nafas olish tizimini baholash

PPTX 25 стр. 2,4 МБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 25
nafas olish sistemasi namangan 2-tibbiyot kolleji maxsus fan o’qituvchisi akramova munavvarning hamshiralik ishi fanidan tayyorlagan taqdimoti mavzu: nafas olish tizimini baholash nafas olish sistemasi nafas ilish sistemasiga quyidagi organlar kiradi… burun bo’shlig’i burun halqum xiqildoq kekirtak(traxeya) bronx o’pkalar. burun bo’shlig’i xalqumning burun qismi yuqori nafas yo’llariga kiradi. xiqqildoq traxeya,bronx va o’pkalar quyi nafas yo’llariga kiradi. bularning asosiy vazifasi nafas olish va gaz va moddalar almashinuvida ishtirok etish. -burun bo’shlig’i ichki qavati shilliq parda bilan qoplangan bo’lib,bu pardada kiprikli epiteliy va shilliq ajratuvchi bezlar ham joylashgan. kiprikli epiteliy-havoni chang lardan tozalab bersa, shilliq bezlar –havoni ilitib va namlab beradi. xiqildoq iv-vi bo’yin umrtqalari orasida joylshgan bo’lib,vazifasi nafas olishda qatnashish va tovush xosil qilish. traxeya-yuqori chegarasi vi-bo’yin umrtqasi,pastki chegarasi iv-vi ko’krak umrtqasi,uzunligi 9-11 sm 16-20 ta yarim xalqasimon to’g’aydan tashkil topgan . traxeya iv-v ko’krak umrtqalri ro’parasida 2 ga bo’linib bifikatsiya trexealisni hosil qiladi. bular o’ng va chap bronxlardir. bronxlar-yallig’lanishi bronxit o’ng …
2 / 25
r,kichik bo’laklar,va oxirgi bo’lakchalarda iborat.ushbu bo’laklar to’g’aydan iboratligi uchun havo o’tkazish vazafasini bajaradi nafas daraxti-bular to’g’aydan emas 1 qavat epiteliydan tuzilgan.bronxiolalar nafas bronxchalariga bo’linadi,bular esa alveola naychalariga bo’linadi bulardan esa alveola pufakchalari hosil bo’ladi.bularni tashqi tomondan kapilyrlar chigallari o’rab turadi ularda kislarod kapilyarlarga diffuziya yo’li bilan kapilyarlarga o’tadi, kapilyarlardan esa karbonat angitrit gazi o’tadi va gaz almashinuvi jarayoni yuz beradi. nafas olish a’zolari kasalliklari simptomlari: 1. hansirash 2. qon tuflash 3. yo’tal 4. ko’krak qafasida og’riq 5. balg’am tashlash 6. sianoz нафас тизими касалликларида текшириш усуллари беморларни сўраб-суриштириш. ўпка касалликларидаги беморлар куйидагиларга шикоят киладилар: нафас кисиши, йўтал, балгам ташлаш, кон туфлаш ва огриклар. бир канча патологик холларда нафас мароми (ритми) сони ва чукурлиги ўзгаради, бемор тез-тез нафас олади, бирдан ўзига хаво етмаётганидек, нафас кисиб, хансирай бошлайди. хансираш (dyspnoe) ўз хусусиятига кўра 3 хил бўлади: инспиратор, экспиратор ва аралаш тур. хансираш турлари: инспиратор хансирашда нафас олиш кийинлашади. бу хол кўпинча бурун …
3 / 25
. куссмаулча нафас-бунда нафас олиш билан нафас чикариш узок давом этади, кейин узок пауза бўлади, сўнгра хаммаси яна такрорланади. биотча нафас - бунда нафас харакатлари юза, бир маромда, тез-тез бўлиб, узок давом этадиган пауза билан навбатлашиб боради. стридороз нафас – бу хол бронхларни ўсма босиб колган холларда кузатилиб, нафас шовкинли бўлиб колади. саккодирланган (узок-узок) нафас – бу хол кўкракда огриклар бор холларда кузатилади. йўтал йўтал – нафас аъзолари касалликларининг энг кўп учрадиган симптомидир. йўтал – химояловчи рефлектор актдир. нафас йўлларининг бирор бўлимларида (трахея, бронх ёки хикилдок) тўпланиб колган шилимшик балгамнинг ёки нафас йўлларига тушиб колган ёт жисмларнинг китикловчи таъсирида импульслар узунчок миядаги йўтал марказига бориб ундан хикилдок мускуллари ва бошка нафас мускулларини иннервациялайдиган харакатлантирувчи нервларига келади. одам чукур нафас олиб, кейин бирдан ва куч билан нафас чикаради, нафас чикишининг боши овоз тиркиши ёпик турган пайтга тўгри келади ва натижада йўтал пайдо бўлади. йўтални бахолаш учун унинг хусусияти, пайдо бўлиш вакти, …
4 / 25
ронхлар чўзилиб, кенгайиб колган пайтларда (бронхоэктазларда) кон томирларининг ёрилиши, ўпкадаги йирингли жараёнлар (абсцесслар) сил, хавфли ўсма муносабати билан ўпка тўкимаси бутунлиги бузилиши окибатидир. кукрак кафасини куриш: кўкрак кафасидаги огрик (dolor) – кўпинча ковурга аро невралгия, миозитда, кўкрак кафаси лат еганда, курук плевритда, экссудатли плевритни бошланишида кузатилиши мумкин. нафас олиш пайтида пайдо бўладиган ва йўталганда, акса урганда кучаядиган огрик кўпинча плевранинг зарарланганлигини кўрсатади. хароратни кўтарилиши хам бир канча ўпка касалликларида (зотилжам, ўпка сили, ўпкани йирингли касалликларида ва х.к.) учрайди. ўпкани крупоз яллигланишида харорат бирданига кўтарилиб, юкори (39-40 градус) даражаларда бўлади. ўпканинг йирингли яллигланишларида хароратни кўтарилиши беморни жунжикиши ва терлаши билан кечади. ўпка силида харорат кўпрок субфебрил даражада бўлади, огир турларида эса гектик иситма кузатилади кўкрак кафасини кузатиш. кўкрак кафасини кўздан кечирганда, хаммадан аввал унинг шакли ўзгарган, ўзгармаганлигига ахамият берилади. одатдаги нормостеник, астеник ва гиперстеник шаклдаги кўкрак кафасидан ташкари, патологияда куйидаги ўзгаришларни кузатиш мумкин: siаnоz – yuz tеrisi ko‘rinib turаdigаn shilliq pаrdаlаrning …
5 / 25
сининг бу шакли ўпка силида, скелетнинг тугма ёки орттирилган ўзгаришларида учраш мумкин. воронкасимон (чукурчали) кўкрак кафаси – бунда тўш суягининг пастки кисмида воронкасимон чукурча пайдо бўлган бўлади. бу кўпинча тугма бўлади. айрим холларда бу холат ёшликда тўш суягини шу жойи узок вакт эзилиб туриши натижасида хам юзага келиши мумкин. бу кўпинча этикдўзларда учраши мумкин. рахитик кўкрак кафаси – бу шакл кўпрок ёшларда, рахит касаллигини бошдан кечирганларда учраб, тўш суяги дўппайиб чикиб туради. буни товук кўкрак хам дейишади. . кайиксимон кўкрак кафаси – бунда тўш суягини юкори кисмида кайиксимон чукурча пайдо бўлади. бу орка миянинг сирингомиелия касаллигида кузатилади. юкоридагилардан ташкари умуртканинг кийшайиши (сколиоз, лордоз, кифоз) хам кўкрак кафасини шаклини ўзгартириб юборади. сколиоз – умурка поганасини ёнига кийшайиши, лордоз – умуртка погонасини олдинга кийшайиши,кифоз – умуртка погонасини оркага кийшайишидир. кўриб текширишда яна нафас турини, унинг фаоллигини, тезлиги, чукурлигини, меёрдан четга чикканлигини аниклаш мумкин. пальпация. кўкрак кафасини пайпаслаб, унинг катталиги, шакли хакида кўздан …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 25 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "nafas olish tizimini baholash"

nafas olish sistemasi namangan 2-tibbiyot kolleji maxsus fan o’qituvchisi akramova munavvarning hamshiralik ishi fanidan tayyorlagan taqdimoti mavzu: nafas olish tizimini baholash nafas olish sistemasi nafas ilish sistemasiga quyidagi organlar kiradi… burun bo’shlig’i burun halqum xiqildoq kekirtak(traxeya) bronx o’pkalar. burun bo’shlig’i xalqumning burun qismi yuqori nafas yo’llariga kiradi. xiqqildoq traxeya,bronx va o’pkalar quyi nafas yo’llariga kiradi. bularning asosiy vazifasi nafas olish va gaz va moddalar almashinuvida ishtirok etish. -burun bo’shlig’i ichki qavati shilliq parda bilan qoplangan bo’lib,bu pardada kiprikli epiteliy va shilliq ajratuvchi bezlar ham joylashgan. kiprikli epiteliy-havoni chang lardan tozalab bersa, shilliq bezlar –havoni ilitib va namlab beradi. xiqildo...

Этот файл содержит 25 стр. в формате PPTX (2,4 МБ). Чтобы скачать "nafas olish tizimini baholash", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: nafas olish tizimini baholash PPTX 25 стр. Бесплатная загрузка Telegram