kimyoviy va konsentratsion qutiblanishlar qutibsizlantirish metalarning ekeltro kimyoviy korroziyasi va undan tarqalish usullari. sirt hodisalari va adsorbsiya sirt tarangligi asosiy tushunchalar

PPT 20 pages 174.3 KB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1 / 20
farg’ona davlat universiteti tabiiy fanlar fakulteti k.o’.m 17.32-guruhi talabasi xolbekova gulsanamning fizik-kimyo fanidan mustaqil ishi мавзу: кимёвий ва консентратсион қутибланишлар қутибсизлантириш металарнинг экелтро кимёвий коррозияси ва ундан тарқалиш усуллари. сирт ҳодисалари ва адсорбсия сирт таранглиги асосий тушунчалар коррозия – металларнинг ташқи муҳит билан кимѐвий, электрокимѐвий ва биокимѐвий ўзаро таъсири натижасида емирилишидир. бу жараѐн кинетика қонунларига мувофиқ ўз–ўзидан боради ва металлни эркин энергиясининг камайишига сабаб бўлади, натижада термодинамик жиҳатдан барқарор бирикмалар ҳосил бўлади. коррозиянинг қуйидаги турлари кузатилади: кимѐвий коррозия, биокимѐвий ѐки биокоррозия, электрокимѐвий коррозия. коррозион жараѐннинг бориш шароитига кўра коррозиянинг қўйидаги турлари фарқланади: атмосферавий, суюқликда ѐки электролитларда, тупроқда ѐки ер остида, электрокоррозия, тирқиш коррозия, кучланиш остидаги коррозия. металлар коррозияси. хозирги пайтда халк хужалигида ишлатиладиган машина ускуналар, турли курилмалар, кувурлар, резервуарлар, асбоб-ус­куналар, асосан металлардан тайерланади. улар ишлатилиши даво­мида ташки мухит таъсирида буладилар. уларни ташки мухит билан узаро кимевий ва электро-кимевий таъсирлари натижасида оксидла­ниш ва кайтарилиш жараенлари содир булиб, тегишлича, металлар­нинг оксид ва …
2 / 20
наетган алмаштириш таъмир­лаш учун сарфланган пул харажатлари киради ва в.к. металларни коррозиядан химоя килиш муаммоси, уларнинг инсоният фаолиятида ишлатилиши давридан бошланади. эрамиздан олдинги v-асрда яшаган грек тарихчиси геродат узининг эсдалиги­да темирни коррозиядан химоя килишда кургошин ишлатилганлиги тугрисида езади. яъни темирдан ясалган буюмларнинг сиртки юза­сини кургошин, никел ва бошка нодир металлар билан копланган. бир неча аср давомида ал - кимегарлар, оддий металларни занглашини камайтириш, уларни нодир металларга айлантириш усти­да иш олиб бордилар. бу муаммони ечишда улар оддий металлар таркибига бошка металларни кушиб, уларнинг котишмаларини хосил килинганлар. натижада, металлар асосий узига хос хусусияти сак­ланиши билан бир каторда, уларда хароратга ва коррозияга чидам­лик хусусиятлари хосил килинган. масалан, зангламас пулатлар. уларнинг таркибига 15% дан ортик хром кушилганда, зангламайди­ган булиб коладилар. металлар коррозиясининг назарий асосини урганиш xviii-аср­дан бошланади. 1748 йили м.в.ломоносов масалалар конунини яра­тиш билан бир каторда металлар коррозияси илмини урганишга асос солади. ломоносовнинг тажриба ишларини давом эттириб, 1773 йили француз кимегари а.лавуазье уз ишида …
3 / 20
нинг оксидлари хосил булади. унинг умумий куринишда куйидагича ифодалаш мумкин. mme(к)+-m4n-o2(г)men omn2 (к) бу ерда: m - реакцияга катнашувчи металл атомларининг сони; n - металл валентлиги; men omn - коррозия мазсулоти (металл оксиди) электрокимевий коррозия. электрокимевий коррозия деб металларнинг ток утказувчи мухит (электролитрлар) билан узаро электроктмевий таъсирлар на­тижасида узича емирилишига айтилади. ток утказувчи мухит вазифа­сини, кослота, ишкор ва тузларнинг сувли эритмалари бажарадилар. электрокимевий коррозия механизми асосида буладиган коррозия турлари. тупрок ер ости курилмалари учун коррозион актив мухит булиб, унинг таркибида органик ва минерал тузлар бор. таркибида тузларни ва намликни булишлиги металл учун турпрокдаги намлик электролит вазифасини бажаради ва унинг таъсирида булган кувур ва бошка металл курилмаларининг коррозия емирилиши электрокиме­вий механизм асосида содир булади. ер ости металл курилмаларида тупрок коррозиясининг булишли­ги учун куйидаги 3-та шартлар бажарилиши керак: - электрод потенциал кийматлари билан фарк килувчи метал­ларнинг булишлиги; - электролитни булишлиги; - ташки утказувчи занжирнинг булишлиги. коррозиядан химоя килишдаги хозирги замон усуллари ер …
4 / 20
н синиш. ушбу коррозиялар металл қотишмасидаги битта компонентни танлайдиган коррозия, барча кристаллардан ўтадиган (транскристаллит) коррозия, кристалларнинг чегарасидан ўтувчи (интеркристаллит) коррозияларга бўлинади. металлар коррозияси муҳитга қараб турли хил механизмларда боради. масалан, кислотали мухитда темирнинг коррозияси: босқичлардан иборат. темирнинг металлик хусусиятини йўқотган ҳолати fe3+ кўринишида бўлади. идеал тоза металлар учун коррозиянинг кинетик назариясини 1932 йилда фрумкин таклиф қилган. ушбу назарияни вагнер, трауд, колотиркин, скорчеллетти ва гринлар ривожлантирган.техник металлар учун ҳам коррозия назарияси таклиф қилинган. бу назарияда коррозияланувчи техник металлга гальваник микроэлементларнинг мажмуаси каби қаралади. бундай техник металлни локал гальваник элементларнинг ишлаши натижасида коррозияга учрайди, деса бўлади. бу фикрни 100 йил олдин де ля рив айтган. кейинчалик бу махаллий ѐки локал элементлар назариясига асос солган. локал элементлар назариясига биноан коррозия фақат электродларнинг жуфтига эмас, балки муҳитнинг омик (актив) қаршилигига ҳам боғлиқ. коррозия тезлигини белгиловчи муносабатларни коррозион диаграммалар орқали график равишда кўринишида ифодалаш қулай. ток кучи нолга тенг бўлганда катод ва аноддаги потенциалларларга тенг …
5 / 20
нишига ва мухитнинг омик қаршилигига боғлиқ бўлади. металларни коррозиядан сақлаш. коррозия ингибиторлари металлар ва металл конструкцияларни коррозиядан ҳимояланишнинг қуйидаги усуллари амалда кенг қўлланилади: 1. ҳимоя қоплама ҳосил қилиш; 2. коррозион муҳитнинг активлигини камайтириш (ингибирлаш); 3. металлнинг хоссаларини ўзгартириш (қўшимчаларни йўқотиш ѐки қўшимчалар қўшиш); 4. электрокимѐвий ҳимоялаш; 5. кимѐвий барқарор материаллардан фойдаланиш. ингибиторлар – махсус моддалар бўлиб, коррозион муҳитга оз миқдорда қўшилганда коррозион жараѐн тезлигини кескин пасайтиради ѐки бутунлай тўхтатади. ингибиторлар сифатида турли индивидуал органик ва анорганик моддалар ҳамда уларнинг аралашмалари қўлланилади. ингибиторлар атмосферавий, кислотали муҳитдаги, денгиз сувидаги, совутгич суюқликлардаги, оксидловчилардаги, мойлардаги ва бошқа хил коррозиядан металларни ҳимоя қилишда ишлатилади. ингибиторларнинг ҳимоялаш хусусияти уларнинг металл сиртига адсорбиланиб, катод ва анод жараѐнларни секинлаштириши билан боғлиқ. металл сиртининг эритмага нисбатан мусбат зарядга эга бўлиши анион типидаги ингибиторларни, сиртнинг манфий зарядга эга бўлиши эса катион типидаги ингибиторларни адсорбиланишига сабаб бўлади. фосфат коплама эьтиборингиз учун раҳмат image2.png image3.png image4.png image5.png image6.png /docprops/thumbnail.jpeg

Want to read more?

Download all 20 pages for free via Telegram.

Download full file

About "kimyoviy va konsentratsion qutiblanishlar qutibsizlantirish metalarning ekeltro kimyoviy korroziyasi va undan tarqalish usullari. sirt hodisalari va adsorbsiya sirt tarangligi asosiy tushunchalar"

farg’ona davlat universiteti tabiiy fanlar fakulteti k.o’.m 17.32-guruhi talabasi xolbekova gulsanamning fizik-kimyo fanidan mustaqil ishi мавзу: кимёвий ва консентратсион қутибланишлар қутибсизлантириш металарнинг экелтро кимёвий коррозияси ва ундан тарқалиш усуллари. сирт ҳодисалари ва адсорбсия сирт таранглиги асосий тушунчалар коррозия – металларнинг ташқи муҳит билан кимѐвий, электрокимѐвий ва биокимѐвий ўзаро таъсири натижасида емирилишидир. бу жараѐн кинетика қонунларига мувофиқ ўз–ўзидан боради ва металлни эркин энергиясининг камайишига сабаб бўлади, натижада термодинамик жиҳатдан барқарор бирикмалар ҳосил бўлади. коррозиянинг қуйидаги турлари кузатилади: кимѐвий коррозия, биокимѐвий ѐки биокоррозия, электрокимѐвий коррозия. коррозион жараѐннинг бориш шароитига кўра коррозиянинг қў...

This file contains 20 pages in PPT format (174.3 KB). To download "kimyoviy va konsentratsion qutiblanishlar qutibsizlantirish metalarning ekeltro kimyoviy korroziyasi va undan tarqalish usullari. sirt hodisalari va adsorbsiya sirt tarangligi asosiy tushunchalar", click the Telegram button on the left.

Tags: kimyoviy va konsentratsion quti… PPT 20 pages Free download Telegram