автосервис корхоналари учун тхк ва жт постлари ва майдонларини хисоблаш.

DOC 75,5 KB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1
1404724056_54452.doc www.arxiv.uz автосервис корхоналари учун тхк ва жт постлари ва майдонларини хисоблаш. режа: 1. аснинг ишлаб чикариш постлари. 2. аснинг тхк ва жт постлар майдонлари. ишлаб чикариш постлари ишчи ва ёрдамчи постларга булинади. ишчи постларида бевосита техник хизмат ёки ремонт ишлари бажарилади, ёрдамчи постларда эса автомобилларни кабул килиб олиш, назорат килиш, буялгандан сунг куритиш ишлари бажарилади. ишчи постлари. x= (тn* ( ) / (фn * рур) ифодаси билан хисобланади, бунда, tn- постларда бажариладиган ишларнинг йиллик хажми, ишчи*.соат. (=1,1-1,3- автомобилларни станцияга нотекис келишини хисобга олувчи коэффициент. фп- постнинг йиллик иш вакти фонди, соат. рур- постда бир вактда ишловчи ишчиларни уртача сони: постнинг йиллик иш вакти фонди куйидагича топилади: фп=дик* тсм* с* ( , соат , бунда, дик- станциянинг йиллик иш кунлари; тсм- смена давомийлиги, соат; с- сменалар сони; (- постнинг иш вактида фойдаланинш коэффициенти (0.9) тх ва ремонт ишларида постда бир вактда ишловчи ишчиларни уртача сони.-рур рур 1,5-2,5 кузов ва буёклаш …
2
цияларда уз-узига хизмат килувчи постлар хам кузда тутилиши мумкин. ёрдамчи постлар. кабул килиш постлари хкк= (nф * d * () / (дйк * тс * ау) бунда, юкоридаги маълумотлардан ташкари тс-кабул килиш участкасини сутка давомида ишлаш вакти давоми, соат. ау-кабул килиш постини иш унуми (3-4 автомобиль/соат) автомобилларни эгасига топшириш учун назорат постлари кабул килиш постлари сонига тенг деб, кабул килиш мумкин. автомобилларни ювгандан сунг куритиш постлари шу постларни иш унумига боглик булиб, уни механизациялашган ювиш постларини унумига тенг деб кабул килиш мумкин. буёкдан чиккан автомобилларни куритиш постлари сони хам шу участкадаги жихозларни иш унумига ва ишлар хажмига боглик булиб куйидагича аникланади: - алохида буяш ва алохида куритиш камераларининг иш унуми 10-12 автомобиль-смена, бирлаштирилган буяш-куритиш камераларини эса 5-6 автомобиль-смена. ёрдамчи постларни умумий сони одатдаги нормативлар буйича бир ишчи постига 0,25-0,50 та тугри келади. кутиш автомобиль-жойлари тх ва ремонти зоналарида бир ишчи постига 0,3-0,5 жой хисобига олинади. автомобиллар саклаш жойлари: тх ва …
3
ларига караб икки хил булиши мумкин.солиштирма майдонга караб, агар хисоб техник-иктисодий асослаш боскичида, ёки биноларни хажмий-режалаштиришни асослаш, шунингдек, дастлабки хисоблашда, чизма-график усулда-зоналарни режасини ишлаб чикиш боскичида. биринчи усул буйича тх ва ремонт зоналарининг майдони : f з=fэ*хп*кж бунда, fэ - бир автомобиль эгаллаган жой майдон, м2; xп- постлар сони; кж- постлар жойлашиши жипслиги коэффициенти, бу автомобиллар эгаллаган жойлар, йулкалар, йуллар, ишчи уринлари майдонлари йигиндиси автомобиллар-ни пландаги проекцияси (акси) майдонига нисбатини курсатади. кж киймати автомобиллар габаритига ва постларни жойлаштириш схемасига боглик булиб бир томонлама жойлашган постлар учун кж-6-7, икки томонлама жойлашганлари учун 4-5 хисобида олинади. кжнинг кичик кйимати катта габаритли автомобиллар учун хамда постлар сони 10 тадан ошмаган холда кабул килинади. юкорида курсатиб утилганидек ёрдамчи постлар ва кутиш жойлари майдонлари хисобланади. fз ни график усулда топиш учун махсус адабиётларга мурожаат этилсин. участка (устахона) майдонларини тахминий хисоблаш учун энг куп ишчилар ишлаётган сменадаги ишчилар билан хам аниклаш мумкин (жадвал- 3). техник хизмат …
4
мойлар-6. автомобиллардан олинган кисмлар, анжомларни саклаш учун бир ишчи постига 1,6 м2 майдон ажратилади. майдонда эхтиёт кисмлар ва материаллар билан савдо килувчи дукон омбори учун эхтиёт кисмлар омборидан 10 фоиз микдорида жой ажратилади.йул станциялари эхтиёт кисмлари омбори учун майдон 5-7 м2 бир ишчи постига хисобида белгиланади. адабиётлар 1. напольский м. технологическое проектирование автотранспортных предприятий и станций технического обслуживание. м.: транспорт, 1985 г. 2. фастовцев г.ф. организация технического обслуживания и ремонта легковых автомобилей. м.: транспорт, 1989, 239 с. 3. бабусенко с.м. проектирование ремонтно-обслуживающих предприятий. м.: агропромиздат. 1990. 4. k.ф.баранов. техническое обслуживаие и ремот машин. минск,2001,230 с. 5. к.херцег станции обслуживания легковых автомобилей. м.: транспорт, 1978. 6. www.amdkds.freeservers.com, www.barclay.ru, www.inmart.ru, www.grad.ru, www.auromaster.msk.ru, www.mehanika.ru 7. назаркулов я.п., жураев н.и. чорнев м.х автосервис ишлаб чикариш техник базаси курси буйича курс ва диплом иши лойихалари бажари учун услубий кулланма. тошкент, 1996 - 53 б. 8. узбекистон республикаси автомобиль транспорти харакат таркибига хизмат курсатиш ва таъмирлаш …
5
автосервис корхоналари учун тхк ва жт постлари ва майдонларини хисоблаш. - Page 5

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Faylni Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"автосервис корхоналари учун тхк ва жт постлари ва майдонларини хисоблаш." haqida

1404724056_54452.doc www.arxiv.uz автосервис корхоналари учун тхк ва жт постлари ва майдонларини хисоблаш. режа: 1. аснинг ишлаб чикариш постлари. 2. аснинг тхк ва жт постлар майдонлари. ишлаб чикариш постлари ишчи ва ёрдамчи постларга булинади. ишчи постларида бевосита техник хизмат ёки ремонт ишлари бажарилади, ёрдамчи постларда эса автомобилларни кабул килиб олиш, назорат килиш, буялгандан сунг куритиш ишлари бажарилади. ишчи постлари. x= (тn* ( ) / (фn * рур) ифодаси билан хисобланади, бунда, tn- постларда бажариладиган ишларнинг йиллик хажми, ишчи*.соат. (=1,1-1,3- автомобилларни станцияга нотекис келишини хисобга олувчи коэффициент. фп- постнинг йиллик иш вакти фонди, соат. рур- постда бир вактда ишловчи ишчиларни уртача сони: постнинг йиллик иш вакти фонди куйидагича топилади: фп=ди...

DOC format, 75,5 KB. "автосервис корхоналари учун тхк ва жт постлари ва майдонларини хисоблаш."ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.