bolalarda og’iz bo’shlig’i shilliq qavati kasalliklarining xarakteristikasi

PPTX 15 pages 1.8 MB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1 / 15
bolalarda og’iz bo’shlig’i shilliq qavati kasalliklarining xarakteristikasi bolalarda og’iz bo’shlig’i shilliq qavati kasalliklarining xarakteristikasi жароҳатланишнинг бирламчи белгилари доғ (пятно - macula) - шиллиқ пардада юзага келадиган рангли ўзгариш. (14-расм). шиллиқ парда рангининг маълум бир сатҳда ўзгариши натижасида содир бўладиган доғлар икки хил бўлади: 1) яллиғланиш дори; 2) яллиғланишга алоқаси бўлмаган доғ - пигментли доғлар. яллиғланиш жараѐни натижасида юзага келадиган, диаметри 1,5 см гача бўладиган кизғиш доғлар - розеола, каттароқ бўлса эритема номи билан юритилади. пигментли доғлар тўқимада меланин пигменти тўпланишидан, висмут ѐки қўрғошин препаратларининг организмга тушишидан ҳосил бўлади. тугунча тугунча (узелок - nodulus) - яллиғланиш жароҳатининг шиллиқ қаватдаги бўшлиқсиз бўртмаси. (15-расм). тугунча буртмасининг диаметри 0,1-0,5 мм бўлиб, окиш рангли товланяб турувчи хусусиятга эга. уларнинг бир нечтаси кушилиб, бляшка (тангача) ҳосил қилиши мумкин. тугун тугун (узел-nodus) - ўлчамлари билан тугунчага нисбатан йирикроқ бўлиб, шиллиқ ости қават ҳимоя ҳужайраларининг йиғилишидан (инфильтрат) ҳосил бўлади. (16-расм). шиллиқ қават сатҳидан анча бўртиб чиқиб, пайпаслаганда шиллиқ …
2 / 15
ителиальный) ҳосил бўлиши мумкин. киста (киста-cysta) - деворининг ички юзаси эпителий ҳужайралари, ташқи томони қўшувчи тўқима билан ўралган ичи бўшлиқдан иборатдир. шиллиқ парда шиши (волдырь - urtica) - ҳажми анчагина катта бўлган ҳусусий қаватнинг суюқлик (экссудат) билан тўйиниши асосида вужудга келадиган белги бўлиб, бу соҳада шиллиқ парда кизариши ѐки окиш тусга кириши мумкин. жароҳатланишнинг иккиламчи белгилари яра (язва - ulcus) - оғиз бўшлиғи шиллиқ пардаси барча қаватларининг шикастланиши натижасида юзага келадиган, деворларга ва туб сатҳга эга бўлган белги. ярача (афта - aphta) - шилинишнинг фибриноз парда билан қопланган ҳолдаги кўриниши. атрофи доимо кизгиш халка билан ўралган бўлади. ёриқ (трешина-rhagas) - шиллиқ парда барча қаватларининг ажралиши натижасида кузатилади. бунга тўқималар эластиклик (кайишкоклик) хусусиятининг йўқолиши сабаб бўлади. (24-расм). тангачалар - мугузланиш (чешуйка-sguama) эпителийнинг зўр бериб мугузланиши натижасида ҳосил бўладиган белгилар. улар шиллиқ қават юзасида кўтарилиб турувчи оролчалар шаклида намоѐн бўлади бунга сабаб, яллиғланиш жараѐнида мугузланаѐтган эпителий ҳужайраларининг ўз вақтида тушиб кетмаслигидир. ( …
3 / 15
bolalarda og’iz bo’shlig’i shilliq qavati kasalliklarining xarakteristikasi - Page 3
4 / 15
bolalarda og’iz bo’shlig’i shilliq qavati kasalliklarining xarakteristikasi - Page 4
5 / 15
bolalarda og’iz bo’shlig’i shilliq qavati kasalliklarining xarakteristikasi - Page 5

Want to read more?

Download all 15 pages for free via Telegram.

Download full file

About "bolalarda og’iz bo’shlig’i shilliq qavati kasalliklarining xarakteristikasi"

bolalarda og’iz bo’shlig’i shilliq qavati kasalliklarining xarakteristikasi bolalarda og’iz bo’shlig’i shilliq qavati kasalliklarining xarakteristikasi жароҳатланишнинг бирламчи белгилари доғ (пятно - macula) - шиллиқ пардада юзага келадиган рангли ўзгариш. (14-расм). шиллиқ парда рангининг маълум бир сатҳда ўзгариши натижасида содир бўладиган доғлар икки хил бўлади: 1) яллиғланиш дори; 2) яллиғланишга алоқаси бўлмаган доғ - пигментли доғлар. яллиғланиш жараѐни натижасида юзага келадиган, диаметри 1,5 см гача бўладиган кизғиш доғлар - розеола, каттароқ бўлса эритема номи билан юритилади. пигментли доғлар тўқимада меланин пигменти тўпланишидан, висмут ѐки қўрғошин препаратларининг организмга тушишидан ҳосил бўлади. тугунча тугунча (узелок - nodulus) - яллиғланиш жароҳатининг шиллиқ қаватдаг...

This file contains 15 pages in PPTX format (1.8 MB). To download "bolalarda og’iz bo’shlig’i shilliq qavati kasalliklarining xarakteristikasi", click the Telegram button on the left.

Tags: bolalarda og’iz bo’shlig’i shil… PPTX 15 pages Free download Telegram