tafakkur

DOC 713,5 КБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1
tafakkur.doc navoiy davlat pedagogika instituti tafakkur mavzusidan ochiq dars ma’ruzasi mavzuga tayyorlovchi savollar i. 1 ertangi kun, yangicha fikrlash tafakkur qilishni talab etadi, biz shunga tayyormizmi i. 2 komil inson tafakkuri qanday bo’lishi kerak i. 3 shaxsni olamni bilish jarayonida tarixiy taraqiyotning o’rni i. 4 shaxs faoliyatida tafakkurning o’rni ii yangi temani mazmunini ochib beruvchi savollar ii. 1 tafakkurning har bir shaxs faoliyatida individual xususiyatlari ii. 2 tafakkurning fikrlash bilan bog’liqligi ii. 3 tafakkur jarayonida insayt oydinlashuv ii. 4 tafakkur bilan nutq birligi iii mavzuni mustahkamlovchi savollar iii. 1 tafakkurni inson hayotidagi o’rni iii. 2 mustaqil fikrlash ma’naviyat mezoni iii. 3 buyuk isloxatlar amalgan oshiriyotgan bir paytda tera fikr va tafakkurni o’rni iii. 4 kashviyot va tafakkurni birligi iv. mavzu yuzasida mustaqil topshiriqlar a) seminar mashg’ulotida muxokoma qilinadigan savollar iv. 1 fan texnika taraqiyotida tafakkurning o’rni iv. 2 komil inson va tafakkur iv. 3 tafakkur va fikrlashda individual farqlar iv. …
2
ар орасидаги боглик ва муносабатларни яна хам чукуррок англаймиз ва очиб берамиз. тафаккур биз бевосита кузатмаган нарсаларни хам билишимизга имкон яратади. тафаккур назариялари тафаккур муаммоси доимо олимлар диккатини узига тортиб келган. уни талкин этишда турли ёндашувлар мавжуд. тафаккур ассоциатив пслхологияда ассоциацинлар билан богланади. бунда утмишдаги идрок на тасаввурлар хозирги замон тажрибасидан келиб богланади.ушбу назаария тафаккурнинг фаоллиги, унинг ижодий характерини очиб бера олмаган. бихевиоризмда тафаккур предмет ва реакциялар орасидаги мураккаб богликни шаклланиши масалаларни ечими билан боклик амалий куникма ва малакаларни юзага келиш жараёни сифатида намоёи булади. гештальтпсихологияда тафаккурни масалани интунтив олдиндан ечиш усули кабул киладилар. психоаналитиклар хам тафаккур муаммосини хал этишда уз хиссаларини кушганлар. улар диккатни тафаккурнинг онгсиз турлирига каратганлар ва тафаккурни мотивлар ва эхтиёжлар билаи 6oгликлигини аниклаганлар. а.н.леонтьев узининг тафаккур копцепциясида ташки ва ички фаолият тизимлари орасидаги аналогик муносабатлар мавжудлигига, назарий фаолиятга ташки амалий хатги-харакатларни ва аксинча амалий фаолиятга ички тафаккур операцияларини киритган. тафаккурининг фаолият ва назарияси болаларни аклий ривожланиши …
3
. бу фикрлаш операцияси булиб, предмет ва ходисалар орасида ухшашлик ва фарклар, тенглик ва тенгсизликлар, карама - каршиликларни намоён булишида куринади. 2.анализ (тахлил) - яхлит предметларни кисмларга булиш ва уларни алохида хусусиятлари ва элементларини ажратиш. апализнинг схемаларини куйндагича келтириш мумкин: cакраш хакида yйлap эканмиз хаёлан уни биз — югуриш, итарилиш, учти фазаси, ерга тушиш каби кисмларга ажратиб анализ (тахлил) киламиз. 3. синтез — анализ (тахлилга) карама – карши операция булиб, унда анализ жараёнида ажратиган булаклар асосида предмет яхлитланади. масалан, югуриш, итарилиш, учти фазаси, ерга тушиш каби кисмларнинг яхлитланишида сакраш юзага келади. 4.мавхумлаштириш - объектдан бирор-бир хусусиятни аклий ажратишда номоён буладиган фикрлаш операциясилар. масалан.досканингкоралиги, хамда харакатланиш хакпда фикрлаш. мамхумлашгирнш схемаси а б в г в у а масалан,ойна катop хусусиятларга эга - шаффоф, каттик, тез синувчи ва х.к. биз эса yни мавхум шаффоф хусусиятини ажратамиз ва абстракт фикрлаймиз. 5.умумлаштириш - ухшаш.боклик хусусиятларни бир тушунчага жамлаш, яъни бир турдан предметларни фикран бирлаштириш. …
4
этип билан боклик фикрдир. масаллн, "тошкенг – узбекистон пойтахти", "тош сувда сузмайди". хукмнинг куйидаги турлари мавжуд: бирламчи (ягона предмет хакида), хусусий ёки кисмий (предмет ёки ходиса кисмига хос), умумий (умуман предмет хакида). улар таъкидловчи, инкор этувчи, рост, ёлгон, шартли, айирувчи (предметга бир неча хусусиятдан ягонаси тегишли булиш), хакикий, зарурий ва х.к. хукмлар хулоса йули билап юзага келиши мумкин. хулоса - тафаккуршшг мантикий шакли булиб, бир неча маълум хукмдан ягона хулоса килинади. хулосалар - индуктив, дедуктив, аналогик турларига булинади. 1. индуктив хулоса - бир нечи бирламчи хукмлардан ягона хулоса килишдир. масалан, "дарахт киздирилганда кенгаяди", "темир киздирилганда кенгаяди", «сув иситилганда кенгаяди»", хулоса- «барча жисмлар киздирилганда кенгаяди». 2. дедуктнв хулоса - умумий хукмдан бирламчи хукмга хулоса килинади. "барча металлар электр токини яхши утказади: «алюминий металл». демак "алюминий - яхши электр утказувчадир". 3. аналогия - бирламчи, ягона хукмдан ягона, бирламчи хукмга чикарилади: "куёшда ердаги каби элементлар мавжуд", "куёшда гелий мавжуд" хулоса "демак, ерда хам …
5
н, оддий, хаётий, илмий, кенг на тор булиши мумкин. тушунчаларни огзаки шаклда ифодаланиши аникланишдир (хусусиятни тури ифодаланади). масалан, от - нуткмнинг кисми булиб, предмет- белгисини билдиради ва ким? нима? сурогига жавоб беради. тушунчалар тарих ривожланиши асосида ннсон онгида юзага келади. тушунчалар сузлар ёкн сузлар гурухида ифодаланадн. улар сезги, идрок ва тасаввурлар асосида юзага келади. уни куйидаги схемяда куриш мумкин: тушуниш - мураккаб фикрлаш жараёни булиб, асл муносабат ва богликларни очишдир. тушиниш предметни тасвирлаш, у хацда хукм чикариш асосида юзага келади. у ходисанинг тугрилигига ишончни юзага келтиради. тафаккур жариён сифатида. тафаккур мураккаб жараёндир. у нимадан бошланади? тафаккур муаммоли вазият юзага келишидан бошланади. у янги максадлар юзага келганда, эски воситалар ва усуллар етарли булмаганда пайдо булади. бундай вазиятлар муаммоли вазият деб аталади. муаммоли вазият - фикрлаш масаласит юзага келади, у аклий фаолият билан боглик булса, хамда уни ечишда инсонда ноаниклик, эски усуллар уз самарасини бермаса юзага келади. муаммони ечиш жараёни ва инсон …

Хотите читать дальше?

Скачайте полный файл бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "tafakkur"

tafakkur.doc navoiy davlat pedagogika instituti tafakkur mavzusidan ochiq dars ma’ruzasi mavzuga tayyorlovchi savollar i. 1 ertangi kun, yangicha fikrlash tafakkur qilishni talab etadi, biz shunga tayyormizmi i. 2 komil inson tafakkuri qanday bo’lishi kerak i. 3 shaxsni olamni bilish jarayonida tarixiy taraqiyotning o’rni i. 4 shaxs faoliyatida tafakkurning o’rni ii yangi temani mazmunini ochib beruvchi savollar ii. 1 tafakkurning har bir shaxs faoliyatida individual xususiyatlari ii. 2 tafakkurning fikrlash bilan bog’liqligi ii. 3 tafakkur jarayonida insayt oydinlashuv ii. 4 tafakkur bilan nutq birligi iii mavzuni mustahkamlovchi savollar iii. 1 tafakkurni inson hayotidagi o’rni iii. 2 mustaqil fikrlash ma’naviyat mezoni iii. 3 buyuk isloxatlar amalgan oshiriyotgan bir paytda tera fikr va...

Формат DOC, 713,5 КБ. Чтобы скачать "tafakkur", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: tafakkur DOC Бесплатная загрузка Telegram