mikroorganizmlarga tashqi muhit omillarining taʼsiri. kimyoterapevtik preparatlar va antibiotiklar.

PPT 6,1 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1
1680945465.ppt а б расм3. автоклав: а) ташқийтамонданкўриниши; б) ишлашпринципи 1 2 345 6 7 8 mikroorganizmlarga tashqi muhit omillarining taʼsiri. kimyoterapevtik preparatlar va antibiotiklar. mikroorganizmlarga tashqi muhit omillarining taʼsiri. kimyoterapevtik preparatlar va antibiotiklar. 1. ташқи муҳит омиллари ( физик, кимёвий, биологик) ва уларни микроорганизимларга таъсири. 2. физик, кимёвий, биологик омилларни тиббиёт амалиётида қўлланилиши асептика ва антисептика. 3. стерилизация, дезефекция усулларини тиббиёт амалиётида ахамияти. 4. кимётерапевтик моддалар, антибиотиклар, классификацияси, олиниши, таъсир механизимлари. асоратлари. 5. микроорганизмланинг антибиотикларга сезгирлигини аниқлаш усуллари. маърузада кўриб чиқиладиган саволлар антибиотиклар, дезенфектант ва антисептик препарат-ларнинг замонавий тиббий амалиётда қўллаш муаммолари: 1. ҳозирги кунда шу нарса аниқланган-ки, 70% касалхона ичида юқумли касаллик келтириб чиқарувчи микроорганизимлар битта антибиотикга чидамли бўлмасдан бир неча антибиотикларга ҳам резистентлиги борлиги аниқланмоқда, буларга киради: - тилларанг стафилококк; клебсиелла; энтеропатоген ичак таёқчаси; кўк яшил йиринг хосил қилувчи таёқча.; 2. жсст берган маълумотга қараганда, хозирги кунда дунёвий тиббиёт олди-даги асосий муаммо, бу антибактериал моддаларнинг янги авлодларини ситез …
2
б чиқариш тиббиётда муҳим муаммолардан бири хисобланади. ташқи муҳит омиллари барча омиллар бўлинади: улар таъсир кўрсатади: 1. кимёвий 2. физикавий 3. биологик 1. бактерицид 2. бактериостатик 3. бактериолитик физик омиллар (ҳароратга чидамлилигига кўра бактериялар) 1. мезофиллар бактериялар-(mesos- юнон. ўртача, phileo - севади) 20-40ºс яхши ўсади. буларга асосан патоген ва шартли патогенлар киради. 2. термофиллар бактериялар (terme-иссиқ, phileo- севади 40-70ºс яхши ўсади. буларга тупроқда иссиқ сув хавзаларида яшовчи микроблар киради. баъзилари 105º хам яшай олади (pyrodectium оccultum - қатъий анаэроб, s –қайтаради). 3. психрофиллар бактериялар (psychros-совуқ phileo- севади. 0-10º яшайди. буларга кўпчилик сапрофит бактериялар киради нур энергияси нур энергияси микробларга кучли таъсир кўрсатади: куёш нури спораларга ўлдирувчи кучга эга. бактерицид лампалардан чиқувчи уб нурлари жаррохлик хоналарини, боксларни дезинфекциялашда ишлатилади. кам дозадаги рентген нурлари. ультратовуш хам микробларга ўлдирувчи куч билан таъсир килади. ташки муҳитдаги микробларни ўлдириш стерилизация бунинг учун ўтказилади дезинфекция иссиклик билан стерилизация булади: кимёвий йул билан нур ёрдамида стерилизация- ташқи …
3
урлар ёрдамида стерилизация қилиш. стерилизация турлари уб- нурлар. бактерияларга қисқа тўлқинли 250-270 нм таъсир этади. бактерияларни нуклеин кислоталарига таъсир этиб н- боғларини узади. рентген ва гамма нурлар-катта дозада бактерияларни ўлдиради. нур таъсирида радикаллар ҳосил бўлади. нк – таъсир этади микротўлқин нурлари – тез юқори температура таъсир этиши мумкин. осмотик босимга таъсир этиш йўли билан юқори % туз ва углеводли эритмалардан фойдаланилади. фильтрлаш- купчилик биологик препаратлар фильтрлаш усули билан стерилизация қилинади. б) 1 2 3 4 5 расм 41. мембрана фильтр билан стериллаш. а) мембрана фильтрлаш аппаратини кўндаланг кесими: 1- ¼ қадамли уланувчи трубка; 2-совутиш мосламаси; 3- ўрнатил- ган фильтрлар; 4- фильтр ўрнатиловчи мослама; 5-фильтрат йиғилувчи идиш; 6- идиш қопқоғи. б) фильтрловчи установкани кўриниши а) 6 кимиёвий стерилизация бу токсик газларни ишлатилиши  аммо улар атрофдагиларга зарарли. токсик газ билан стерилизацияланади: оптик приборлар радио ва электрожихозлар космик кемалар, спутниклар эндоскоплар дезинфекция бу ташқи муҳит объектларидаги патоген микроорганизмларни йуқ қилиш, ўлдиришдир, аммо …
4
рияларни яшашини тўхтатиб қўйиши - статик эффект ёки уларни ўлдириши мумкин- бактериоцид таъсири. буларга дезинфектантлар ва антисептиклар киради. бу моддалар микробларга носпецифик таъсир кўрсатади дезинфектантлар-кимиёвий моддалар бўлиб носпецифик таъсир кўрсатади, ташқи муҳит объектларини ва инструменларни дезинфекция қилишда қўланилади (профилактика мақсадида, юқумли касаллик ўчоқлари дез.қилинади). - спирт-60-70º бактериоцид таъсир кўрсатади (бактерияларни оқсилларини чўктириши ва ҳужайра деворидаги липидларни ювиб ташлайди). - галогенлар ёки галогентутувчи моддалар- буларга йод ва хлор препаратлари киради. медицинада дезинфектант ва антисептик моддалар сифатида кенг қўлланилади. таъсир механизми – оқсилларни гидроксил гурухи билан бирикиб уларни структурасини бузади. йод препаратлари - мед.антисептик препарат сифатида қўлланилади (йодни спиртли эритмаси, йодинол, люгол). хлор препаратлари- дезинфектант сифатида қўланилади. альдегидлар – микроорганизмларни оқсил, аминокислаталари сульфгидрил ва карбоксил групаларига таъсир этади, уларни структурасини бузади, бактерияларни ўлимига сабаб бўлади. альдегидлар мед.консервант сифатида қўлланилади (формальдегид 8%, глутаральдегид 2-2,5%). формальдегид эритмаси-хирургик амалиётда қўлланилади. формальдегид – маз, совун (лизоформ) кўринишда ишлатилади. уротропин (гексаметилинтетрамин) нордон муҳитда ундан формальдегид ажралиб чиқади …
5
ктант ва кам концентрациядагилари антисептик сиф. ишлатилади (резорцин, хлорофен, тимол) оксидловчилар- таъсири асосан метаболитларини оксидлашлари мумкин (водород периоксиди, калий перманганат) бўёвчи моддалар кенг кўланилади (бриллиант яшили, метилин кўки, риванол) газлар – дератизацияда қўлланилади ва мед.двуокись сери, этилен оксиди пластмассаларини стерилизация қилишда қўлланилади. таъсири асосан оқсилларни денатр. учратади. асептика ва антисептика касалхона ичи инфекцияси профилактикасида, асосан жаррохликда: асептика – жаррохлик участкасига инфекция тушмаслиги учун олиб бориладиган чора тадбирлар (операция вақтида). бунга киради: стерилизация, дезинфекция ва бошкалар. антисептика – ярага тушган микроорганизмга қарши кураш чора тадбирлари. бунга ярани тозалаш; дренаж куйиш, тампонлар киритиш; антисептиклар ишлатиш (йод, хлор, калий перманганат, водород пероксиди ва бошк.) фаглар ишлатиш, аб ва бошк.. кимётерапевтик препаратлар- юқумли касалликларнинг этиотроп даволашда қўлланилувчи кимёвий моддалар бўлиб, микроорганизимларга танлаб таъсир кўрсатади ва макроорганизимларга нисбатан зарарсиздир. ҳар бир антимикроб препаратларни қўллашда унинг физиологик имитация принципи тузилади, яъни қўзғатувчи учун махсус бўлган физиологик бошқарув жараёнларига препаратнинг таъсир қилувчи молекуляр конфигурацияси, қўшилмалари аниқланади. препаратларнинг …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Faylni Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"mikroorganizmlarga tashqi muhit omillarining taʼsiri. kimyoterapevtik preparatlar va antibiotiklar." haqida

1680945465.ppt а б расм3. автоклав: а) ташқийтамонданкўриниши; б) ишлашпринципи 1 2 345 6 7 8 mikroorganizmlarga tashqi muhit omillarining taʼsiri. kimyoterapevtik preparatlar va antibiotiklar. mikroorganizmlarga tashqi muhit omillarining taʼsiri. kimyoterapevtik preparatlar va antibiotiklar. 1. ташқи муҳит омиллари ( физик, кимёвий, биологик) ва уларни микроорганизимларга таъсири. 2. физик, кимёвий, биологик омилларни тиббиёт амалиётида қўлланилиши асептика ва антисептика. 3. стерилизация, дезефекция усулларини тиббиёт амалиётида ахамияти. 4. кимётерапевтик моддалар, антибиотиклар, классификацияси, олиниши, таъсир механизимлари. асоратлари. 5. микроорганизмланинг антибиотикларга сезгирлигини аниқлаш усуллари. маърузада кўриб чиқиладиган саволлар антибиотиклар, дезенфектант ва антисептик п...

PPT format, 6,1 MB. "mikroorganizmlarga tashqi muhit omillarining taʼsiri. kimyoterapevtik preparatlar va antibiotiklar."ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: mikroorganizmlarga tashqi muhit… PPT Bepul yuklash Telegram