so'rg'ichlilar sinfi-trematodes

PPTX 68 стр. 5,6 МБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 68
слайд 1 сўрғичлилар синфи – trematodes жигар курти – fasciola hepatica; мушук сургичи – opisthorhis felineus; ланцетсимон сургич –dicrocoelium lanceatum; упка сургичи – paragonimus ringeri кон сургичлари: – schistosoma haematobuium; – schistosoma mansoni; – schistosoma japonicum; асосий хўжайин (йирик, майда шохли ҳавонлар ва одам тухум оралиқ хўжайин (кичик сув шиллиғи) жигар қуртининг тараққиёт цикли жигар қурти – fasciola hepatica мушук сўрғичлиси –opisthorchis felinens. одамларда описторхоз касаллигининг қўзғатувчиси ii-оралиқ хўжайин (карпсимон балиқлар) мушук сўрғичлисининг тараққиёт цикли оралиқ хўжайин (битиния авлодига кирувчи молюска) сургичлилар синфи –trematodes жигар курти – fasciola hepatica узунлиги 3-5 см; бачадони корин сургичи оркасида жойлашган; уругдонлари, сарикдонлари ва тухумдони ута шохланган; жигарнинг ут йулларида, ут пуфагида, ошкозон ости безида паразитлик килади. фасциолёзнинг ривожланиш цикли асосий хужайини – усимликхур хайвонлар ва одам оралик хужайини – кичик ховуз моллюскаси (limnea truncatula) …етук шакли → тухум → мирацидий → спороциста → редия → церкария → адолескария → етук шакли… жигар сургичини …
2 / 68
лиоз касал-лиги қўзғатувчиси. ўпка сўрғичлиси – paragonimus ringeri – одамларда парагонимоз касаллиги қўзғатувчиси. қон сўрғичи – schistosomaлар одамларда шистосомоз касаллиги қўзғатувчилари учта тури тиббий аҳамиятга эга: 1. schistosoma haematobium (фақат одамда паразитлик қилади) 2. schistosoma mansoni 3. schistosoma japonicum қон сўрғич – schistosoma haematobium 1 – оғиз сўрғичи; 2 – қизилўнгач; 3 – қорин сўрғич; 4 – жинсий тешиги; 5 – уруғдонлар; 6 – ичак; 7 – бачадон; 8 – оотип ва мелис таначаси; 9 – тухумдон; 10 – сариқдонлар; 11 – гинекофор канали dicrocoelium lanceatum – одамларда дикроцелиоз касаллигини қўзғатувчиси. тана шакли – жаррохлар асбоби – ланцетга ухшайди узунлиги 5-15 мм иккала сургичи бир-бирига якин жойлашган тухумдони шохланмаган бачадони йирик ва шохланган асосий хужайини – утхур хайвонлар ва одам оралик хужайинлари – курукликда яшайдиган моллюскалар ва чумоли ланцетсимон сўрғичнинг ривожланиш цикли … етук шакли → ичида мирацидий булган тухум → моллюск организми → мирацидий → жигарда биринчи тартибдаги спороциста …
3 / 68
. моллюскадан чикиб,сув тубида урмалаб,фаол инфазия йули билан-сув краблари ва кискичбакаларга киради.-метацеркария хосил булади. краб,кискичбакалар хомлигича ейилса,метацеркарий 12-бармокли ичак деворини тешиб,тана бушлиги-диафрагма –плевра оркали упкага боради. кон сургичлари – schistosomatidae улар айрим жинсли, жинсий деморфизм ривожланган, эркаги йирикрок булиб, махсус канал – гинекофор хосил килади, шу каналда узун ва ингичка ургочиси жойлашади африка, осиё, жанубий америкада учрайди sch. mansoni ва sch. haematobium факат одамда паразитлик килади. sch. japonicum одамдан ташкари уй хайвонларида – от, ит, чучкада хам учрайди шистозомаларнинг хаётий цикли етук шистозомалар - ичак веналарида ва сийдик-таносил органлари кон-томирларида яшайди → … …мирацидий бор тухум капиллярларга тикилиб колади → деворлари ёрилиб ташки тукимага чикади → ташкарига чикади → моллюска → мирацидий → спороциста → редия → церкария (ховуз сувлари юзасида егилади) → церкариялар одамга тегиб кетиши билан,фаол равишда танага кириб олади. кон оркли 20-30 кун давомида жигар,упка веналарида усади ва ривожланади. сунг сийдик таносил тизими веналарида вояга етади. лентасимон …
4 / 68
ра бир неча турга булинади. 1. цистацеркоид танаси икки қисмдан – уч жуфт эмбрионал илмоқлари бор бошча ва дум ўсимтаси-дан иборат, бу финна пакана гижжада учрайди. 2. цистацерк – шарсимон ёки овал шаклда, ичи суюқлик билан тўлган, бўшлиқ ичида бошчаси бўлади, бу финна қоромол ва чўчқа солитёрига хос. 3. ценур – шар шаклида бўлиб ичида бир неча бошчалари бўлади. 4. эхинококк пуфаги – эхинококк пуфаги икки кават кобик билан уралган, ичи суюклик билан тула булади, кобикнинг ички каватида куп сонли кизлик – неваралик пуфакчалари шаклланади 5. плероцеркоид – чўзиқ қаттиқ таначага эга, бош қисмида ёпишадиган – эгатчаси бор – сербар (кенг) тасмасимон чувалчанг финнаси. лентасимон чувалчанглар -cestodes корамол солитери –taeniarhynchus saginatus чучка солитери – taenia solium пакана гижжа – hymenolepis nana сербар тасмасимон чувалчанг - diphyllobothrium latum эхинакокк –echinococcus granulosus альвеококк – alveococcus multilocularis қорамол солитёри – taeniarhynchus saginatus одамлардатениаринхоз касаллиги қўзғатувчиси 1 – тухумдон, 2 – сариқдон, 3 – …
5 / 68
ёри (taenia solium) етук шакли ингичка ичакда яшайди чучкачилик ривожланган худудларда таркалган узунлиги – 3 м гача етади сколексида 4та сургичи ва илмоклари жойлашган гермафродит бугимларда тухумдон 3 булакдан иборат етук бугимларда шохларнинг сони 12та чучка солитёри (taenia solium) ривожланиш цикли тениоз касаллигини келтириб чикаради. асосий хужайини – одам оралик хужайини – чучкалар, баъзан одам хам булиши мумкин одамда аутоинвазия кузатилиши мумкин. одам учун инвазияли булиб, хам тухумлари, хам цистецерклар хисобланади. чучка солитёрини сколекси чучка солитёри сколекси. буйин кисми. ёш проглатидалари. чучка солитёрининг хаётий цикли чучка учун инвазион боскич – тухумлар хисобланади, оралик хужайин организмида онкосфера ва финналар ривожланади одамга яхши пиширилмаган чучка гушти оркали юкади паразит тухумлари бугимлар билан ошкозонга тушганда, кон томирлари оркали жигар, мия, куз(цистецерк), упка ва бошка органаларга боради ва финна хосил килади (цистицеркоз) одам кузидаги – цистецерк(чучка солитёри) пакана гижжа (hymenolepis nana) гименолепидоз касаллигининг кузгатувчиси ингичка ичакда паразитлик килади хамма жойда учрайди узунлиги – 2 …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 68 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "so'rg'ichlilar sinfi-trematodes"

слайд 1 сўрғичлилар синфи – trematodes жигар курти – fasciola hepatica; мушук сургичи – opisthorhis felineus; ланцетсимон сургич –dicrocoelium lanceatum; упка сургичи – paragonimus ringeri кон сургичлари: – schistosoma haematobuium; – schistosoma mansoni; – schistosoma japonicum; асосий хўжайин (йирик, майда шохли ҳавонлар ва одам тухум оралиқ хўжайин (кичик сув шиллиғи) жигар қуртининг тараққиёт цикли жигар қурти – fasciola hepatica мушук сўрғичлиси –opisthorchis felinens. одамларда описторхоз касаллигининг қўзғатувчиси ii-оралиқ хўжайин (карпсимон балиқлар) мушук сўрғичлисининг тараққиёт цикли оралиқ хўжайин (битиния авлодига кирувчи молюска) сургичлилар синфи –trematodes жигар курти – fasciola hepatica узунлиги 3-5 см; бачадони корин сургичи оркасида жойлашган; уругдонлари, сарикдонлари...

Этот файл содержит 68 стр. в формате PPTX (5,6 МБ). Чтобы скачать "so'rg'ichlilar sinfi-trematodes", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: so'rg'ichlilar sinfi-trematodes PPTX 68 стр. Бесплатная загрузка Telegram