amir temuro’gitlarining tarbiyaviyahamiyati

PPTX 34 стр. 1,3 МБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 34
amir temur amir temur o’gitlarining tarbiyaviy ahamiyati amir temur амир темур - буюк шахс, кураги ерга тегмаган саркарда, йирик давлат арбоби, конуншунос, талантли меъмор, нотик, рухшунос, шу билан бирга эл-юртини, халкини севган ва уни машхури жахон килган инсон. амир темурнинг тарихи куп жилдлик китоблар ёзишга арзийди. мустакилликка эришгунимизга кадар буни амалга ошириш имконига эга эмас эдик. чунки коммунистик коя бунга йул бермади. амир темурнинг узи тахкирланиб тухмату маломатларга колди. шукрлар булсинки, мустакиллик туфайли куп минг йиллик бой тарихимизни, шу жумладан улуг бобомиз амир темурни урганиш имконига эга булдик. амир темур 1336 йилнинг 9 апрелида шахрисабзнинг хужа илгор кишлокида таваллуд топди. темурнинг ёшлиги ва йигитлик йиллари мамлакат огир ижтимоий-сиёсий бухрон исканжасига тушиб колган бир даврда кечди. узок ва машаккатли курашлардан сунг амир темур уз ракибларини енгиб, хокимиятни кулга киритди. майда, таркок феодалларни бирлаштириб, марказлашган давлат бунёд этди, мамлакатда иктисодий ва маданий узгаришлар килди. амир темур замонида ёзилган асарларни кунт билан укисак, …
2 / 34
ик ва маданият ривожига мустахкам замин яратиб берди. бугун «темур ва темурийлар маданияти», «темурийлар давлати», «темурийлар маданияти», «улукбек ва самарканд астраномия мактаби», «навоий» ва «бобур» каби кутлуг сузларни нафакат узбекнинг, балки жахон халклари асарлари сахифаларида учратар эканмиз, бу гапларнинг заминида албатта амир темурнинг улкан хизматлари ётади. иккинчидан, амир темур, узи билибми-билмасданми, лекин бир катор халклар ва юртларни мустамлакачилар зулмидан озод булишига ёрдам берди. масалан, уша даврнинг энг кудратли хукмдорларидан хисобланган боязид йилдиримни тор-мор келтириб, болкон ярим ороли ва европа халкларига озодлик багишлади; олтин орда хони тухтамишни икки марта тор-мор этиб, россияни мугуллар хукмронлигидан кутулишини карийб 300 йилга тезлаштирди. сохибкироннинг бунёдкорлик соµасидаги тарихий хизматлари бекиёс. амир темур ва унинг авлодлари саъйи-харакатлари билан курилган мадрасалар, масжидлар, ханокохар, саройлар, бозорлар, калъалар, каналлар ва бошка иншоотларнинг сон-саноги йук. амир темурнинг бевосита рахнамолигида бунёд этилган бибихоним жоме масжиди, гури амир, аµмад яссавий, занги ота макбаралари, оксарой ва шоµи зинда меъморий мужизалари, боги чинор, боги дилкушо, …
3 / 34
фатсиз тасаввур килиб булмайди. буни теран англаган сохибкирон µокимиятга келиши билан чикарган дастлабки фармонларини мадрасалар барпо этишга, илм толибларига нафакалар тайинлаш билан бошлаган. кайси бир шахарга ташриф буюрмасин амир темур аввало уша ерлик олиму фозиллар билан учрашар, улар билан суµбат курар, турли мавзуларда бахслашар эди. тарих, тиббиёт, математика, астрономия, меъморчилик соµаларида юксак салохиятга эга амир темур учун бу табиий хол эди. мазкур фазилат сохибкироннинг набираси мирзо улуубекка утгани шубхасиз. мирзо улугбекнинг давлат арбоби булиш билан бирга буюк олим даражасига етишишида бобоси амир темурнинг хизмати бениµоя катта булган. у улугбекдаги ноёб кобилиятни бошданок пайкаб, сафарларда хам ёнида олиб юриб, дунёнинг машхур олимлари тарбиясидан бахраманд этган. амир темур маънавиятини белгиловчи бош мезон унинг бутун умр буйи амал килган «куч - адолатда!» деган шиоридир. бу шиорда амир темур хаёти ва фаолиятининг бутун мазмуни мужассамлашган, десак янглишмаймиз. амир темурнинг маънавий ва маърифий карашлари унинг уз фарзандлари, набиралари, тахт ворисларига колдирган угитлари «темур тузуклари»да мужассамлашган. …
4 / 34
ндаги шариат козиси ёки ахдос козисига олиб бориб топширсинлар». samarqanddagi haykali amir temur hiyoboni samarqanddagi haykali qadim samarqand shahrining rasmiy markazi registon maydoni bo'lib, bu erda uchta madrasa qad ko'targan ulug'bek madrasasi (1417-1420), sherdor madrasasi (1619-1636), tilla-kori madrasasi (1647-1660). registon- qadimiy ilm, ta'lim muassasalari joylashgan joy bo'lib sharqdagi shahar qurilishi san'atining eng ko'zga ko'rinarli namunalaridan biri hisoblanadi. u haqda temuriylar faxr bilan: "kim bizning kuch- qudratimizga shubha qilsa, kelib biz qurgan binolarni ko'rsin", deganlar. 13 пользователь (п) - buyuk sarkarda temur to'g'ilgan joy temuriylar muzeyi 14-asr o`rtalarida barlos beki o`g`li temur tarag`ay buyuk siyosiy arbob sifatida tarix sahnasida namoyon bo`ladi. nufuzli turk amiri qazag`on nabirasi - samarqand hukmdori xusayn bilan ittifoqchilikda temur movarounnahrni birlashtirish va uni mo`g`il bosqinidan ozod qilish uchun kurash boshlaydi. biroq ko`p o`tmay ular o`rtasidagi munosabatlar keskinlashadi. 1370 yili amir temur xusayn qo`shinini tor-mor qilgach, movarounnahr amiri deb e'lon qilinadi. 1372-1388 yillar davomida amir temur xorazmga besh …
5 / 34
to`g`ridan-to`g`ri yo`l ochiladi. shahar ishg`ol etiladi. 1398-1399 yillarda mashhur hind yurishi amalga oshirilib, u yurtdan katta o`lja olib kelinadi 1400 yili amir temur turk sultoni boyazid i va misr sultoni farajga qarshi urush boshlaydi. 1402 yili anqara yaqinida usmon sultoni usil-kesil tor-mor qilinadi va bu hol istanbulni usmonli turklar tomonidan istilo etilishini 50 yilga kechiktiradi. 1404 yil boshida temur o`zining 200 ming lashkarlik qo`shini bilan xitoyga yurishga hozirlik ko`radi. biroq 1405 yilning 18 fevralida temurning o`trorda vafot etishi tufayli bu yurish amalga oshmay qoldi. amir temur hukmronligi davrida ulkan imperiyaning markazi bo`lgan movarounnahrda iqtisod, savdo va madaniyat yuksak darajada ravnaq etdi. temuriylar uyg`onishi davri bo`lmish 14-15-asrni markaziy osiyo tarixidagi "oltin asr", deb ataladi. bu asr jaxonga mashhur olimlar, buyuk shoirlar va rassomlarni tuhfa etdi. isfaxoniy o`zining "buxorolik mehmon kitobida" samarqandda paxtachilikning rivojlanishi hamda paxta tolasi va shoyi matolarining ishlab chiqarilishi haqida bayon etgan. temur dunyo savdogarlar tufayli obod bo`ladi, deb …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 34 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "amir temuro’gitlarining tarbiyaviyahamiyati"

amir temur amir temur o’gitlarining tarbiyaviy ahamiyati amir temur амир темур - буюк шахс, кураги ерга тегмаган саркарда, йирик давлат арбоби, конуншунос, талантли меъмор, нотик, рухшунос, шу билан бирга эл-юртини, халкини севган ва уни машхури жахон килган инсон. амир темурнинг тарихи куп жилдлик китоблар ёзишга арзийди. мустакилликка эришгунимизга кадар буни амалга ошириш имконига эга эмас эдик. чунки коммунистик коя бунга йул бермади. амир темурнинг узи тахкирланиб тухмату маломатларга колди. шукрлар булсинки, мустакиллик туфайли куп минг йиллик бой тарихимизни, шу жумладан улуг бобомиз амир темурни урганиш имконига эга булдик. амир темур 1336 йилнинг 9 апрелида шахрисабзнинг хужа илгор кишлокида таваллуд топди. темурнинг ёшлиги ва йигитлик йиллари мамлакат огир ижтимоий-сиёсий бухрон ...

Этот файл содержит 34 стр. в формате PPTX (1,3 МБ). Чтобы скачать "amir temuro’gitlarining tarbiyaviyahamiyati", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: amir temuro’gitlarining tarbiya… PPTX 34 стр. Бесплатная загрузка Telegram