графлар устида амаллар

DOC 322,5 KB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1
1576308381.doc ï î ï í ì . , 0 . , 1 булса охири тугунинг a тугун a ва булмаса кушни тугунга a тугун a агар булса бошланиши тугунинг a тугун a агар j i j i j i í ì î î í ì . , 0 . , 1 холда акс булса кушма тугунга а кирра e агар j i ï ï î ï ï í ì - - - - - - - - - . , 2 . , 0 . , 1 . , 1 булса кушма киррага е булиб сиртмок тугун а агар булмаса кушма киррага е тугун а агар булса охири кирранинг е тугун а агар булса бошланиши кирранинг е тугун а агар i j i j i j i j î í ì . , 0 . , 1 холда акс булса кушни тугунлар а ва а агар j i ) 1 …
2
дейилади. агар г нинг 2 та қирраси умумий тугунга эга бўлса, улар қўшма қирралар дейилади. мисол. (а1 а2) қирра ( а2 а3) қиррага қўшма, чунки а2 умумий тугунга эга. бирорта тугунни ўзини - ўзига боғлайдиган қиррага сиртмоқ дейилади. барча тугунлари ёлғиз тугундан иборат граф ноль (бўш) граф дейилади. агар г графнинг барча тугунлари ўзаро боғланган бўлса, бундай граф тўлиқ граф дейилади. агар г графнинг барча қирраларида йўналиш кўрсатилган бўлса, бундай граф йўналтириган граф дейилади. агар г графнинг қирраларида йўналтириш кўрсатилмаган бўлса, у ќолда граф йўналтирилмаган граф дейилади. г| граф г графнинг қисми дейилади, агар г| нинг тугунлари тўплами г га тегишли бўлса, яъни v| v бўлса, ҳамда г| нинг барча қирралари г нинг ҳам қирралар бўлса, яъни е| e v={a, в, c, d}, v|={a|, b|, c|, d|}, v| v . г/ граф г графнинг тўлдирувчиси дийилади, агарда унинг барча тугунлари г графга тегишли бўлиб, бирорта ҳам қирраси г га тегишли …
3
аниб šœшнилик матрицасини ќосил šиламиз. мисол. 1-расмда келтирилган йўналтирилмаган граф учун šœшнилик матрицаси šуйидагича бœлади. а1 а2 а3 а4 а5 а6 а7 а1 0 1 1 0 1 0 0 а2 1 0 0 1 0 1 0 а3 1 0 0 1 1 0 0 а4 0 1 1 0 0 1 0 а5 1 0 1 0 0 0 1 а6 0 1 0 1 0 0 1 а7 0 0 0 0 1 1 0 г йўналтирилган граф бўлсин. у ҳолда қўшнилик матрицаси aij нинг устунларига ҳам сатрларига ҳам графнинг тугунларини мос қўямиз. уҳолда šоидадан фойдаданиб šœшнилик матрицасини ќосил šиламиз. мисол. 2-расмда келтирилган йўналтирилган граф учун šœшнилик матрицаси šуйидагича бœлади. а1 а2 а3 а4 а5 а6 а7 а1 0 1 1 0 0 0 0 а2 0 0 0 1 0 0 0 а3 0 0 0 0 1 1 1 а4 0 0 0 0 0 …
4
афда эйлер занжири мавжуд бœлиши учун: а) граф богланган бўлиши; б) графнинг 2 та тугуни(бошланиш ва охирги) локал даражалари тоš бœлиб, šолган барча тугунларининг локал даражалари жуфт бœлиши керак. агар г йўналтирилмаган графда эйлер цикли мавжуд бўлса, бундай графга эйлер графи дейилади. мисол. 5 гамильтон графи. агар графда оддий цикл мавжуд бўлиб, бу циклда графнинг барча тугунлари қатнашса, бундай цикл гамильтон цикли дейилади. оддий занжир гамилтон занжири дейилади, агар бундай графда тугунларнинг хаммаси иштирок этса. тугун ва қирралар такрорланмаслиги керак. графда гамильтон цикли мавжуд бўлса, бу граф гамильтон графи дейилади. мисол. бу графда оддий цикл s1=( е0, е1, е4 е5, е6) – гамильтон цикли, s2=( е0, е1, е7, е6) - гамильтон цикли эмас, чунки а5 тугун қатнашмаяпти. топшириš вариантлари. šуйидаги келтирилган йуналтирилган ва йуналтирилмаган графлар учун: 1) графни тœлдирувчисини топинг. 2) графни кисм графини топинг. 3) šœшмалик матрицани тузинг. 4) šœшнилик матрицани тузинг. 5) графни марказини топинг. 6) графни диаметрини …
5
9 а6 a4 е1 е0 a1 a2 е3 е7 е6 е2 е5 a5 a0 a3 5) е8 е4 а6 a4 е1 е0 a1 a2 е4 е3 е7 е6 е2 a5 a0 a3 7) е8 е5 а6 a4 е1 е0 a1 a2 е4 е3 е7 е6 е2 е5 a5 a0 a3 8) е9 а7 е8 а4 a6 е1 е0 a1 a2 е4 е3 е7 е6 е2 е5 a5 a0 a3 9) е8 е9 а6 a4 е1 е0 a1 a2 е4 е3 е7 е2 е5 a0 a3 10) е8 а5 е6 a4 е1 е0 a1 a2 е4 е3 е7 е6 е2 е5 a4 a0 a3 11) е8 е9 а6 a5 е1 е0 a1 a2 е4 е3 е7 е6 е2 е5 a4 a0 a3 12) е8 a5 е1 е0 a1 a2 е4 е3 е7 е6 е2 е5 a4 a0 a3 14) е8 a5 е1 е0 a1 a2 е4 е3 е7 е6 е2 е5 …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Faylni Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"графлар устида амаллар" haqida

1576308381.doc ï î ï í ì . , 0 . , 1 булса охири тугунинг a тугун a ва булмаса кушни тугунга a тугун a агар булса бошланиши тугунинг a тугун a агар j i j i j i í ì î î í ì . , 0 . , 1 холда акс булса кушма тугунга а кирра e агар j i ï ï î ï ï í ì - - - - - - - - - . , 2 . , 0 . , 1 . , 1 булса кушма киррага е булиб сиртмок тугун а агар булмаса кушма киррага е тугун а агар булса охири кирранинг е тугун а агар булса бошланиши кирранинг е тугун а агар …

DOC format, 322,5 KB. "графлар устида амаллар"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: графлар устида амаллар DOC Bepul yuklash Telegram