shikastlanish patofiziologiyasi

PPT 46 pages 4.0 MB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1 / 46
лекция шикастланиш лекция:шикастланиш патофизиоло-гияси режа: 1. шикастланиш касалликни асоси. 2. хужайрани тузилиши ва вазифалари 3. хужайрани шикастловчи омиллар. 4. хужайра шикастланишининг кўринишлари 5. шикастланган хужайрадаги умум-типовой реакциялар: 5.1. хужайра мембранасидаги ўзгаришлар. 5.2. хужайра ичидагиларини типовий бузил. 6. хужайра шикастланишида химоя-мослашув реакция 7. шикастланиш ва химоя-мослашув реакциялар. 8. хужайраларнинг патоген омилларга чидамлилигини оширишни патогенетик йўллари шикастланиш деб патоген агентлар таъсирида хужайра струк-тураси, метаболизми, физико-кимиё-вий хусусиятлари ва функциясини ўзгариши натижасида уни хаёт фаолиятини бузилиши ва химоя-мослашув реакциялари ривожланиши деб айтилади. хужайрани тузилиши хужайра мембранаси компонентлари а-холестерин; в-ташқи қобиқдаги гликопротеин таркибидаги олигосахарид; с ва d-интеграл оқсиллар; е-фосфолипид молекулалари; f-фосфолипид таркибидаги ёғ кислота «думлари»; g-фосфолипид бошчалари; н-периферик оқсиллар. одам организмида 70-80 триллионга яқин хужайралар бор. хужайралар ривожланиши организмда бошланади битта хужайрадан – зиготадан ( эрк.гамета+аёл гамета =зигота). зигота бўлиниб хосил қилади 8 хужайрали эмбрион (5-7 кунда) – тотипотент хужайралар. бу хужайралар функцияси - генетик информацияни ўтқазиш. улардан хар хил хужайралар ва бутун организм ривожланади. …
2 / 46
қинлар, ионланган радиация, кислота, ишқорлар, оғир металлар тузлари, дори-дармонлар, микроблар, вируслар, замбуруғлар, психоген факторлар ионлар н+, к+, са++, о2 ортиши ёки пасайиши , эркин радикаллар, осмотик босимнинг ўзгариш-лари, метаболитлар, микробларни парчала-ниш махсулотлари, шикастланиш медиа- торлари, иммун комплекслар ва х.к. fizik omillar: -mexanik ta’sirotlar, ular plazmolemma strukturasi va subhujayra tuzilmalari membranasini buzadi -harorat o‘zgarishi, hujayra yashayotgan muhit haroratining 45-500 s darajagacha ko‘tarilishi oqsillar, nuklein kislotalar denaturatsiyasi, lipoproteid komplekslar dekompozitsiyasiga sabab bo‘ladi va hujayra membranasi o‘tkazuvchanligini kuchaytirib yuboradi. haroratning pasayib ketishi esa metabolik jarayonlarning susayishi yoki butunlay buzilishiga, hujayra ichki suyuqligining kristallanishi hamda membranalar buzilishiga olib keladi; -ionlangan radiatsiya ta’sirida esa erkin radikallar paydo bo‘lib, ularda o‘ta oksidlanish jarayonlari kuchayadi, hosil qilgan mahsulotlari membranalarni shikastlab, fermentlarni denaturatsiya qiladi. -hujayradagi osmotik bosimning o‘zgarishi, xususan, unda to‘la parchalanmagan organik moddalar va ionlar to‘planishi natijasidir. ionlar to‘planib qolishi oqibatida suyuqlik osmotik gradient natijasida hujayraga kiradi, hujayra bo‘kib, shishadi va plazmolemmani yorib yuboradi.hujayra ichki osmotik bosimining …
3 / 46
g‘armasi kamayadi va hujayraning energetik ta’minoti izdan chiqadi. biologik omillar viruslar, mikroblar, rikettsiyalar, parazitlar, zamburug‘lar va h.k. ta’siridan ham shikast topadi. bu xil omillar hujayra faoliyatini, unda kechadigan metabolik reaksiyalarni, hujayra o‘tkazuvchanligi va membranalar butunligini, fermentlar faolligini izdan chiqaradi. shuningdek allergik va immun jarayonlar ham hujayrani shikastlashi mumkin. bu holat, aksari, mikrob antigeni bilan odam organizmi hujayralari antigenlarning tuzilishi jihatidan o‘hshashligi tufayli ro‘y beradi: gemolitik streptokokkning ayrim turlari antigenining tuzilishi buyrak bazal membranasi oqsillari antigeninikiga o‘xshash. ular organizmga tushganda ham streptokokklarni, ham nefronni zararlaydigan antitanalar hosil qiladi. endotoksinlar, bakteriyalarning, virus, parazitlarning struktur komponentlari hujayraning antigen tuzilishini o‘zgartirib, antitanalar yoki immun t-limfotsitlar ishlab chiqaradi, natijada organizmning hujayralari shikastlanib, autoimmun patologik jarayonlar ruy beradi. fiziologik shikastlanish hujayra faqat patogen omillar ta’siridagina emas, balki genetik dasturlangan jarayonlar o‘zgarishi sababli ham shikastlanadi. masalan, organizm qarib borishi jarayonida epidermis, ichak epiteliysi, eritrotsitlar o‘la boradi. bu membrana tuzilishidagi fermentlar, nuklein kislotalarda asta-sekin ruy beradigan o‘zgarishlar natijasi …
4 / 46
анган бўлиши мумкин аксонлар орқали патотрофогенлар кириши билан - шикастланган нейронларда хосил бўладиган махсулотлар хужайра-реци-пиентларда патологик ўзгаришлар чақиради. * ўткир этиологик фактор қисқа муддат таъсир этади, интенсив-лиги юқори сурункали этиол. фактор паст интенсив-лиги, узоқ вақт таъсир этади хужайра шикастланишини турлари тўғрима-тўғри (бирламчи ) -этиологик фактор бевосита таъсир этади. билвосита (иккиламчи) - бирламчисини оқибати бўлиб, ривожланади шикастланишни бам – медиаторлар таъсирида, регуляция бузилишида ва х.к. парциал тотал қайтариладиган қайтарилмайдиган хужайра шикастланишининг умумий механизмлари хужайралар мембрана аппаратлари ва фермент тизимларини шикастланиши; хужайрани энергия билан таъминлаш жараёнларини бузилишлари хужайра ичидаги ионлар ва суюқликларни дисбаланси; хужайранинг генетик дастури бузилиш механизмлари хужайра ичидаги жараёнлар механизмларини бошқарилишини бузилиши; билипид қаватни шикастланиши: 1. эркин радикаллар ҳосил бўлиши ва улар таъсирида ёғларни перекисли оксидланишини кучайиши. 2. гидролазаларни (лизосомал, мембранага боғлик, эркин) активлашиши. 3. ҳосил бўлган амфифил (икки ёқлама) бирикмаларни (липидларни гидроперекиси, эркин ёғ кислоталари, лизофосфатидлар) мембрана-ларни липид фазасига кириб детергент (бузувчи) таъсир қилиши. 4. мембраналарни механик (осмотик) таранглашиши. …
5 / 46
раналари парчаланиши, лизосомал ферментлар чиқиб кетиши, хужайра ичидаги махсулотлар хужайра орасига чиқиши яллиғланиш * апоптоз апоптоз белгилари: хужайра кичиклашиши, плазматик мембраналар қаттиқлариши, ядро хроматинини конденсацияси, ядро ва цитоплазмани фрагментацияси → апоптозли таначалар ф а г о ц и т о з (яллиғланишсиз) * некроз апоптоз шикастланган дастурлаштирилган хужайра ўлими хаётни кайталанмайдиган бузилишлари, паранекроз и некробиоздан кейин информацион сигнал орқали апоптоз программаси бошланиб кетади хужайра насли якуний босқичи хисобланади парчаланган хужайранинг қисмлари фагоцитози билан якунланади юқори патоген омиллар-ни хужайрага таъсирида. кўпгина табиий жараёнида ва хужайранинг зарарли омил-ларга мослашишида пайдо бўлади. 1. специфик – этиологик омилни ўзига хос хусусияти билан боғлиқ; - цианидлар -цитохром оксидазанинг блокадаси - юқори харорат оқсилларнинг коагуляцияси ва б. 2.носпецифик -хар қандай зарар билан хамрох бўлади: - мембранани ўтқазувчанлигини ошириш, -оқсилларни денатурацияси, -хужайралар ичида ацидоз, шиш -хужайра рецептор аппаратлари бузилиши -хужайранинг ион мувозанати бузилиши -эненргия хосил бўлишининг бузилиши -мембрана потенциалининг ўзгариши. хужайра шикастланишининг белгилари: хужайра мембранасини бузилиши а) …

Want to read more?

Download all 46 pages for free via Telegram.

Download full file

About "shikastlanish patofiziologiyasi"

лекция шикастланиш лекция:шикастланиш патофизиоло-гияси режа: 1. шикастланиш касалликни асоси. 2. хужайрани тузилиши ва вазифалари 3. хужайрани шикастловчи омиллар. 4. хужайра шикастланишининг кўринишлари 5. шикастланган хужайрадаги умум-типовой реакциялар: 5.1. хужайра мембранасидаги ўзгаришлар. 5.2. хужайра ичидагиларини типовий бузил. 6. хужайра шикастланишида химоя-мослашув реакция 7. шикастланиш ва химоя-мослашув реакциялар. 8. хужайраларнинг патоген омилларга чидамлилигини оширишни патогенетик йўллари шикастланиш деб патоген агентлар таъсирида хужайра струк-тураси, метаболизми, физико-кимиё-вий хусусиятлари ва функциясини ўзгариши натижасида уни хаёт фаолиятини бузилиши ва химоя-мослашув реакциялари ривожланиши деб айтилади. хужайрани тузилиши хужайра мембранаси компонентлари а-холес...

This file contains 46 pages in PPT format (4.0 MB). To download "shikastlanish patofiziologiyasi", click the Telegram button on the left.

Tags: shikastlanish patofiziologiyasi PPT 46 pages Free download Telegram