tilning bazaviy tushunchalari va c++ tilida dasturlash

PPT 32 sahifa 380,5 KB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 32
слайд 1 тилнинг базавий тушунчалари. тил алифбоси, идентификатор, лексемлар. калит сўзлар, константалар, символлар, номланган ўзгармаслар ва уларнинг турлари. маълумотлар тоифаси. маълумотларнинг компьютер хотирасида тасвирланиши. acm.tuit.uz/forum махмудов анваржон зокирович ( тату “информатика асослари” кафедраси ассистенти) с++ тилида дастурлаш * с++ тили 1972-1974 – б. керниган, д. ритчи дастур ишлашининг юқори тезлиги кўп имкониятлар барча замонавий дастурлаш тилларнинг асоси (с++, с#, javascript, java, actionscript, php) автоматик равишда аниқлаш мумкин бўлмаган хатога йўл қўйиш acm.tuit.uz/forum acm.tuit.uz/forum * * оддий дастур void main() { } бошланғич (асосий) дастур доим main билан номланади void = «бўш» асосий дастур ҳеч қандай натижани чиқариб бермайди дастур бошланиши дастур «танаси» (асосий қисм) дастурнинг якуни acm.tuit.uz/forum бу дастур қандай вазифани бажаради? ? acm.tuit.uz/forum * * тил лексик асослари киритса бўлади катта ва кичик лотин алифбоси (a-z, a-z) таъкидловчи белги _ рақамлар 0,1,2,3,4,5,6,7,8,9 махсус символлар: “, {} | [ ] () + - / % \ ; ‘ . : …
2 / 32
лига яқинлигини билдирувчи c++ номи расмий равишда 1983 йили берилди. тил биринчи тижорат версияси 1985 октябрида тақдим этилиб, худди шу йили б.страуструпнинг «c++ дастурлаш тили» (the c++ programming language) китоби босилиб чиқди. тил стандарти устида 1990 йили ansi (american national standards institute) иш бошлади. бу стандарт охирги варианти 1997 йил ноябрида эълон қилинди. ҳозирги даврда c++ тили энг оммавий дастурлаш тилига айланди. ўқув қўлланмада структурали дастурлаш ва объектли дастурлаш усуллари чуқур қараб чиқилган. с тилида олти хил турдаги лексемалар ишлатилади: эркин танланадиган ишлатиладиган идентификаторлар, хизматчи сўзлар, константалар (константа сатрлар), амаллар (амаллар белгилари) ва ажратувчи белгилар. идентификатор. идентификаторлар лотин ҳарфлари, остки чизиқ белгиси ва сонлар кетма-кетлигидан иборат бўлади. идентификатор лотин ҳарфидан ёки остки чизиқ белгисидан бошланиши лозим. мисол учун: а1, _max, adress_01, rim, rim катта ва кичик ҳарфлар фарқланади, шунинг учун охирги икки идентификатор бир-биридан фарқ қилади. borland компиляторларидан фойдаланилганда номнинг биринчи 32 ҳарфи, баъзи компиляторларда 8 та ҳарфни инобатга олади. …
3 / 32
| else | enum | explicit | export | extern | false | float | for | friend | goto | if | inline | int | long | mutable | namespace | new | not | not_eq | operator | or | or_eq | private | protected | public | register | reinterpret_cast | return | short | signed | sizeof | static | static_cast | struct | switch | template | this | throw | true | try | typedef | typeid | typename | union | unsigned | using | virtual | void | volatile | wchar_t | while | xor | xor_eq хизматчи ёки калит сўзлар калит сўзлар: and- конъюнция && and_eq- &= операториниг альтернативаси asm- ассемблерда код қўйиш auto- локал ўзгарувчини эълон қилиш bitand- bitwise & операториниг альтернативаси bitor- | операторининг альтернативаси bool- бул ўзгарувчини эълон қилиш break- циклдан чиқиш case- switch тармоқланиш операторида аниқ …
4 / 32
мые функции) 34 int- объявить переменную целого типа 35 long- объявить следующий тип длинным 36 mutable- перекрыть константность 37 namespace- определить новое пространство имен 38 new- выделить динамическую память под новую переменную 39 not- альтернатива оператору ! 40 not_eq- альтернатива оператору != 41 operator- создание перегруженных операторов 42 or- альтернатива оператору || 43 or_eq- альтернатива оператору |= 44 private- объявить приватное поле класса 45 protected- объявить защищенное поле класса 46 public- объявить общее поле класса 47 register -запрос компилятору на оптимизацию переменной по скорости 48 reinterpret_cast- *изменить тип переменной 49 return- возврат из функции 50 short- объявить короткое целое 51 signed- сделать данный целый тип знаковым 52 sizeof- возвратить размер переменной или типа 53 static- создать статическую переменную 54 static_cast- сделать не полиморфное приведение типов 55 struct- определить новую структуру 56 switch- оператор ветвления 57 template- создать шаблонную функцию 58 this- указатель на текущий объект 59 throw- выбросить исключение 60 …
5 / 32
ва else – калит сўзлар. улар ўзгарувчилар ёки функциялар ёки бошқа мақсадларда ишлатилиши мумкин эмас. мисол типлар номлари: char, short, int, unsigned, long, float, double. операторлар номлари: if, else, switch, case, while, do, for, default, break, continue, goto. хотира турлари: auto, register, static, extern. типлар билан ишлаш: typedef, sizeof. структура: struct,union. чиқиш: return, entry. хизматчи сўзлар * ўзгарувчи нима? ўзгарувчи - маълум номга эга ва ўзида қийматларни сақлайдиган компьтер хотирасидаги ячейка. дастур бажарилиш жараёнида ўзгарувчилар қиймати ўзгариши мумкин. ячейкага янги қиймат ёзилганда эскиси ўчиб кетади. ўзгарувчи типлари int – [-32768…32767] оралиқдаги бутун сонлар (2 байтгача) float – хақиқий сон, floating point (4 байтгача) char – белги, character (1 байтгача) acm.tuit.uz/forum acm.tuit.uz/forum * char – битта символ; long char – узун символ; int – бутун сон; short ёки short int – қисқа бутун сон; long ёки long int – узун бутун сон; float ҳақиқий сон; long float ёки double – иккиланган …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 32 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"tilning bazaviy tushunchalari va c++ tilida dasturlash" haqida

слайд 1 тилнинг базавий тушунчалари. тил алифбоси, идентификатор, лексемлар. калит сўзлар, константалар, символлар, номланган ўзгармаслар ва уларнинг турлари. маълумотлар тоифаси. маълумотларнинг компьютер хотирасида тасвирланиши. acm.tuit.uz/forum махмудов анваржон зокирович ( тату “информатика асослари” кафедраси ассистенти) с++ тилида дастурлаш * с++ тили 1972-1974 – б. керниган, д. ритчи дастур ишлашининг юқори тезлиги кўп имкониятлар барча замонавий дастурлаш тилларнинг асоси (с++, с#, javascript, java, actionscript, php) автоматик равишда аниқлаш мумкин бўлмаган хатога йўл қўйиш acm.tuit.uz/forum acm.tuit.uz/forum * * оддий дастур void main() { } бошланғич (асосий) дастур доим main билан номланади void = «бўш» асосий дастур ҳеч қандай натижани чиқариб бермайди дастур бошланиши дастур...

Bu fayl PPT formatida 32 sahifadan iborat (380,5 KB). "tilning bazaviy tushunchalari va c++ tilida dasturlash"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: tilning bazaviy tushunchalari v… PPT 32 sahifa Bepul yuklash Telegram