қон босимини пасайтирмайди, юракнинг қисқариш хусусиятини камайтирмайди курантил — дипиридамол тож томирларни кенгайтиради, коллатерал қон айланишини ривожлантиради, четдаги қон томирлар қаршилигини, умумий қон босимини пасайтиради, юрак уришини бир оз тезлаштиради. дипиридамол тромбоцитлар агрегациясини пасайтиради кимёвий тузилиши жиҳатидан юрак гликозидлари бир-бирига яқин, улар икки қисмдан, қандсиз — агликон ва қандли —гликондан иборат. агликон гликозидларнинг асосий кардиотроп таъсир кўрсатувчи қисми бўлиб, унинг негизи стероид — циклопентанопергидрофенантрендан иборат. гликозидларнинг гликон қисми ҳар хил қандлар: d—глюкоза, d—дигитоксоза, d—цимароза, l—рамнозалардан иборат. қандли қисми гликозидларнинг эрувчанлигига, ҳужайра мембраналаридан ўтишига, биологик фаоллик ва заҳарлилигига таъсир кўрсатади. гликозидлар танлаб юракка — кардиал ва юракдан ташқари — экстракардиал таъсир кўрсатади. гликозидларнинг …
5 / 28
идан ўтишини тормозлайди. юракнинг ўтказувчан системага бўлган таъсири вагус орқали ҳам келиб чиқиши мумкин, экг да p-q оралиғи озроқ чўзилади. 5. гликозидлар микдори ошганда мусбат — батмотроп таъсир яъни юракнинг ўтказувчан усулини, миокарднинг қўзғалувчанлигини оширади, қўшимча гетеротроп ўчоқлар—аритмия пайдо бўлади. 6. юрак мушакларининг метаболизмига таъсири: гликозидлар углевод, оқсил, липид моддалар алмашинувига ижобий таъсир кўрсатади. юрак мушакларида гликоген, атф, кф микдори ошиб, юрак энергия билан яхши таъминланади. гликозидларнинг экстракардиал таъсири кардиал таъсири билан боғлиқ бўлади. бутун организмда гемодинамикани нормаллаштиради, веналарда қоннинг туриб қолиши ўтиб кетади, уларда гидростатик босим камаяди, тўпланган суюқликлар — шишлар йўқолади. қон босими деярли ўзгармайди. гликозидлар диурезни — сийдик ажралишини оширади, буни бир тарафдан уларнинг бевосита буйракка таъсир этиши билан тушунтириш мумкин — буйрак каналчаларида натрий ионларининг қайта сўрилишига тўсқинлик қилиб, натрий ва у билан суюкликни организмдан чиқишини оширади. упкада ҳам гемодинамика яхшиланади, шу туфайли газ алмашинуви ҳам асли ҳолига келади. юрак глиқозидлари марказий нерв системасига тинчлантирувчи таъсир …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 28 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "yurak-tomir tizimiga ta’sir etuvchi vositalar"

юрак етишмовчилигида ишлатиладиган препаратлар yurak-tomir tizimiga ta’sir etuvchi vositalar.kardoitonik vositalar ta’sir mexanizmi. qurbonova .g.a. yurak qon-tomir sistemasiga ta’sir etuvchi moddalar qon aylanishini yaxshilovchi moddalar, yurak faoliyati buzilganda va qon tomirlari tonusi o’zgarganda keng qo’llaniladi. klinik qo’llanilishiga qarab, bu moddalar quyidagi guruhlarga bo’linadi: i. yurak faoliyati o’zgarganda qo’llanadigan moddalar: a)yurak etishmovchiligida qo’llanadigan moddalar; b)aritmiyaga qarshi modalar; v)miokardda qon aylanishi etishmovchiligida qo’llanadigan moddalar. ii. qon tomirlar tonusi o’zgarganda qo’llanadigan moddalar, qon bosimi o’zgarishi bilan kechadigan kasalliklarda: a)arterial gipertoniyada; b)gipotenziv xolatlarda. hozirgi vaqtda surunkali yurak yetishm...

Этот файл содержит 28 стр. в формате PPTX (454,5 КБ). Чтобы скачать "yurak-tomir tizimiga ta’sir etuvchi vositalar", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: yurak-tomir tizimiga ta’sir etu… PPTX 28 стр. Бесплатная загрузка Telegram