tenglamalar tizimi kўrinishi‌dag‌i ekonometrik modellar

PPTX 8 pages 1.1 MB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1 / 8
слайд 1 тенгламалар тизими кўринишидаги эконометрик моделлар бажарди: мм-62 гурух талабаси тоъйчибоев шагъзод 1 режа: эконометрикада қўлланиладиган тенгламалар тизими ҳақида тушунча моделларнинг тузилмавий ва келтирилган шакллари таркибий (тузилмавий) модел параметрларини баҳолаш эконометрикада қўлланиладиган тенгламалар системаси ҳақида тушунча ижтимоий фанларда статистик ўрганиш об’екти бўлиб мураккаб тизимлар ҳисобланади. бундай мураккаб тизимларни ёзиш(тасвирлаш), уларни ҳаракат механизимларини тушунтириш учун ўзгарувчилар орасидаги боғланиш зичлигини аниқлаш, алоҳида регрессия тенгламаларини тузиш этарли эмас. алоҳида регрессия тенгламаларидан фойдаланишда, масалан иқтисодий ҳисоб-китобларда кўпчилик ҳолатларда аргумент(омил)ларни бир-бирига боғлиқ бўлмаган ҳолда ўзгартириш мумкин деб фараз қилинади. эконометрикада қоълланиладиган тенгламлар тизими ҳақида тушунча иқтисодий жараёнларни ўрганиш мақсадида статистик кузатишлар натижасида олинган ма’лумотлар жараённинг ма’лум бир томонини (қиррасини) ифодаловчи белгилар бўлиб, улар жараёнларнинг ўзгаришида натижавий ва та’сир этувчи омилларга бўлинади. бир белгининг ўзгариши натижасида иккинчи белги ҳам ўзгарса, биринчи белги омил белги, иккинчи белги эса натижавий белги дейилади ва бу омилларнинг ўзаро боғлиқлигини кўрсатади ва қуйидагича ифодаланади: y = f(x₁, x₂, …xₙ) бу …
2 / 8
ₘ/x₍ₘ₊₁₎, …,xₙ) биринчи омиллар гуруҳи (х₁, …,хₖ) – бу моделга киритиладиган ўзгарувчилар. иккинчи омиллар гуруҳи (х₍ₖ₊₁₎,…,хₘ)– моделда қатнашмайди, лекин улардан ҳар бири тадқиқотчи томонидан кузатилаётган статистик жамланмада у ёки бу қийматларда назорат қилинади. 3) учинчи омиллар гуруҳи ,(х₍ₘ₊₁₎, …,хₙ) – тасодифий ўзгарувчилар, улар тадқиқотчи томонидан назорат қилинмайди, лекин й нинг ўзгаришига та’сир этмоқда. моделларнинг тузилмавий ва келтирилган шакллари эконометрик тадқиқотларда кўпроқ ўзаро боғлиқ тенгламалар тизими қўлланилади. бундай тенгламалар тизимида битта натижавий белги бир тенгламанинг чап қисмида бошқа тенгламанинг ўнг қисмида қатнашади, я’ни: ушбу ўзаро боғланган тенгламалар тизими “биргаликдаги, бирпайтли тенгламалар” тизими деб аталади. шуни такидлаш керакки тизимда (у) ўзгарувчи бир пайтнинг ўзида битта тенгламада боғлиқ ўзгарувчи сифатида ва бошқасида боғлиқ бўлмаган ўзгарувчи сифатида қатнашади. эконометрикада бундай тенгламалар тизими моделнинг “тузилмавий” шакли деб аталади. этиборингиз учун раҳмат!!! image5.png image6.png image7.png image3.png image4.png /docprops/thumbnail.jpeg
3 / 8
tenglamalar tizimi kўrinishi‌dag‌i ekonometrik modellar - Page 3
4 / 8
tenglamalar tizimi kўrinishi‌dag‌i ekonometrik modellar - Page 4
5 / 8
tenglamalar tizimi kўrinishi‌dag‌i ekonometrik modellar - Page 5

Want to read more?

Download all 8 pages for free via Telegram.

Download full file

About "tenglamalar tizimi kўrinishi‌dag‌i ekonometrik modellar"

слайд 1 тенгламалар тизими кўринишидаги эконометрик моделлар бажарди: мм-62 гурух талабаси тоъйчибоев шагъзод 1 режа: эконометрикада қўлланиладиган тенгламалар тизими ҳақида тушунча моделларнинг тузилмавий ва келтирилган шакллари таркибий (тузилмавий) модел параметрларини баҳолаш эконометрикада қўлланиладиган тенгламалар системаси ҳақида тушунча ижтимоий фанларда статистик ўрганиш об’екти бўлиб мураккаб тизимлар ҳисобланади. бундай мураккаб тизимларни ёзиш(тасвирлаш), уларни ҳаракат механизимларини тушунтириш учун ўзгарувчилар орасидаги боғланиш зичлигини аниқлаш, алоҳида регрессия тенгламаларини тузиш этарли эмас. алоҳида регрессия тенгламаларидан фойдаланишда, масалан иқтисодий ҳисоб-китобларда кўпчилик ҳолатларда аргумент(омил)ларни бир-бирига боғлиқ бўлмаган ҳолда ўзгартириш мумкин деб...

This file contains 8 pages in PPTX format (1.1 MB). To download "tenglamalar tizimi kўrinishi‌dag‌i ekonometrik modellar", click the Telegram button on the left.

Tags: tenglamalar tizimi kўrinishi‌da… PPTX 8 pages Free download Telegram